Testo:

• 500 g brašna
• 250 g putera
• 170 g šećera
• kesica praška za pecivo
• 2 žumanceta

Nadev:

• 750 g jabuka
• 2 kašike griza
• 2 belanca
• cimet
• šećer
• sitni šećer za posipanje

Nadev:

Testo:

• 1 domaća sušena kobasica
• 1,5 kg crvenog krompira
• 2 lovorova lista
• 3 glavice luka
• so, vegeta
• 1 kašika crvene slatke paprike
• 1 paradajz
• 1 paprika
• voda

Priprema:

“ZELENO ZVONO” - zrenjaninska urbana legenda

Nakon 17 godina postojanja ovaj klub je sasvim sigurno najpoznatija zrenjaninska robna marka koja ne može da se kupi u samoposluzi.
Svojim stavom i odnosom prema različitim vidovima umetnosti, kulturi, izdavaštvu, novinarstvu, modi, marketingu, ugostiteljstvu i stvaranjem sopstvene produkcije, ovaj klub načinio je prijateljstva na različitim nivoima među različitim ljudima.
Osim bazičnog ugostiteljskog delovanja, ovaj klub inicira i bogat kulturni i socijalni život kako u gradu, tako i u širem regionu. Preko 400 promocija knjiga, časopisa, tribina, izložbi, oko 800 koncerata i oko 1000 žurki predstavljaju uobičajene programe koji se realizuju u prostoru Pozorišnog kluba “ZELENO ZVONO”.
”Zeleno zvono” deluje i van granica naše države, tako je na inicijativu “ZELENOG ZVONA”, 02. aprila 2000. godine u pozorištu “Erkel” - Budimpešta svirao je po prvi put Đorđe Balašević - organizator: Udruženje Srba iz Budimpešte (“njima pare, nama slava”). U mađarskoj prestonici u našoj organizaciji nastupali su i Rambo Amadeus, Love Hunters, Atheist Rap, Disciplin A Kitschme, Lajko Felix ...

• 8. Sremska potkovica – Novi Karlovci – Takmičenje u više kategorija zaprege 022/584-011
• 6. do 11. Majske svečanosti – Srpski Itebej – Crkveno – seoska slava 023/837-010
• 10. Đurđevdanski dani folklora – Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli
• 10. – 11. Fruškogorski planinarski maraton, start u 9,00 www.psdzeleznicarns.org.yu
• 10. i 12. “Ozračimo se duhovnom energijom” i masovno krštenje – Stari Ledinci 021/886.140
• 14. do 18. Međunarodna jedriličarska regata – Palić, www.jk-palic.org.yu
• 16. Dvadeseti Nevenov festival dece pesnika – Savino selo www.vrbas.net/neven
• 16. I 17. XVIII Senćanski festival pevanih pesama – www.zenta-senta.co.yu
• 17. Noć muzeja – u većini gradova Vojvodine www.nocmuzeja.org.yu
• 18. do 24. – 15. Međunarodni festival pozorišta za decu – Subotica – www.lutfestsubotica.net
• 22. Dan opštine Opovo – www.opstinaopovo.co.yu
• 22. Pecaroški dani – Baranda - www.opstinaopovo.co.yu
• 22. Festival kulena – Bački petrovac – www.kulen.co.yu
• 24. Palićke vinske svečanosti – www.palic.co.yu
• 24. Smotra ćiriličke pismenosti – Titel – 021/860-185
• 24. IV Festival “Šareni svet” – Sombor – Predstave za decu i muzički nastupi – www.kcsombor.org.yu
• 26. Dužijanca 2008. izbor bandaša i bandašice – žetelačka svečanost – www.bunjavackokolo.org.yu
• 26. Dani ćirilice – Bavanište – www.bavaniste.co.yu
• 26. Sterijino pozorje – Novi Sad www.pozorje.org.yu
• 28. do 31. Stosatno evropsko prvenstvo u pecanju – Palić – www.tresetiste.co.yu
• 28. do 31. “Ala volem kolo da igram” – Tovariševo - Festival dečijeg folklora – 021/758-302
• 28. do 31. Gulašijada – Debeljača – 013/664-218
• 31. Dani tolerancije – Kikinda – 0230/22-544
• 31. Takmičenje u šišanju ovaca – Bačka Topola – 024/715-310
• 31. Međunarodni festival klasičnih gitara – Zrenjanin – www.kczr.co.yu

Mala Vidra

Nakon nekoliko veoma uspešnih pozorišnih predstava i epizoda u domaćim serijama Jovana Balašević ovog leta snima svoj prvi veliki film. Kada ga negde pred zimu pogledate setićete se ovog naslova.

• Elektro rebus
• Mada se od planiranih većih energetskih objekata najbrže mogu izgraditi novi blokovi na prostoru novosadske Toplane-Termoelektrane, nije izvesno hoće li se dograđivati postojeći objekat, podizati nova TO-TE, raditi oba objekta, ili od svega neće biti ništa Već sada u Srbiji nedostaje 1.000 megavata struje, a planeri predviđaju da će kontinuirani rast potrošnje, za četiri-pet godina, uvećati potrebe za dodatnih 2.000 megavata. Nova potrebna elektrana mogla bi biti i najjeftiniji, ako se izgradi na lokaciji postojeće toplane-energane u Novom Sadu, jedine veće «kogeneracije», sa proizvodnjom više oblika energije u državi.

• Poslastica iz Crvenke mnogo puta je kopirana, ali poštovaoci nikada ne podležu iskušenju da za manje novca kupe "sličan" proizvod
• Biskvit fi lovan želeom narandže, preliven čokoladom, prečnika 54 milimetra

• Ispovest čoveka kroz čije kafane su defilovale najveće zvezde politike, umetnosti i otpadništva
• Čim bi Josip Broz Tito oglasio fajront u Karađorđevu, njegovi gosti su odlazili da dočekaju fajront u Čelarevo, kod Đorđa Stanisavljeva, za koga je malo ko čuo jer je to ime i prezime potpuno ustuknulo pred najslavnijim nadimkom u vojvođanskom ugostiteljstvu

Kad danas pogledate svoju ugostiteljsku karijeru, da li je bolje ispalo nego da ste bili lekar? Sve ono što ste videli, doživeli, ljude koje ste upoznali, kako vam se sve to dogodilo?

Svi neki moji, uslovno rečeno uspesi, nastali su posle propalih poduhvata. Prvi poduhvat mi je stvarno bio da studiram medicinu, ne zato što sam ja to hteo, već zato što je moj otac želeo da mu sin bude doktor. I kuću je bio kupio preko puta bolnice, da mu sin ne ide daleko na posao. To mu je bila roditeljska želja i ja sam imao nameru da je ispunim. Čak nisam bio ni jako loš student, ali sam se zatelembačio u jednu koleginicu, koja me je kasnije naravno ostavila, i zbog nje sam na drugoj godini napustio studije. Onda sam se našao na raskršću propalog studenta i praznog novčanika, a to ni 58. nije bilo baš jednostavno.

Jeste već tada bili Bata Pežo i napravili plan da budete kafedžija, kako volite da kažete?

Tada sam bio samo Bata. A nisam ni sanjao da ću biti kafedžija. I kao što se u životu mnogo tog slučajno desi, tako se i meni odabir profesije za ceo život desio slučajno. Moj prijatelj je bio zidar u Čelarevu i dobio je posao da ruši stari pivnicin dimnjak. Kaže mi jednom, onako dokonom: Ajde Bato da mi praviš društvo da odemo do Čelareva i da vidiš dvorac Dundjerskih. To je bio njihov letnjikovac u predivnom parku, u koji su oni dolazili samo preko leta. Najčešće je u dvorac dolazila Lenka, onako lepa i mlada, a kod nje je dolazio i njihov kućni prijatelj Laza Kostić, koji je baš Lenki posvetio svoju čuvenu pesmu Santa Marija dela salute. Posle razgledanja dimnjaka pivare, otišli smo da vidimo taj park i dvorac, koji su tu, u neposrednoj blizini. Gledao sam čaroban park, dvorac sa autentičnim stilskim nameštajem i glasno rekao: Kako se ni jedna budala ne seti, da napravi predivan restorančić u ovom parku od 12 hektara?, a on kaže: Zašto ti ne bi bio ta budala?
Vratili smo se odmah nazad, kod direktora pivare, jer su oni raspolagali tim dvorcem, i istog dana napravili ugovor o zakupu i korišćenju parka i dela dvorca. Bez tendera, aukicije, porodičnog referenduma, biznis plana i svega toga što je danas sasvim normalno. Od tada sam kafedžija, do dana današnjeg. Na početku, kafana se zvala samo Kod Bate; tačnije, zvala se Dvorac kod Bate, jer sam se malo kitio tuđim perjem. Za divno čudo, odmah se sjatilo društvo. Beograd, Novi Sad, Bačka Palanka, Osijek, Mitrovica, ma sa svih strana!

Tada nije bilo reklame, a ja sam u to vreme bio anoniman, ali sam imao sreće i dobre drugare, koji su već stekli ime i poziciju u društvu, tako da je otvaranje kafane bio pravi događaj.
Čak i ne pamtim za sve ove godine, da je neko imao takvo otvaranje. Reč je o tome, da su na otvaranju svi moji drugari, ali i porodica, radili kao kuvari i konobari. Svi, od moje mame, do profesora fakulteta, doktora, inžinjera. I baš je ovih dana godišnjica, jer smo otvorili za prvi maj. Kelneri su bile i njihove žene i devojke. Bili su, sećam se, doktor Zec, doktor Stoja, današnji akademik Zelenović; svi su konobarisali kod mene na tom otvaranju. Tu ima jedna sjajna anegdota.

U Čoki veruju kako bubanj kaže - Meštani tvrde da je dobošar interaktivniji od interneta: može da saopšti informaciju, možeš da ga pitaš, pa i da se posvađaš sa njim, ili, ne daj Bože – da se sa njim potučeš

U opštini Čoka, sa četrnaestak hiljada žitelja, još uvek nema lokalnog radia, ni televizije, a do pre dve godine nisu imali ni novine, pa su ih o novostima obaveštavali, baš kao nekada - dobošari. Iako su, pre nepune dve godine, ulični dobošari dobili konkurenciju u lokalnim novinama ”Čokanska hronika”, njihov značaj u informativnom sistemu opštine nije doveden u pitanje. Trenutno, u Čoki dobuju i izvikuju vesti samo trojica dobošara, a pre nekoliko godina bilo ih je osam. Ali, trojica sadašnjih dobošara ne misle da su poslednji predstavnici retkog zanata jer tvrde da treba angažovati nove snage, pošto je posla na pretek. Uvereni su da je hitno potrebno na posao primiti najmanje još dvojicu novih kolega. To je za njih dokaz da je dobošar u Čoki deficitarno zanimanje.

- Ja sam “kriv” što smo zadržali dobošare, iako su se vremena promenila - priznaje predsednik Mesne kancelarije u Čoki Stana Đember. – Pre petnaestak godina trebaloje, kao i danas, stanovnike opštine obaveštavati o raznim lokalnim novostima, a najjeftiniji medij bio je dobošar. Mislili smo da je to privremeno rešenje, a ispaloje da smo s ovim načinom informisanja ušli u 21. vek. To je zato što ljudi vole dobošare; navikli su na njih i uveliko ih hvale. Kad se, na sastancima u mesnoj zajednici, priča o dobošarima, ljudi kažu da – za razliku od radija, televizije, ili novina, pa i interneta - dobošar ne laže. Naše Lale kažu da nije istina da je internet prvi interaktivni medij. Dobošar je interaktivniji od interneta, jer čoveku može da saopšti informaciju, možeš da ga pitaš, pa i da se posvađaš sa njim, ili, ne daj Bože, da se sa njim potučeš.

Kriterijumi za prijem na dobošarski posao, zbog tehnološkog napretka, danas su nešto niži nego ranije. Dobošar, pre svega, mora da bude pismen i da ima dobru dikciju, dok su nekadašnji morali da budu grlati, jer u njihovo vreme nije postojao razglas. Sada, mali megafoni, kada je to potrebno, zamenjuju krupan glas nekadašnjih dobošara.

Doboš torta
Tokom festival "Daje se na znanje", pored takmičenja dobošara, održava se trodnevni hepening posvećen vojvođanskim specijalitetima, folkloru, vožnjama fijakerima. Kuriozitetan je izbor za najbolju doboš (a koju drugu?) tortu. Nekada je gradić na severu Banata bio poznat po čuvenoj pašteti u tubi i rajskim vinima, a Čoka, po najnovijem, na turističkoj mapi zauzima mesto prestonice dobošara.

Ipak, kako je odnedavno opština Čoka, rešila da se ponovi sa radio stanicom, Čokani se pribojavaju da će ostati bez dobošara. Naravno, najviše strepe dobošari Mihalj Čileg, Zoltan Nađ i Bela Borbat, iako još veruju da su nezamenjivi.

- Ja obavim bolje posao od bilo kog radija, novina, ili televizije. Kad dođem na ulicu i udarim u doboš, odmah se stvori nekoliko seljana. Na srpskom i na mađarskom pročitam im vest, a oni posle, kao “radio Mileva”, prepričavaju novosti po selu.

Ima dosta posla, jer je samo u Padeju 56 ćoškova, gde čitam vesti. Da obiđem sve ćoškove, treba mi celo pre podne - kaže jedan od dobošara, Mihalj Čileg.

Padej je mali pa je lako izbrojati 56 ćoškova; u Čoki ih ima mnogo više. Dobuje se svakog dana, subotom i nedeljom, zimi i leti. Uvek kada ima nešto važno; kad neko hoće nešto da saopšti. Za svadbe, sahrane, krštenja, kupovinu ili prodaju kola, svinja, ili bilo čega drugog – za sve što treba da se oglasi u Čoki, na raspolaganju je dobošarska služba. Čokanski dobošari, u principu, rade u drugoj, tačnije popodnevnoj smeni. Njihovo dobovanje tada ima najviše efekta.

Iza ručka, ili nakon popodnevnog odmora, kada je najveći broj ljudi u svojim kućama i na dvorištima, počinje dobovanje. Ovaj, za 21. vek vrlo neobičan zanat, opštinari u Čoki pretvorili su u turističku atrakciju.

Međunarodni festival dobošara održava se svake godine, početkom oktobra, u demokratskom štimungu. Sem autentičnih dobošara, kojih je sve manje, pravo da nastupe na festivalu “Daje se na znanje” dobili su glumci, ali i ljudi iz drugih profesija sa afinitetom i nostalgijom prema drugde zaboravljenom zanatu.

- Osnovali smo Kulturno istorijsko udruženje “Muzej dobošara” za negovanje tradicije zanimanja koje nestaje. Organizujemo festival dobošara koji okuplja petnaestak “emisara javne reči” – objašnjava Predrag Mijić, predsednik Opštine Čoka, inicijatora i pokrovitelja festivala.

Petnaestak dobošara iz svih krajeva Vojvodine i iz Rumunije ogledali su se na drugom Međunarodnom festivalu dobošara “Daje se na znanje”, prošle godine. Izazvali su toliko veliko interesovanje da se, u eri modernih tehnologija i komunikacija, može sa sigurnošću reći da dobošari nisu za staro gvožđe. U njihovom vrcavim trominutnim saopštenjima na zadate teme bilo je svega, samo ne laži.

Titulu najboljeg dobošara osvojio je Jovan Čudanov iz Kikinde kome je to bila druga uzastopna pobeda. Njegova šampionska titula važi do narednog oktobra. Uprkos tome što su rivali bili dobošari praktičari sa višedecenijskim stažom, popularni Joca je, prema mišljenju žirija, dokazao da mu još uvek nema ravnog.

- Trudim se da jezik kojim „dajem na znanje“ bude autentičan i arhaičan, a svaki tekst završavam sa „javljeno“, što je bio manir nekadašnjih dobošara, čiji sam rad pomno proučavao – priča Čudanov. - Nakon dve uzastopne pobede, planiram da za ovogodišnji festival pripremim jednog mladog dobošara, kome ću preneti svoje bogato znanje. Moj naslednik će imati šta da nauči jer posedujem dobošarske tekstove iz 1830. godine, zbog čega sam posebno ponosan.