Stabilno glasačko telo Srpske radikalne stranke uvek je bilo posebno disciplinovano u Vojvodini. Tako su prvi pokazatelji izlaznosti na poslednjim izborima bili znak njenog ubedljivog trijumfa. Ipak, dogodilo se suprotno. Zašto?

Šta je pokazala analiza uzroka izbornog neuspeha SRS koju ste najavili nakon završetka pokrajinskih izbora, na kojima ste osvojili 12 mandata manje nego u prošlom sazivu vojvođanske skupštine?
Analiza je pokazala ono što je do sada više puta potvrđeno, a to je da dvokružni većinski sistem ne odgovara strankama, poput SRS, koje na izbore izlaze samostalno. Jer, u drugom krugu, kao što se videlo i na ovim izborima, dolazi do udruživanja različitih stranaka čiji je jedini cilj da se umanji broj mandata SRS. Takvi rezultati ne odražavaju stvarnu volju birača  i realno političko raspoloženje. Potpuno je nelogično, da na izborima po proporcionalnom sistemu SRS osvoji 20 posto glasova, a koalicija oko DS 23, a na većinskim izborima, da ta koalicija osvoji više od 40, a mi samo četiri! Takav izborni sistem mora na popravni.

Da li je na takve rezultate uticala i činjenica da između dva izborna kruga gotovo da nistei ni vodili kampanje, čak je izostala i poseta zamenika predsednika Vaše stranke Tomislava Nikolića Vojvodini?
Činjenica je da smo mi na ovim izborima uvećali broj glasova, ali je isto tako činjenica da broj glasova koje smo osvojili nije bio dovoljan u odnosu na skor koalicije oko DS. Utvrdili smo da je bilo propusta u radu lokalnih odbora, koji na terenu nisu učinili dovoljno na motivisanju birača da izađu na izbore. Bilo je i nezainteresovanosti samih kandidata, ali sve to nije donelo mali broj glasova, nego nedovoljan broj glasova.
Možda bi pomoglo da smo vodili malo agresivniju kampanju između dva kruga, ali ne verujem da bi ni to bilo dovoljno. Poseta Tomislava Nikolića pomogla bi donekle jer je u međuvremenu formirana ta «široka» koalicija, pa su u nekim izbornim jedinicama SPS i DS zajedno nastupili.
Obznanili ste  na konferenciji za novinare uoči drugog kruga, da je postignut dogovor između SRS, DSS i SPS o međusobnoj podršci kandidatima tih stranaka, ali predstavnici SPS tome nisu prisustvovali. Koliko je na birače uticao to što se „iz aviona” videlo da SPS kalkuliše?
Osim ljudskog morala, postoji i politički moral koji se ogleda u tome da kad sa nekim napravite politički dogovor – da taj dogovor poštujete. Iako smo postigli dogovor o međusobnoj podršci u drugom krugu, vreme je pokazalo da Dušan Bajatović to nije poštovao, i čak se uoči obelodanjivanja tog dogovora javno susreo sa Borisom Tadićem. Taj dogovor je, inače, načelno postignut na početku razgovora o formiranju Vlade Srbije  između SRS, koalicije DSS-NS i koalicije oko SPS. Ali, mi ne želimo da gubimo vreme razmatrajući ko je šta uradio a šta nije, i šta je trebalo da uradi a nije. Mi konstatujemo to kao činjenicu i to nam kao veliko iskustvo koristi u daljem radu.
Što se tiče rezultata izbora, činjenica je da i Mađarska koalicija dobila manje glasova u odnosu na uporište u biračkom telu, pa se čak događalo da su u prvom krugu imali odlične rezultatet, ali im to ipak nije donelo mandate. Sve ovo upućuje na to da se izborni sistem mora promeniti u čisto proporcionalni, kakav se primenjuje na lokalnim i republičkim izborima i na taj način obezbediti izbornu simetričnost. 
Uvereni ste da bolji rezultati radikala zavise od promene izbronog sistema? 
Novi sistem bi svakako bio mnogo realniji, pošto većinski, osim kada bi bio jednokružni, nema uporište u realnosti, pošto je sadašnji sistem pre svega rezultat političkih kalkulacija njegovih tvoraca.
Kad bi sutra bili izbori, da li biste nešto promenili u svojim političkim stavovima, makar delimično, u pra­v­cu eventualno proevropskih i pro­vojvođanskih ideja za šta je, prema rezultatima izbora, glasala većina građana Vojvodine?
Kada bi se gledao broj glasova, najviše glasova osvojile su stranke koje zagovaraju očuvanje suvereniteta i integriteta Srbije i koje su za jedinstvenu Srbiju, dok su, s druge strane, kvazievropske stranke osvojile manje, pošto su nastupale u koalicijama, pa to zavarava. Kada se saberu i glasovi SRS, DSS i SPS potpuno je jasno ko je dobio najviše glasova. 
Dakle, ne biste ništa promenili?  
Po pitanju stateške pozicije i našeg programa, svakako ne. Mi ideologiju ne menjamo od izbora do izbora, niti naš program prilagođavamo izbornim rezultatima. Ozbiljnost jedne političke stranke ogleda se u tome koliko je stranka dosleda svom programu, koliko je taj program realan i koliko je ideologija stranke pri­hvatljiva biračima. Oni koji se dodvoravaju biračima od izbora do izbora, oni nemaju  prepoznat program i ideologiju, pa se otuda tu ne može ni govoriti o principijelnoj politici. 
Koliko se odlazak Maje Gojković iz stranke odrazio na izborne rezultate?
Interesantno je da je ta grupa građana, na čijem je čelu Maja Gojković, u jednom Kisaču osvojila 1000 glasova! Pa zar je moguće da GG, na čijem čelu je neko ko je dugo godina slovio za srpsku nacionalistu i pripadnika „tvrde nacionalne struje”, kako se govorilo, u tom mestu osvoji toliko glasova?! Svesni smo da je bilo ”organizova­nih” pokušaja da se izazove zabuna kod birača i da se na svaki način umanji broj glasova SRS, ali mi se time nećemo baviti. 
Verovatno tako šta niste očekivali od svoje bivše stranačke koleginice?
Političara ništa ne sme da iznenadi. Možete eventualno kao čovek da se zapitate da li je to ljudski prema stranci u kojo ste bili i prema lideru stranke koji je trenutno u haškom pritvoru...
Koji je stvarni razlog odlaska Maje Gojković iz SRS?
Kad bi se time bavio ne bih mogao da se adekvatno posvetim stranci, programu i ideologiji stranke. To što se desilo, prihvatam kao činjenicu i ne želim da ulazim u razloge. O njima neka govori Maja Gojković. Kod mene je gorčinu izazvalo to što je ona napustila stranku u trenutku dok je Vojislav Šešelj u Hagu.
Svaki čovek svojom voljom ulazi u stranku i izlazi iz nje. U ovom slučaju javnost se posebno zainteresovala zato što je u pitanju poznata ličnost, ali u pitanju je proces koji će se verovatno i dalje dešavati u SRS. To je uvek moguće u delovanju  jedne stranke, i mi, kao i ostale stranke, nemamo mehanizme da to sprečimo. 
Svedoci smo da ste u kampanji bili označavani kao jedini krivci za sve što se događalo tokom 90-ih godina, dok socijaliste niko nije pominjao. Sad su oni čak i prihvatljiv koalicioni partner, a prihvatljiva je za saradnju i Maja Gojković i pored njenih tvrdih nacionalističkih stavova u prošlosti. Zbog čega samo radikali nisu prihvatljivi? 
To je još jedan u nizu apsurda na našoj političkoj sceni. Verujem da bi Nušić, kada bi kojim slučajem oživeo, ne samo da bi njegova dela bila akutelna, nego bi, kada bi uvideo kako se stranke ”transformišu” i odnose prema drugim strankama – za njega bilo novog materijala. Ti svi novi savezi imaju dimenziju koja da nije tragična bila bi komična i to će se sve odraziti na funkcionisanje vlasti na svim nivoima. Jer, ovakve «kombinacije», za jednokratnu upotrebu, imaju za cilj da se pošto-poto formira većina zarad opstanka na vlasti. Doživeli smo da jedna stranka drugoj stranci kidnapuje  predsednika, a sad tu stranku nazivaju reformatorskom i da nas optužuju za 90-e, a pri tome se zaboravja da je Zoran Đinđić bio u prećutnoj koaliciji sa Miloševićem. Mi barem nikad nismo negirali svoje učešće u vlasti, štaviše na to smo veoma ponosni.
Bilo je ocena u medijima da su se radikali pod ve-de vođstvom Tomislava Nikolića počeli reformisati i da bi jednog dana mogli postati poželjan politički parter. Možete li u budućnosti zamisliti saradnju sa DS-om?
Očito je da politička scena u Srbiji ide u pravcu ukrupnjivanja i da će na kraju postojati globalna podela na socijaldemokratsku opciju, čiji je stožer koalicija oko DS i sa druge stran SRS kao nacionalno prepoznatljiva opcija, oko koje će se okupiti slične stranke. Uostalom, takve stvari su se već događale u našem okruženju i  to je logika stvari. Da li postoji mogućnost stvaranja tzv. velike koalicije? U slučaju da pri razgovoru o stvaranju eventualne koalicije na prvom mestu bude interes Srbije i interes njenih građana. Kada se pogleda u kakvoj je situaciji Srbija, neophodno je da se ide na pravljenje šire saglasnosti svih relevantnih političkih stranaka kako bi se stalo u odbranu integriteta i suvereniteta Srbije. 
Očito je, međutim, da u ovom trenutku ta mogućnost ne zavisi od raspoloženja samih stranaka, već od prvenstveno volje abmasadora SAD i Velike Britanije koji nas posmatraju kao neku nerazvijenu afričku zemlju. Oni i diktiraju kakva će se praviti vladajuća koalicija. Što se nas tiče, mi ne izbegavamo razgovor sa bilo kojm strankom, osim naravno sa onima koji zagovaraju cepanje zemlje.
Da li ste pri pravljenju političkih kombinacija sa socijalistima imali na umu da su u prethodnom sazivu vojvođanske skupštine znali da neretko pomognu vladajućoj većini?
Ono što prejudicira razovore o mogućim koalicijma jesu izborni rezultati i to je ono što vas opredeljuje sa kim ćete razgovarati. Nismo razmatrali šta je ko iz SPS radio, već jedino šta ta stranka zajedno sa nama može da uradi za Srbiju. Mi tako pristupamo pregovorima. Da li će u jednom trenutku u tim razgovorima  da preovlada pojedinac i njegovi interesi, to pokazuje vreme. Očito je da su pojedincima iz SPS bili značajniji sopstveni od interesa države, pa i političke partije. Ali to ne znači da u budućnost razgovori sa tom strankom nisu mogući, jer ko zna šta nas čeka u budućnosti. 
Da li ste posle svega optimista u pogledu formiranja većine u Beogradu koji bi pored SRS činili i DSS i SPS?
Moram da priznam da je sve to pod velikim znakom pitanja. Ako na televiziji britanski ambasador uslovljava pod kojim uslovima ta koalicija može da opstane, onda je sve to još više neizvesno.
Koliko na funkionisanje SRS utiče činjenica da je predsednik vaše stranke već pet godina u Hagu?
To su otežavajuće okolnosti za rad stranke, ali smo se već navikli. Šešelj i dalje vodi stranku i koordinira nje rad.
Kako uopšte izgleda vođenje stran­ke sa daljine? 
U SRS su ljudi koji su se okupili oko jedne ideje i ideologije i time je lako doći do zajedničkih stavova. Oko dugoročnih poteza dogovaramo se sa predsednikom stranke, koji, pokazalo se, prati zbivanja i dobro analizira dešavanja. Sa predsedničkim kolegijumom i Tomislavom Nikolićem koordinira određenim akcijama stranke. Tehnički, stranku vodi Toma, jer uživa najveće poverenje Vojislav Šešelja.
Nikolić se, međutim,javno požalio da mu je Šešelj radio iza leđa kada je dogovorio koaliciju sa Koštunicom?
Od ranije postoje intencije da se razbije SRS, još od kada je Šešelj otišao u Hag. U po­slednje vreme ta inicijativa je u medjima pojačana
Znači, nije tačno da između njh dvojice tinja sukob?
Jedina relevantna politička ličnost u SRS je Vojislav Šešelj i bez njega cela ta ideja je obesmišljena. To vam je kao da govorite o Jedinstvenoj Rusiji bez Putina, ili o fudbalskom klubu bez najboljeg igrača. Jedini način da se podeli SRS jeste da fizički podelite Vojislava Šešlja.
Vi ne možete zamisliti da SRS vodi neko osim Šešelja?
On je osnivač stranke, čovek koji je ideju sproveo...
Kako je u stranci prihvaćen savez sa DSS-om? Mora da je bilo nekih reakcija, nije bilo davno kada je ta stranka nakon samo tri dana pustila Nikolića „niz vodu”? 
Ne možete da na bazi prošlosti zasnivate ono što ćete raditi u budućnosti. Mi radikali, nismo isključivi, ne mrzimo, nismo zlopamtila i neprihvatljivo nam je da zbog, recimo, Koštuničine ne­doslednosti, ne uđemo  u pregovore sa DSS, ili da kažemo da sutra nećemo razgovarati sa DS-om ako je u pitanju interes Srbije. Kakva bismo to bili stranka?! To što po nekim pitanjima imamo različite stavove, ne može da bude preovlađujuće. Tako barem mi funkcionišemo. Uostalom, Milošević je više puta hapsio Šešelja, ali kad je bila odbrana Srbije u pitanju, nismo rekli da zbog toga nečemo sa njima u koaliciju.
Kakva očekivanja imate od novog saziva Skupštine Vojvodine, u kojem ćete ponovo biti poslanik?
Očekuju nas velika iskuštenja. U prvom redu, vojvođanska skupština treba da donese novi pokrajinski statuta Liga socijaldemokrata Vojvodine već podseća DS na „osnovni akt”, za­pra­vo ustav Voj­vodine, i na Platformu PIV u kojoj su odredbe buduće vojvođanske dr­žave, kako je zamišljaju. Ra­dikali su spremni da sa svima razgovaraju na tu temu, ali je sasvim sigurno da  nećemo dozvoliti da se donese akt oko kojeg će se stalno sporiti centralne i pokrajinske vlasti i koji će biti izvor novih sukoba.