Kako govore sportski izveštači, poslednji sličan uspeh naša atletika ostvarila je na svetskoj sceni pre 18 godina, kada je Dragutin Topić osvojio zlatnu medalju u skoku uvis (za tadašnju Jugoslaviju). Ivana se toga ne seća, tada se tek rodila. Ali, čini se da je već rođenjem bila predodređena za uspeh na atletskim stadionima. Njena mama Vesna je i sama svojevremeno bila uspešna atletičarka, a trener joj je bio Jani Hajdu, čovek uz koga je i Ivana ostvarila svoj pohod na svetski vrh.

- Sećam se da sam kao mala gledala mamine medalje u kući i da sam već tada želela da i ja imam takve medalje i još više nego mama, tako da sam inspiraciju za atletiku i uspehe ponela iz kuće. Naravno, mama mi je pomogla i usmerila me na atletiku i bila jedan od prvih učitelja i velika podrška. Atletikom sam počela da se bavim sa 7 godina i ona je ta koja me je izvela na atletsku stazu.
Ivanina Mama veruje da uz odgovarajući pedagoški rad, mnoga deca mogu da postignu dobre rezultate i zato se ubrzano sprema za otvaranje svoje atletske školice, koja će  imati za cilj da atletiku i sportske aktivnosti približi najmlađima, a Ivana se raduje što će u tome moći i sama da joj pomogne svojim ne malim iskustvom i nesumnjivo znanjem.
Sportsku javnost su potresale priče o tome da Ivana odlazi iz Srbije, da nije zadovoljna podrškom koju ima, ali ona to sve vrlo odmereno i objektivno demantuje:
- Mislim da, u okviru realnih mogućnosti sportskog saveza, imam odgovarajuću podršku. Od pre dve godine sam članica novosadske „Vojvodine“ i osećam da imam podršku i običnih građana i funkcionera u rodnom Zrenjaninu, a i  Novom Sadu, kao i u Atletskom savezu Srbije i pokrajine. Nisam pravila nikakve planove o odlasku u inostranstvo. Istina, poziva je bilo, zahvaljujući rezultatima koje sam postigla nisam ostala nezapažena, ali ja nisam htela ništa da rešavam, niti planiram pre mature. Imam mnogo razumevanja i od profesora u školi, jer zbog priprema za takmičenja i takmičenja samih,  dosta izostajem, a škola mi zaista izlazi u susret.
Trenutno sam fokusirana na pripreme za takmičenja. Ove godine očekuje me Evropsko prvenstvo u Novom Sadu, zatim Univerzijada, a u avgustu i septembru, Svetsko prvenstvo. Pripreme dobro napreduju, a tek sad počinje finale priprema i puno posla me tek očekuje. -
Ivana je maturant u zrenjaninskoj Poljoprivrednoj školi, smer Tehničar za pejsažnu arhitekturu, omiljena je među učenicima i nastavnicima.  Svi u školi se ponose njenim rezultatima. Što se daljeg obrazovanja tiče, to je Ivana ostavila da odluči posle mature. Za sada su u opticaju Šumarski fakultet, ali i DIF ili sportski menadžment. Konačna odluka će biti doneta kad se vrati sa priprema, na kojima je trenutno u Mađarskoj i Grčkoj.
Uz dva treninga dnevno, školu i takmičenja,  ne preostaje joj puno slobodnog vremena, ali kad ga ima, provodi ga kao i svi  njenih godina, voli da izlazi sa prijateljima ili je u krugu porodice. Na  pitanje kako se oseća kao svetska prvakinja, nije se zbunila:
- Atletiku volim i to radim zbog sebe, kako to utiče na druge, to je za mene sekundarno. Verujem da me najbolji rezultati tek očekuju, jer u ovoj disciplini najbolji rezultati se postižu oko 26-27 godine i očekujem puno od sledeće godine, kada ulazim u seniorsku konkurenciju i počinjem da se takmičim sa onima koji su zaista na vrhu. Pripremala sam se i to mi je cilj.
Ivana zaista deluje kao neko ko ima jaku volju i odlučnost da istraje. Da se probije na sam vrh i u seniorskoj konkurenciji. Retko ćete u njenom glasu čuti neodlučnost ili nepoverenje u sebe. Ona je odlučila da uspe, zna da je za to potrebno puno rada i odricanja, ali i shvata da je taj put sama izabrala. I nas je u toku razgovora za Vojvođanski magazin i foto sešna, uverila da se radi o vanserijskom talentu i da će se o njoj tek čuti.  
A ono što je van domašaja ovog teksta, jeste da je Ivana i vanserijski lepa devojka sa osobenim stilom i da nije ni čudo da je fotoreporteri opsedaju, ali o tome fotografije govore više od hiljadu reči. n