Petrovčani su stvar sa kobasicama podigli na najviši nivo. Osnovali su Zemljoradničku za­­drugu “Kulen”, čiji su članovi proizvođači petrovačkog kulena. Ugovor je potpisalo 13 osnivača. Trenutno zadruga ima 24 zadrugara. U maju mesecu cvetaju ruže, a u Bačkom Petrovcu – sazreva kulen. To je ”onaj pravi”, svi ostali samo su varijaciija na temu. Slovaci svoj izum zovu ”Petrovska klobasa”, a Srbi su mu dali ime po kojem je mnogo poznatiji. U slovačkom jeziku, naime, postoji samo termin ”klobasa“ koja može biti uža, ili deblja. Po nazivu ih ne razlikuju. A onda su Srbi tu deblju prozvali „kulen“. Sve ostalo je legenda.

Ishod nedavno održanih pokrajinskih izbora bio je iznenađenje za sve, osim za potpredsednika DS i vojvođanskog premijera Bojana Pajtića. Između dva kruga pokrajinskih izbora jedini se odvažio da prognozira kako će koalicija Za evropsku Vojvodinu DS-G17 plus u Vojvodini moći samostalno da formira vlast, a da će proevropski orijentisane stranke u pokrajinskoj skupštni ima dvotrećinsku većinu od 80 poslanika.

Zbog polena ambrozije, slini, kija, češe se, ili guši skoro svaka četvrta, preosetljiva, od pet normalnih osoba. Poslednjih decenija, statistike pokazuju stalan rast alergijskih obolenja: konjuktivitis, rinitis, dermatitis, astma, u svetu i kod nas, poslednjih trideset godina beleže visok trend rasta. Da bi se rešio problem sa ambrozijom, potrebna je široka, višestruka i dobro organizovana društvena akcija. Alergija je bolest savremenog društva, a mnogi je smatraju i epidemijom 21.veka.

Ima u Vojvodini onih sela, ni po čemu boljih ili gorih od drugih, za koja su svi čuli. Možete li pretpostaviti da postoji neko ko nije čuo za: Silbaš, Čurug, Sakule... Recimo, Žednik je veći od svih njih,ali opet... Silbaš je Silbaš, a Čurug je Čurug. Pravo selo. E, u takva spada i Perlez. Po neko je i bio u njemu, retko ko zna štogod o njemu da kaže, ali – Perlez je na mapi Vojvodine uvek bio obeležen.

Ovaj klub, kako Senćani vole da kažu, nalazi se na pola puta između Beograda i Budimpešte. I vrlo čudno, u ovoj formulaciji nikada ne pogreše i kažu između Budimpešte i Beograda. To je verovatno senćanska varijanta polu-pune ili polu-prazne čaše. A u Modžou čaše gotovo nikada nisu prazne. I ne samo čaše, već i štucne, krigle i svi drugi sudovi u koje se toče crno i belo pivo, pa i ono moderno, nekih drugih boja, sve u svemu 25 vrsta.

Originalna receptura se naravno čuva u strogoj tajnosti, ali pouzdano se zna da jedinstveni, za bronhije i ždrelo blagotvoran, bogougodni ukus bomboni daje ekstrakt biljke lakric, dok je mentol zadužen za onaj čuveni doživljaj svežine. Iskreni obožavaoci tvrde da naglo pregristi Negro bombonu predstavlja pravi greh. Dobar hedonistički manir ogleda se u laganom topljenju svakog milimetra neuobičajeno velike bombone, sve do momenta kada se dođe do same sredine ispunjene filom, koji - na jednom od foruma - obožavalac naziva ”nebeskom slašću koja topi nepce”.

Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima.” To je napisao Mika Antić. Sledbenici su ga poslušali i zato on danas ima toliko raznih života, koliko je o njemu zapamćeno priča i anegdota. I, naravno, opšte je mesto u njegovoj biografiji da je bio jedan od naših najveličanstvenijih savremenih pesnika, umetnika, romantika, boema. Najviše je učio od života i ljudi, a najmanje iz knjiga. Svoje stvaralaštvo doživljavao je kao iskazivanje nemira inspirisanog životom, ljudima, razgovorima i događajima u okruženju.