Kako je moguće da Izvršno Veće Vojvodine čak ni opozicija u ovoj kampanji ne optužuje za promašaje? Koliko se često viđao sa Koštunicom i o čemu su razgovarali? Zašto je Nenad Čanak koalicioni partner DS-a u republici, ali ne i u pokrajini? Hoće li biti novi srpski premijer? Jesu li zakidane “radikalske” opštine?

Na kraju svakog mandata političari verovatno sumiraju urađeno, kako se vama čini kada se okrenete i vidite šta je sve uradila vaša vlada? Jeste se pristojno umorili?
Kako da kažem, mi smo u kampanji praktično već četiri godine.
Ništa sada nismo pojačali aktivnosti da bi se time nešto preporučili biračima. Tempo rada je sve ovo vreme bio vrlo visok i čovek s jedne strane ne može da se ne umori, a sa druge nema pravo da bude umoran kada se donose sudbinske odluke za ovu zemlju. Srbija je danas zaista na prekretnici. Ili ćemo ući u evropsku porodicu naroda i na taj način dobiti uslove da se razvijamo i privredno i da dobijemo velika sredstva iz fondova EU, ili ćemo osuditi sebe na izolaciju i osuditi sebe da Srbija stane i da nam se dogodi ono što se već jednom dogodilo. Pre dvadeset godina bili smo itekako i u svakom pogledu ispred i Mađarske i Rumunije i Bugarske, a danas smo daleko iza njih. To će nam se sada dogoditi i sa Albanijom i sa Makedonijom ako ne budemo mudri i ako ne donesemo ispravnu odluku o tome 11. maja.
Zato nemamo pravo na umor.

Niste mi odgovorili šta smatrate uspehom svoje vlade, pa samim tim i sebe lično u prethodne gotovo četiri godine na mestu prvog čoveka PIV-a?
Mi smo za ove četiri godine uspeli da se izborimo da Vojvodina dobije deset puta više sredstava za investicije nego što je to bilo u trenutku izbora ovog saziva Izvršnog veća. Za to smo se izborili u proceduri donošenja novog Ustava Srbije, a izborili smo se i za to da Vojvodina dobije svoju imovinu jer je i po Ustavu iz 1974. postojala samo društvena, državna i privatna imovina, a ne i pokrajinska. Uspeli smo da pokrenemo i neke velike i smem slobodno da kažem istorijski važne poslove kao što je rekonstrukcija rečnih nasipa koji nisu ni dirnuti dugih 27 godina. Ni jedan metar za to vreme nije rekonstruisan.
U ovom trenutku mi u Vojvodini gradimo i rekonstruišemo oko 1700 kilometara puteva i to sve radi pokrajina preko fonda za kapitalna ulaganja da ne pomisli neko da Velja Ilić ima sa tim nekakve veze. On se do sada samo zalagao da se potpiše ugovor o koncesiji i to protivno samom ugovoru tako da mi se čini da je Velji Iliću važno dostojanstvo Srbije samo kada tu ima mogućnosti za neku proviziju. Ako provizije nema, onda nije važno to da li će neka evropska kompanija da poštuje uslove ugovora koji je potpisala, ili ne. Da li će imati garanciju banke ili ne, i da li će na taj način to biti ponižavajući odnos prema Srbiji ili ne. Zamislite kakva bi mi država bili da nam jedna kompanija kaže, mi nemamo garanacije, koje svaka država na svetu traži, ali šta to ima veze, vi prihvatite i ovako. Šta smo mi očajni, glupi, nesposobni, ili je neko možda podmićen, pa to zato ne razume? Mi se ipak ne obaziremo na one koji koče i u 117 naseljenih mesta gradimo kanalizacione mreže, u 71 vodovodne mreže, gradimo dva studentska doma, jedan u Novom Sadu, jedan u Somboru, jer bez razvoja nauke nema razvoja društva.
Gradimo Urgentni centar, Kamenicu dva i čitav niz zdravstvenih i obrazovnih ustanova širom Vojvodine.

Mi smo ovu koaliciju i napravili da bi na izborima 11. maja pobedila politika Zorana Đinđića

Ono što posebno želim da istaknem je da smo samo u poslednjih godinu dana u uspeli da u Vojvodini smanjimo nezaposlenost za preko 20 odsto. Negde oko 60 hiljada ljudi je zaposleno, a od toga oko 20.000 kroz programe Izvršnog veća. Ostali što kroz programe novih tehnologija i materijala, što kroz programe Fonda za razvoj, što kroz programe Fonda za kapitalna ulaganja, a nemeravamo da i u naredne četiri godine nastavimo sa tim trendom. Naša je vizija da u naredne četiri godine nezaposlenost u Vojvodini dovedemo na nivo koji postoji u razvijenim evropskim zemljama, ali to je jedino moguće ako cela Srbija ide u pravcu evropskih integracija. Samo to može velike investicije da dovede u ovu zemlju, a ukoliko su radikali na vlasti u Srbiji sigurno nema velikih investicija iz Evrope. Pre četiri godine kada smo imali kamapnju za lokalne izbore radikali su tvrdili da je sve jedno ko je većina u kojoj opštini i iz koje je stranke gradonačelnik, i da će investicije dolaziti, ali to se okazalo kao potpuno netačno. Tamo gde su predsednici opština iz DS-a, kao što su recimo Pećinci u kojima je otvoreno novih trideset fabrika i zaposleno nekoliko hiljada ljudi, ili Inđija gde postoji još veći broj investicija, ili Zrenjanin isto tako, a svuda su tu na čelu opština ljudi iz DSa, tamo su investicije dolazile. Tamo gde su radikali predsednici opština i kupštinska većina, a tu je i Novi Sad i Ruma i Šid i Pazova i Vrbas i Kikinda, nikakve strane fabrike i investicije tu nisu dolazile. U Novi Sad su jedino dolazili neki novi dućani, a njima nije namera da donesu novac nego da uzmu novac od naših građana. Sve u svemu, pokazalo se da ono što smo govorili pre četiri godine, da strani investitori dolaze u sredine koje su prijateljske i proevropske jeste apsolutno tačno. Oni se u tim sredinama bolje osećaju, osećaju se sigurnije i zato ne smem ni da pomislim šta bi se dogodilo sa ovom zemljom kada bi bila konstituisana neka anti evropska vlada. Tada Srbija može da zaboravi na strane inesticije, ali tada ni u Vojvodini ne bi mogli da ostvarimo sve što smo planirali. Pre svega investicije koje donose radna mesta i pristojan život.
U naredne četiri godine nameravamo da rekonstruišemo sve nasipe na našim rekama i da osnažimo putnu infrastrukturu i da imamo moderne puteve u celoj Vojvodini. Plan nam je i da u narednih šest godina sva veća mesta u Vojvodini dobiju vodovodnu i kanalizacionu mrežu.

Kakav je bio odnos pokrajinske administracije prema tim mestima u kojima su radikali imali većinu? Jeste li ih i vi izolovali? Jeste im davali manje para nego sredinama gde su, što bi narod rekao „vaši na vlasti“?
Naprotiv. Mi smo ravnomerno ulagali, čak smo u neke sredine gde su radikali na vlasti ulagali i više jer prosto neko mora da vodi brigu o ljudima koji žive u tim opštinama. Nisu deca kriva zato što je u nekoj opštini radikal predsednik, niti smeju da ispaštaju zbog toga. Nemamo pravo da delimo decu na onu koja dolaze iz opština gde je predsednik radikal ili demokrata. Naprotiv, dakle, zbog vrlo loših vlasti u tim opštinama, zbog vlasti koje nisu bile u stanju da privuku investicije morali smo da investiramo u te sredine da bi makar u infrastrukturnom smislu stvorili preduslove da kada naši ljudi preuzmu rukovođenje tim opštinama odmah mogli da krenu sa privlačenjem novih investija.

To što zastupa LDP nije politika Zorana Đinđića. Zoran Đinđić je zarad pobede evropskih snaga u ovoj zemlji podržao čak i Vojislava Koštunicu

Nekada su političari imali manir da najviše investiraju u svoj rodni kraj. Vi ste iz Sente, jel ona profi tirala nešto od toga što ste vi prvi čovek Banovine?
Nije (smeh), dobila je onoliko sredstava koliko je imala kvalitetne projekte i koliko su dobile druge sredine. Ne odskače ni najmanje zato što sam ja iz Sente. Taman posla Odskaču samo one sredine iz kojih stiže puno kvalitetnih projekata.
Senta je negde na nivou proseka bez obzira na to što sam ja Senćanin.

Vrlo je zanimljivo da vas u ovoj kampanji čak ni opozicija na optužuje za promašaje. Kako to tumačite?
U pravu ste kad kažete da nas čak ni opozicija ne optužuje za promašaje i ja sam zbog toga vrlo ponosan. Lično kao neuspeh doživljavam, mada to nije neuspeh Izvršnog veća Vojvodine već više neuspeh Demokratske stranke, što nismo uspeli da obezbedimo da nacionalne manjine dobiju garantovana mesta u Skupštini Vojvodine.
Polazili smo od toga da će stranke proevropske orijentacije to da podrže pa bi imali većinu, ali se to na žalost nije dogodilo. To me eto čini nezadovoljnim, ali se nadam da ćemo to u narednom sazivu da ispravimo.

Jeste li zadovoljni saradnicima u vladi?
Ne bi sad bilo primereno da ističem ovaj ili onaj sekretarijat jer imamo sekretare iz različitih stranaka i to bi bilo suvišno u ovom trenutku. Mislim da je taj tim jako dobro radio i da je javnost imala uvid u sve ono što se činilo. Presuda će biti doneta na izborima o tome kako je ko radio.
Većina ljudi iz administracije su kandidati na nekim listama svojih stranaka i tu će videti šta njihovi sugrađani misle o tome ko je kako radio.

Imate li vremena za porodicu? Da li vas oni optužuju za najveći mogući promašaj, a to je da ne stižete da im posvetite dovoljno vremena?
Sada u kampanji gotovo da se i ne viđamo. Ja sam uvek nastojao da za njih odvojim svako moguće vreme tako da sam osim ofi cijalnih kontakata, odnosno osim onoga što mi je posao, sve ostalo zanemario i potpuno bio sa porodicom. Ne idem u kafane, ne pijem kafe sa prijateljima, na žalost nemam vremena za to jer mi je porodica ipak ubedeljivo a prvom mestu. Zato valjda imaju i razumevanja za mene. Deca mi odrastaju, a da ja ne prisustvujem najvećem delu toga. To je jedino što me u suštini opterećuje. Moram da kažem da sam i spokojan i zadovoljan, ležem mirne savesti, i jedino mi porodica fali.

Kako stojite sa naukom?
Uspeo sam nekako da uz ovaj posao ipak uradim doktorsku disertaciju i nadam se da ću je u junu uspešno odbraniti tako da sam i to onda završio.

Šta je tema disertacije?
Bračni ugovori. Interdisciplinarna stvar, nešto što je i obligaciono i porodično pravo.

Novosađani često mogu da vas vide sa porodicom u šetnji radom. Izgleda kao da nemate telohranitelje?
I nemam. Imam obezbeđenje koje je tu u radno vreme i van njega mi i ne treba. Nikada nisam bio u poziciji da mi treba neko dodatno obezbeđenje jer ne poznajem nikoga iz podzemlja, nikada nisam imao veze sa bilo kim ko je u sukobu sa zakonom tako da sam potpuno miran i spokojan i ne vidim da bi trebao da budem zabrinut za svoju bezbednost.
S druge strane, ako bi se našao ne daj bože neki ludak, on može da se nađe i bez obzira na to da li ste na javnoj funkciji ili ne i to je nešto na šta ne možete da utičete.

Kada danas pogledate u nazad, kako ste zadovoljni svojom političkom karijerom?
Kako da kažem, iskreno nisam baš najsrećniji što sam u politici u ovim vremenima. U politiku sam ušao zato da bi se srušio jedan negativan, loš režim koji nam je svima uništavao perspektivu. I teško mi je što vidim da nam sada preti opasnost da se ta politika vrati. Nadam se da nismo zaboravili sva zla koja je ta politika učinila Srbiji kao državi, a samim tim i svakome od nas ponaosob. Baš zato sam uveren da ćemo pobediti i da se neće dogoditi da osam godina nakon 5. oktobra neko napravi vladu koja nas vraća u devedesete. Osim toga, politiku sam uvek doživljavao kao varljivu stvar, jer u njoj vrlo lako danas jeste, sutra niste i to treba shvatiti kao nešto prirodno. Samim tim ja nisam od onih koji misle da je bolji lepši i pamentiji samo zato što sam na nekoj funkciji. I čim vidim da se neko menja u trenutku preuzimanja nekog položaja, neke funkcije, da drugačije hoda, drugačije priča, odmah znam da je to patološka ličnost koju odmah treba smenjivati.

Ako se složimo da je Srbija voz, a Vojvodina lokomotiva u njemu onda je, nekad se govorilo sasvim logično da i mašinovođa bude iz Vojvodine. Ovih dana špekuliše se o vama kao jednom od mogućih kandidata za predsednika srpske Vlade, ako vaša koalicija bude imala parlamentarnu većinu.
Moram da kažem da o tome nisam razmišljao i da sam tu vest pročitao u novinama. Mi u Demokratskoj stranci nismo razmišljali o tome, a predsednik Tadić je najavio da će pred kraj izborne kampanje biti doneta odluka o mandataru. Ja sebe vidim kao novog – starog predsednika Izvršnog veća Vojvodine. Osim toga, moram da kažem da nam je ta teza, ko će biti premijer, zapravo podmetnuta od strane nerodnjačke koalicije da bi se izbegla prava tema. A prava tema je da li smo mi zemlja koja treba da ide u Evropu ili smo protiv toga. Kao što je izmišljeno da u sporazumu o pridruživanju EU piše da Kosovo nije u sastavu Srbije, a upravo je suprotno, jer u njemu piše da treba da se poštuje rezolucije UN 1244 na osnovu koje Kosovo jeste deo Srbije, tako je izmišljena i teza da treba da se svi opredeljuju oko kandidata za premijera pa da onda preko žute štampe koju kontrolišu razapnu tog čoveka, da ga blate, kleveću, izmišljaju mu koješta i podmeću razne stvari. Mi ćemo ime kandidata izbaciti onako kako je predsednik i rekao, a to je pred sam kraj kampanje.

Često pominjete narodnjačku koaliciju. Mogu li oni ipak biti vaši ovi – stari partneri?
Ako se vrate na evropski put, to je moguće. Predsednik Tadić je više puta ovih dana govorio o tome. Ali za to je potrebno da učine napor, ili možda bolje reči da promene naočare. Nije mi jasno kako ne vide da kada Evropska unija nešto ponudi na potpisivanje, ona time priznaje Srbiju kao državu, priznaje njen Ustav u kome jasno stoji da je Kosovo deo Srbije, i kada još u tom sporazumu piše da priznaju rezoluciju UN 1244 po kojoj Kosovo pripada Srbiji onda mi treba da tražimo da to potpišemo što pre, baš kao što kaže Boris Tadić, a ne da to proglašavamo priznanjem nezavisnosti Kosova. To su notorne budalaštine i ja se nadam da to građani Srbije i sami prepoznaju. Osim toga ima zemalja članica EU koje nisu priznale i same kažu da nikada neće priznati nezavisnost Kosova. A ta logika da mi ne treba da idemo u Evropu zato što su neke zemlje priznale Kosovo, vodi ka tome da će im možda sledeći predlog iti da izađemo iz Ujedinjenih nacija, jer su i tamo neke zemlje priznale Kosovo kao nezavisnu državu. I samo da podsetim, dok to na sav glas govore, narodnjaci u isto vreme sede u istim stranačkim udruženjima u Evropi sa zemljama koje su priznale Kosovo. Bar bi njih mogli da napuste.

Gradimo i rekonstruišemo oko 1700 kilometara puteva i to sve radi pokrajina preko Fonda za kapitalna ulaganja, da ne pomisli neko da Velja Ilić ima sa tim bilo kakve veze

Svojim govorom na konvenciji vaše stranke u Novom Sadu mnoge ste oštrinom podsetili na Zorana Đinđića. Bili ste vrlo oštri prema Vojislavu Koštunici u tom govoru. Kakva je bila saradnje dva premijera u prethodnim godinama, vas kao pokrajinskog i njega kao republičkog?
Moram da kažem da se nismo često viđali, svega nekoliko puta i mislim da sam uspevao da se u ime Izvršnog veća Vojvodine izborim za ono što smo tražili. Jedna od tih situacija bila je kada sam insistirao da sva preduzeća iz oblasti naftne privrede ostanu sa svojim centralama u Vojvodini. I zbog toga što su ona tu prirodno locirana, ali i zbog dalje privatizacije. Bilo je i sastanaka oko naših zahteva da zemljoradnici dobiju subvencije po svakom hektaru i sličnih stvari oko kojih je bilo sporenja. Uglavnom sam uspevao da ishodujem sve što sam nameravao, ali često je bilo generalno mučno saradjivati sa vladama Vojislava Koštunice, pogotovo sa onom prvom u kojoj DS nije učestvovao. Tu su nerazumevanja bila mnogo češća. A što se tiče kontakata sa predsednikom vlade lično, bilo ih je samo nekoliko i ne mogu da kažem da sam time bio nezadovoljan. Ali ono čime danas svi mi možemo da budemo nezadovoljni to je taj dogovor DSS-a i SRS-a, jer ovih dana, vidimo, radikali iznose čak i detalje tog dogovora u javnost. To je ono što obesmišljava sve ono što je DSS radio od kada je nastao kao stranka. Pa molim vas, taj isti DSS je isključio iz svojih redova visoke funkcionere koji su sa radikalima formirali vlast u Novom Sadu. Šta se to u međuvremenu dogodilo pa su im radikali postali prihvaljivi partneri zaista ne znam.

Vi ste na početku karijere, pre svega u Novom Sadu, važili za čoveka Zorana Đinđića. Sećate li se tog perioda?
Naravno da se sećam i kako sam Zorana upoznao u stranci, ovde u Novom Sadu, u Miletićevoj ulici, u našem gradskom odboru. I jedino što mogu da tvrdim je da je on na sve nas ostavio neizbrisiv trag i nemerljiv uticaj. Od toga što je zaista bio čovek koji je imao viziju u kom pravcu treba da se krećemo, do toga što je uspevao da na neki čudan način sve oko sebe okrepi svojom energijom i ulije optimizam i mislim da se njegov nedostatak na političkoj sceni Srbije stravično oseća. Zaista, danas ima i biće Zorana Điniđića zato što Demokratska stranka ima veliki uticaj na ono što se u Srbiji dešava. Ali Demokratska stranka ne može sama i problem je što neke druge stranke ne dele naše viziju. Mi smo ovu koaliciju i napravili da bi na izborima 11. maja pobedila politika Zorana Đinđića.

U poslednjih godinu dana uspeli smo da u Vojvodini smanjimo nezaposlenost za preko 20 odsto i to je jedan od naših najvećih uspeha

Da vas na kraju pitam, jel jedete nedeljom supu kao svaki pravi Vojvođanin?
Najčešće da, zapravo kad god mogu.