Prva teniska zvezda Univerziteta Kolumbija Južna Karolina – Kao sportista, u prvim tinejdžerskim godinama bila je među 10 najboljih teniserki u Evropi -
Hotelijerstvo ili diplomatija možda, Novi Sad skoro svakako

Nobelovac Gabrijel Garsija Markes ima autobiografiju pod nazivom „Živeti da bi se pisalo“.
Iako je smisao fraze „vivir para contarlo“ mnogo dublji, moglo bi se reći da ona danas pogadja samu suštinu.
Otvorite prve novine, tabloid ili časopis koji vam se nadje pri ruci!
Posao, ambicije, putovanja, susreti, ljubav, porodica... sve baš sve, ima smisla samo ako se o tome govori, ako za to još neko zna. Život se pretvorio u jedan beskrajan rijaliti šou. Merilo nečije uspešnosti jeste stepen zainteresovanosti da se zaviri u njegov život. Ako na „guglu“ ukucate ime Britni Spirs dobićete
više pogodaka nego na ime Isusa Hrista! Imate li komentar?

I onda pod teretom ove činjenice naletite na Novosađanku koja je: mlada, manekenski lepa, briljantan student, vrhunski sportista, koja je do svoje 18. obišla ceo svet, upoznala ličnosti za kojima bi plakao svaki paparaco, koja ima briljantne ponude za budućnost i kojoj je – savršeno svejedno hoće li neko za sve to znati! Čak o tome i ne voli da govori. Završava studije na Kolumbija univerzitetu. Na listi od 500 najvećih univerziteta na svetu Kolumbija je na 6. mestu. Ispred jednog Oksforda na primer. Kao sportista, u prvim tinejdžerskim godinama bila je među 10 najboljih teniserki u Evropi. Izgleda tako da su je agencije molile da uradi foto serijal za „Pumu“. I opet – sve to smatra potpuno normalnim, čak toliko da bi najradije sve ove činjenice zadržala samo za sebe. Nataša Vučković.
Novosađanka. Nataša je već dve godine najbolja teniserka Kolumbija univerziteta. Da biste imali predstavu koja je to titula dovoljno je da vam kažemo da Prva divizija američke univerzitetske lige ima 76 ekipa. Prvak je Florida, za koju igra 6 teniserki od kojih su 3 među najboljih 100 na svetu! Kolumbija je prošle godine zauzela 4. mesto u toj neverovatnoj konkurenciji. O razmerama popularnosti univerzitetskog sporta u SAD može da govori podatak da stadion Kolumbija
univerziteta prima 90.000 gledalaca!
U ovoj univerzitetskoj diviziji postoji 13 tako velikih stadiona i svi su na svakoj utakmici rasprodati do poslednjeg mesta. U SAD sport je neka vrsta religije. Fudbaleri na Natašinom univerzitetu samo od TV prava dobijaju 7 miliona dolara. E, u takvoj atmosferi Nataša Vučković je jedna od zvezda Kolumbija univerziteta.
Posebnu draž stvara činjenica da pored nje, u timu igraju još dve Novosađanke – Miljana Jocić i Ana- Marija Žubori. Tri devojke, pravo iz Zmaj-Jovine, nabijaju komplekse teniserkama iz belog sveta. U sportu mi je inače uvek bilo zanimljivo stvaranje nekih fenomena. Recimo, svi znamo za fudbalske huligane, posebno one iz Engleske. Taj fenomen rodio se 1964. godine kada je grupa navijača Čelzija otišla na utakmicu u Barnli. Prethodno su obukli dresove Barnlija i kasnije se na tribinama pomešali sa njegovim navijačima. U jednom trenutku su krenuli u napad i tako nalupali domaćine da je ceo događaj ušao u priču. Stampedo na Hejselu u kojem je 20 godina kasnije poginulo 36 navijača Juventusa samo je posledica makljaže u Barnliju. Ili na primer, svi ćemo se složiti da su Brazilci najbolji fudbaleri na svetu. A znate li da je u početku crncima bilo zabranjeno da igraju u brazilskom prvenstvu? Prvi je tu zabranu prekršio klub Vasko de Gama i stavio crnca u ekipu. To je dalo priliku jednom neupadljivom, sitnom čoveku koga su svi u kraju pored stadiona Santosa zvali Dudinjo, da dođe na igralište i preporuči sina koji bi, eto, malo da trenira. Skoro iz sažaljenja, treneri se slože i na kraju upitaju kako se mali zove. Dudinjo im odgovori
„Edson Arantes, ali ga svi u kući zovemo Pele“. Dalje već znate.
Tako nekako, zanima me kako se rodio fenomen srpskog tenisa? U generaciji Nataše Vučković su: Novak Đoković, Janko Tipsarević, Ana Ivanović, Jelena Janković... Ovo bi bio drim tim za koju god zemlju sveta, a dolazi iz zemlje koja nema nijedno jedino profesionalno igralište po svetskim kriterijumima. Ispadne nekako da su se neverovatno srećnim sticajem okolnosti ukrstili putevi dece koja su sva ispunjavala kriterijume za uspeh u tenisu: snaga ličnosti, zdrava porodica, materijalna podrška i puno sreće. Doduše u slučaju Nataše Vučković neke stvari su ipak skliznule u stranu. Vreme će možda pokazati da je tako bilo i bolje. Nole je već kao dete počeo da trenira u Nemačkoj, Jelena u Americi, Ana u Švajcarskoj... Nataša je bila u Novom Sadu. Otac Duško, sestra Gordana, brojni prijatelji, pomagali su koliko su mogli, ali ispostavilo se da to ipak nije bilo dovoljno za vrhunske rezultate. Za orijentaciju recimo da u tenisu važi pravilo – ako nemaš 100.000 evra godišnje, zaboravi na karijeru! Da bi uspeo moraš da igraš turnire. Oni su jedne nedelje u Tokiju, a druge u Majamiju.
A gde su vrhunski treneri, fizioterapeuti, oprema...? Džaba talenat ako nemaš kome da ga pokažeš. Fudbal trenira ko hoće, a tenis ko može.
Zato je Nataša odabrala drugi put. Kao vrhunski sportista upisala je studije diplomatije i hotelijerstva u SAD. Sledeće godine napraviće izbor. Jedino što zna, jeste da neće ostati u Americi. Ne sviđa joj se način života u kojem ljudi ne rade da bi živeli, već žive da bi više i još više radili. Bez prijatelja, slobodnog vremena, pravih navika. Kaže nam Nataša da se nebrojeno puta uverila kako njeni vršnjaci u Americi naprosto ne žele da uče strane jezike, mnogi nemaju pasoše, ne poznaju čak ni države u svojoj zemlji, a za Evropljane su ubeđeni da svi govore istim jezikom! Ona želi malo: da ima porodicu, prijatelje, ide u bioskop i restorane, smeje se dok igra karte sa društvom... U SAD to malo je neoprostivo mnogo. Gotovo luksuz. Zato će birati: Španija, Italija ili
– Novi Sad. Da, Novi Sad. Već njen deda je bio Novosađanin, a i ona se u njemu oseća gotovo savršeno. A tek sada kada su sa Podbare prešli u Petrovaradin, pa stan zamenili za plac na kojem se tenis može igrati i u ponoć?! Florida je super, Njujork još i više, ali njena drugarica Amerikanka koja joj je prošle godine
došla u goste na polasku je izjavila da bi se sutra doselila u Srbiju. Ta opuštenost i stav prema kojem život služi vama, a ne vi njemu, ne postoji nigde na svetu.
Nataša će moći da bira između hotelijerskog menadžmenta u Evropi, diplomatske karijere u Srbiji, ili (što je najverovatnije) sporta kojeg trenira već 17 godina. Sa vrhunskim obrazovanjem i odličnom sportskom karijerom bila bi joj otvorena sva vrata. Može da bude selektor ili preuzme funkciju u nekoj međunarodnoj teniskoj asocijaciji.
Može, naravno, da bude i trener, ali – tu je već svesna šta bi je čekalo.
Nervozni, frustrirani roditelji koji sebe već vide u ložama Melburna, Pariza i Vimbldona kako posmatraju svoju decu na centralnim terenima.
Često su spremni da za ostvarenje sna žrtvuju sve što imaju, a rizik je ogroman. Nepisano pravilo tenisa je da dobija prvih 99, onaj 100. je na nuli a ako ste 101. gubite. Želite li da uključite sebe i svoje dete u ovu lutriju? Susret sa takvim frustracijama nije ono što bi Nataša sebi želela i zato je odlučila
– tenis, ali podalje od terena i tuđih sudbina. Ona ima svoju i čvrsto je kontroliše. Psiholozi kažu da našom glavom u toku dana prođe 60.000 misli.
Ako znate šta hoćete od života, onda verovatno mnogo manje.
Biti svoj, voleti ljude oko sebe, slati pozitivnu energiju onima sa kojima nisi, znati uvek odakle si i šta i koliko možeš. Dovoljno za sreću, zar ne? Devojka
od 22 godine sve ovo već zna. Još jedna takmičarska sezona, po neki zabavan izlet u svet mode, par lepih druženja i putovanja. Onda natrag, u hlad jednog lepog petrovaradinskog dvorišta. Reket u jednoj, mamin kolač u drugoj ruci i – jedna devojčica može da odraste. Nataša Vučković Univerzitet
Kolumbija Južna Karolina.
Zadnja pošta Novi Sad.