| Šampanj iza bine po meri |
 |
 |
 |
| Napisao Mirko Krunić, Foto: Nemanja Savić |
|
Ugledni britanski dnevnik ”The Guardian”, uvrstio je Exit festival na svetsku listu 12 najuzbudljivijih turističkih destinacija i događaja u 2008. godini. Organizatori Exita uspeli su da naprave ono što je zvaničnim političkim strukturama još uvek nedosanjani san. Uspeli su da Novi Sad i Srbiju upišu u najvažnije i nezaobilazne kulturne mape sveta, dovođenjem tog istog sveta pod okrilje zidina drevnog petrovaradinskog zdanja.
 U dosadašnjoj istoriji bizarnosti Exit festivala, interesatno je da su ”The Prodigy”, ako izuzmemo tehničke zahteve, ispali najskromniji, ali zato su ”Basement Jaxx” odmah po dolasku u hotel, na prvom mestu, poželeli bogatu večeru za 22 osobe i dve boce ”Merlota”. Topla supa je bila imperativ, kao i gomila energetskih napitaka, 12 litara mineralne vode i obaveznih (kao da su čuli da ova naša i nije više tako pitka) 24 malih boca destilovane vode. Pored čokoladica, čipsa, kikirikija, ”Bejsmenti” su želeli 96 flaša ”Beksa” i tri litre votke u hotelu, dok su pred sam nastup tražili četiri kartona velikog piva i gomilu ”Red bula”. ”Exit” se obavezao da će im obezbediti tuševe za 22 osobe, jednu mušku i jednu žensku svlačionicu, sa ogledalima, voćem i povrćem. Kako ističu organizatori ”Exita”, dugogodišnje iskustvo ih je poučilo da i najsloženije zahteve izvođača ispune na pravi način. A ako je verovati čaršijskim pričama, ovo stečeno iskustvo je umnogome pomoglo organiziciji kada se susrela s zahtevom poznatog repera Snoop Dogg-a, koji je hteo da mu se u bek-stejdžu obezbedi društvo jedne mlađane meleskinje. Američka zvezda nije bila svesna (ili ipak jeste), da je svoj šarm ispucavala na čarima jedne Romkinje, koju su domaćini izvukli iz rukava, u zamenu. Ipak, o profesionalizmu Exita i njihovom domaćinskom gostoprimstvu, najbolje svedoče utisci inostranih zvezda koje upravo gostovanje na ”Exitu”, svrstavaju u svoje najbolje nastupe i provode.  Bilo kako bilo, Exit festival se, s pravom smatra jednim od najvećih srpskih brendova, utemeljenih na organizacionim sposobnostima nekolicine spretnih mladih ljudi. Ali, ko su ljudi koji imaju autorstvo nad Exitom i kako je zapravo započela čitava ta priča? Jedno je sigurno jasno. Iza spoljašnjeg uspeha i blještavila koje se vezuje za zvanično najbolji evropski festival, kriju se mnogobrojne afere, intrige i otvorena borba oko prevlasti i kontrole nad moćnom finansijskom konstrukcijom koja je u samom temelju Exit festivala.Nukleus današnjeg Egzit festivala treba potražiti u koncertima ”Mainstream party” i ”Šakom u glavu”, koji se održao 16. oktobra 1999. godine, kao svojevrsni protest mladih ljudi protiv vladajućeg političkog režima. U noći punoj očekivanja, na dva stepena celzijusa, okupilo se dvadesetak hiljada mladih ljudi željnih promena. O svesnom političkom angažmanu te manifestacije, najbolje govori tadašnji plakat na kojem je simbolično nacrtana pesnica kako razbija petokraku. Reč je bila o svojevrsnom nastavku neuspešno okončanih studentskih demonstracija i reakciji na zloglasni Zakon o Univerzitetu iz 1998.godine, a sve pod vođstvom nekolicine ljudi iz Studentske unije Srbije i Univerziteta. Nastavljeno je sa ”Noise Summer Fest 2000.”, tzv. Nultim Exitom, na prostoru između Filozofskog fakulteta i Dunava. Po rečima čelnih ljudi, ova stodnevna manifesticaja je predstavljala poslednje odbrojavanje Miloševićevom režimu uoči septembarskih izbora. Poslednjim koncertom, 22. septembra 2000. godine, dva dana uoči glasanja za predsedničke izbore, sa porukom ”Gotov je”, pred oko 20.000 posetilaca, Exit je simbolično predstavio IZLAZ iz decenijskog bezumlja. Već tada se izdvaja nekolicina ljudi koji se predstavljaju kao idejni tvorci ovih manifestacija: Dušan Kovačević, Bojan Bošković i Ivan Milivojev. Ova ekipa, nakon političkih promena, staje na čelo ambicioznog tima, a od grada Novog Sada dobijaju dozvolu da festivale organizuju na Petrovaradinskoj tvrđavi. Tada se menja osnovni koncept Exit festivala. Od tromesečnog besplatnog provoda s izrazito političkom idejom, Exit festival se polako pretvara u komercijalniji kulturno-zabavni projekat uz paradoksalnu finansijsku pomoć skoro svih gradskih, pokrajinskih i republičkih institucija. Prva ozbiljnija afera, pored konstanih glasina o negativnom poslovanju Exita, pojavljuje se u javnosti pred ”Exit 04”, kada Kovačevića (tadašnjeg predsednika Upravnog odbora ”Udruženja Exit”) i Boškovića (tadašnjeg glavnog menadžera Exita), u junu, privodi policija pod sumnjom da su besplatno delili karte tokom 2003. godine i oštetili Exit za oko 12 miliona dinara. Usledili su mnogobrojni protestni koncerti pod nazivom ”Ne dam Exit”, uz ozbiljnu pretnju da se te godine Exit festival ne održi. Nakon pritiska javnosti i istaknutih političara, dvojica osumnjičenih su pušteni iz pritvora. U tom kontekstu treba tumačiti i pomalo čudnu izjavu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, kako je veliki poklonik Igija Popa, inače glavne zvezde koja je trebalo da nastupi na tom Exitu. Naredni Exit festivali protiču u koliko-toliko mirnoj atmosferi, da bi netrpeljivost među glavnim organizatorima dostigla vrhunac krajem 2006. godine, kada su u prodaju puštene promotivne ulaznice za ”Exit 07”. Javnost tek tada saznaje da organizacije ”Exit tim” i ”Udruženje Exit” nisu jedinstvene organizacione celine Exit festivala. Spor je nastao oko prava na autorstvo nad Exit festivalom i ostalim pratećim manifestacijama, a sve u režiji zvaničnih organizatora: Dušana Kovačevića, s jedne, a Bojana Boškovića i Ivana Milivojeva, s druge strane.  Kovačević je protiv čelnih ljudi ”Udruženja Exit”, Boškovića i Milivojeva, podneo tužbu zbog ”nezakonitog korišćenja autorskog dela i žiga Exit”, kao i zbog zloupotrebe zvaničnog sajta koji je, kako je izjavljivao, lično registrovao, optuživši ih za ”krivično delo lažnog predstavljanja”. Kovačević je tvrdio, da kao pretežni vlasnik festivala i kao jedini idejni tvorac Exita, nije konsultovan oko organizacije ”Exit 07” i da su ulaznice, puštene u prodaju - bezvredni falsifikati; ostavljajući 6.000 pretplatnika u neizvesnosti i panici. On je, tom prilikom, rekao da su Studentska Unija i ”Udruženje Exit” funkcionisali po njegovom nalogu, predstavljajući na taj način samo izvođače radova.U odgovoru na Kovačevićeve optužbe, ”Udruženje Exit” je izjavilo kako je on jednoglasnom odlukom smenjen s mesta predsednika Upravnog odbora Udrženje Exit još početkom 2005. Godine, zbog ”isteka mandata, a još više zbog zbog loše poslovne politike, kojom je prouzrokovao brojna nepotrebna dugovanja, kao i zbog neodgovornog ponašanja kojim je blokirao rad na pripremi festivala”. Bošković i ekipa su tvrdili da Kovačević uopšte nije učestvovao u organizovanju poslednja dva Exit festivala, povezujući ga s ljudima koji su hteli da unište i izmeste Exit u Beograd (afera oko beogradskog festivala Echo - prim. nov.). Takođe, osporavano je Kovačevićevo isključivo autorstvo nad Exitom, argumentom o ravnopravnom statusu s Boškovićem i Milivojevim. U jeku ovog mučnog prepucavanja u javnosti se, slučajno, ili ne, počelo špekulisati o mogućim novim vlasnicima Exit festivala, a kao najozbiljniji kandidati su pominjani ”Live nation”, ”Komuna”, ”Arian zabava”, ”Ticket line” kao i ”Exit konzorcijum” (sastavljen od nekoliko velikih domaćih i stranih firmi). I dok je Kovačević tvrdio kako su sve ponude regularne i kako bi ih trebalo ozbiljno razmotriti, uz opasku da bi ipak najbolje bilo da Exit ne pređe u ruke drugih vlasnika, Bošković i ekipa su otvoreno optuživali Kovačevaća da namerno stvara zabunu u javnosti i da iza mnogobrojnih ponuda stoji samo njegova prevara koju je osmislio s Maksom Ćatovićem (”Komuna” - prim. nov.). ”Udruženje Exit”, na čelu s Boškovićem i Milivojevim, ”glatko” je odbilo milionske ponude svih (ne)ozbiljnih ponuđača, organizujuću akciju ”Nije na prodaju”, izazvavši u javnosti opravdana nagađanja o godišnjim zaradama ovih momaka. Spor između ”Exit tima” (Dušan Kovačević) i ”Udruženja Exit” (Bojan Bošković) konačno je izglađen potpisivanjem koautorskog ugovora između zavađenih strana uz posredovanje advokata. Potpisivanjem koatorskog ugovora povučene su sve optužbe koje je Kovačević podneo protiv ”Udruženja Exit”, a odlučeno je da se zvanična organizacija muzičkog i filmskog programa poveri najboljem ponuđaču.  Tako je ”Egzit 07”, posle dogovora, organizovan od strane ”Udruženja Exit”, a isti tim ljudi će organizovati i ovogodišnji Exit festival. Pored četvorednevnog muzičkog spektala na ”Đavi”, ”Udruženje Exit” se potpisuje i kao organizator ”Tuborg Green festa”, ”Zimskog Exit-a”, ”Cinema city-a” i ostalih Exitovih pratećih manifestacija. Kovačeviću i njegovom ”Exit Timu” je - uz pravo na novčanu nadoknadu povodom koautorstva - ove godine prepuštena komplenta organizacija turističke ponude vezane za Exit festival. Protokol o saradnji između Grada i ”Exit Tima”, kako je istaknuto na konferenciji za novinare, podrazumeva unapređenje turističke promocije i prezentovanje Novog Sada tokom održavanja Exit festivala.Protokol o saradnji - radni naziv ”Ceo grad je festival” - takođe podrazumeva turističku prezentaciju Novog Sada u inostranstvu, kao i organizovanje manifestacija koje nedostaju Gradu: festivala opere i klasične muzike, otvorenog pozorišta, festivala etno muzike, stripa, video igara, TV spotova i drugih, konceptualno povezanih manifestacija. Na ovaj način, smatraju predstavnici ”Exit Tima-a”, olakšaće se dolasci iz inostranstva na Exit festival, a izbećiće se i prevare stranih gostiju prilikom iznajmljivanja hotelskog i privatnog smeštaja. Treba napomenuti da od svakog pojedinačno ostvarenog angažmana za smeštaj, ”Exit Tim” ima pravo na 30 posto. Potpisivanje ovog Protokola pratile su zanimljivosti kao što je činjenica da je jedan od njegovih potpisnika Radovan Jokić, bivši član Gradskog veća za kulturu, koji je svoj paraf stavio nekoliko dana pre razrešenja sa te funkcije. Nekada jedinstveni Exit festival, koji je početnu svrhu imao u (ne)profitnom, društveno-političkom angažmanu, dočekao je 2008. godinu kao zvanično najbolji evropski festival, razvaljen - neutoljivom glađu za profitom - na dva pravna subjekta koja zasebno organizuju ugovorom im određene manifestacije. Ali, nepravedno bi bilo osporiti spretnost, organizacionu sposobnost i vizionarsku moć svih ljudi koji učestvuju u stvaranju kultnog statusa Exit festivala, bez obzira da li pripadaju ”timovima”, ili ”udruženjima”. Njihovom energijom i upornošću, Exit je postao to što danas jeste - jedan od najprepoznatljivijih srpskih brendova o kojem se u svetu pripoveda u superlativima. Pojedincima ostaje legitimno pravo da Exit festival posmatraju i ocenjuju kroz prizmu dobrih, ili loših karakteristika, a favorizovanje njegovog lica, ili naličja, stvar je ličnog nahođenja i interesa.
|
Svoje osmo izdanje, ili deveto - u zavisnosti od toga koja se godina uzima za njegov formalni početak - ”Exit” dočekuje kao aktuelni dobitnik nagrade za ”Najbolji evropski festival”, koji su dodelili ”Uk Festival Awards”, u saradnji sa ”Yourope”, asocijacijom 50 najboljih festivala u Evropi. Prestižnosti ove nagrade doprinosi činjenica, što su jedini kriterijum za njeno dodeljivanje, glasovi publike. Po rečima organizatora, Exit je dosad posetilo više od milion ljudi iz celog sveta. Tokom 2006. godine broj stranih posetilaca je prešao 35, a 2007. godine i 50 posto od ukupnog broja posetilaca. Nema sumnje da će se ovaj trend nastaviti i tokom sledećih godina. Zajedno s velikim brojem domaćih i regionalnih medija, sa festivala redovno izveštavaju ”MTV”, ”BBC”, ”Roling Stone” i drugi uticajni svetski mediji.
