Zbog polena ambrozije, slini, kija, češe se, ili guši skoro svaka četvrta, preosetljiva, od pet normalnih osoba. Poslednjih decenija, statistike pokazuju stalan rast alergijskih obolenja: konjuktivitis, rinitis, dermatitis, astma, u svetu i kod nas, poslednjih trideset godina beleže visok trend rasta. Da bi se rešio problem sa ambrozijom, potrebna je široka, višestruka i dobro organizovana društvena akcija. Alergija je bolest savremenog društva, a mnogi je smatraju i epidemijom 21.veka.

U Vojvodini se i ove godine nastavlja borba protiv ambrozije na najvišem državnom nivou. O ambroziji se raspravlja na sednicama Pokrajinske vlade – nevaljala biljka je proglašena za državnog neprijatelja. Izvršno veće Vojvodine vodi akciju ”integralnog suzbijanja” ove agresivne biljke. Uz podršku odgovarajućih institucija, na oko 2.300 hektara, ambroziji sledi košenje, čupanje, ili hemijsko uništenje, obećava mr Tatjana Đurić, predsednica pokrajinskog Savata za integralno suzbijanje štetnih organizama u životnoj sredini.
- Akcije koje se par godina realizuju u Novom Sadu i pojedinim lokalnim samopuravama daju pozitivne rezultate. Ipak, većina opština, usled neravnomernog regionalnog razvoja, nije u mogućnosti da samostalno organizuje aktivnosti na rešavanju ovog problema. Zato je Izvršno veće odlučilo da preuzme inicijativu za celu Vojvodinu. Za ovu godinu, planirano je plansko suzbijanje ambrozije u svih 45 opština. Naravno, obezbeđena su i odgovarajuća materijana sredstva: oko milion evra potrošiće se na eskterminaciju poganog korova – rekla je Đurićeva novinarima u aprilu.
U Novom Sadu se koncetracija polena meri od 1999. godine. Ta informacija bitna je za kvalitet života ljudi koje pate od alergija. Biološka uloga polena je oplodnja biljke. Specifičnost ambrozije je baš u tome što proizvodi mnogo polena - oko 7 miliona zrnaca tokom cvetanja. Ako se zna da je 20 do 30 zrnaca, po kubiku, dovoljno da pouzrokuje probleme, ta hiperprodukcija polena ambrozije čini je alergenom broj jedan u svetu. Produkcija polena ambrozije iz godine u godinu raste. Globalno zagrevanje, povišeni nivoi ugljen-dioksida, sumpor-dioksida, azot-dioksida, uz pojačano UV zračenja, pospešuje produkciju polena ambrozije. Ovom činjenicom ukazuje se na povezanost aero-zagađenja i povećanog broj alergijskih respiratornih bolesti.
- Već 7. aprila, lično sam registrovao procvetalu ambroziju na području Novog Sada - upozorava Slobodan Bojčić, stručni sradnik Departmana za biologiju i ekologiju - laboratorije za ambroziju i druge alergijske biljke. – To je dva mesca ranije nego prošle godine, kada sam prvo cvetanje na Adicama registrovao 8. juna. Literatura tvrdi da ambrozija cveta od juna do kraja septembra, ali istraživanja na terenu pokazuju da uniformnosti nema. Sve zavisi od pojedinačne biljke i njenog staništa, tako da je moguća produkcija polena sve do prvih mrazeva. Ambroziju je teško iskoreniti, ali dva precizno planirana košenja godišnje daju rezultate. Prošle godine, do 5. avgusta, na teritoriji grada oborili smo koncentraciju polenovih zrna na naverovatnih ”nula do deset” po kubiku vazduha. Koordinacija sa Gradskim zelenilom dala je izvanredne rezultate. Na našu dojavu, njihove interventne ekipe izlaze na teren i uništavaju biljke – kaže Bojčić.
Razlog zbog koga je borba protiv ambrozije dobila ove razmere je u  činjenici da se tegobe kod određene populacije prvi put manifestuju u četvrtoj, ili čak petoj deceniji.
- To je zato što je količina alergena značajno veća nego pre dvadeset, ili trideset godina, tako da i ta predispozicija nije kod svih jednaka. Oni koji imaju manji stepen preosetljivosti, ako se duži deo života kumulativno izlažu alergenu, u tom procesu mogu da se desenzibilišu. Situacija je dramatičnija ako koncentracija alergena raste, kao što je slučaj s ambrozijom, tako da u tim uslovima brže dolazi do overlapinga - ravnoteža će se narušiti, alergeni će preovladati, a organizam će reagovati – objašnjava prof. dr Marina Jovanović, dermatolog-alergolog, koja je član naučnog tima koji je ambroziju osudio po još jednom kriterijumu.
Naše analize potvr­dile su pretpo­stavku da ambrozija, osim polena, sadrži i druge alergene. Dakle, ne samo one koji se nalaze u polenu i izazivaju či­tav spektar poznatih re­akcija. Ambrozija posedije i ne-proteinske alergene, koji se nalaze u cvetu, stabljici, u listu, peteljkama, kao i u svim drugim delovima biljke. Oni spadaju u grupu takozvanih terpenskih alergena, supstance koje imaju tipičan fini miris. Takav vid preosetljivost na ambroziju može da bude odgovoran za ekceme na koži koji se javljaju udruženo sa respiratornim tegobama, ili konjuktivitisom – kaže prof. dr Jovanović.
Kao što ignorisanje rinitisa dovodi do pojačane astme tako i ignorisanje promena na koži dovodi do niza neželjneih stanja. Izgleda da nos ipak nije prva linija odbrane, jer je i fizički kontakt s beštijom takođe opasan. Ako bi se gledala prosečna koncentrcija za Novi Sad, iznosila bi od 200 do 300, što je duplo manje nego u većini evropskih gradova. Ali nikad se ne zna. Na sajtu www.nspolen.com, može se svakodnevno pratiti koncentraciju polena, ne samo u Novom Sadu nego i u pokrajini. Klopke za praćenje koncentracije polena amrozije, ali i drugog alergijskog bilja, osim u glavnom gradu Pokrajine, odnedavno su postavljene u Subotici, Zrenjaninu, Vrbasu i Somboru, gde će se i ove godine nastaviti borba u sprezi lokalnih samouprava i nevladinih organizacija ekološke orjentacije.
Depratman za biologiju izradio je mapu ambrozije u Novom Sadu, a Odsek za zaštitu bilja poljoprivrednog fakulteta završio je sličan posao za pokrajinu.
Kada se krenulo u konkretnu akciju, 2005, formiran je Štab za koordinaciju i praćenje sprovođenja aktivnosti suzbijanja ambozije na teritoriji grada – kaže inženjer Aleksandra Tamaš, koja je ispred Gradskog zelenila, kao član tog Štaba, zadužena za organizaciju i koordinaciju na terenu. - Prošle godine, delovali smo na 620 hektara. Hemijski preparati koriste se isključivo van grada, a i to na nekih deset posto terena. To je što se tiče grada. Ali da bi akcija imala smisla, nepohodno je organizaciju ovog kvaliteta dići na nivo pokrajine, iz praktičnih razloga. Polen ambrozije vetar nosi i do 100 kilometra.Znači, saradnja i samo saradnja – tvrdi Tamaševa i dodaje da su privatni posedi najproblematičnji. Ekipe koje se bave eksterminacijom ne smeju da ulaze na tuđ posed. Donošenje Zakona na nivou Republike Srbije bila bi prava stvar. Svako ko na svom privatnom posedu dozvoli cvetanje ambrozije trebalo bi da bude novčano kažnjen. Za sada postoji samo uredba koja nije obavezujuća. U Mađarskoj  situacija je drugačija, uvedene su mandatne kazne. Setite se pojasa, počeli smo da se vezujemo čim su nas lupili po džepu. n