Tito i Vojvodina

Napisao Tekst i foto: Borivoj Mirosavljević

Trideset je godina od smrti Maršala Tita. Bio je pasioniran fotoamater i jedini počasni član novosadskog Foto kluba „Branko Bajić”. Mnogo toga snimio je u Vojvodini. Ovaj tekst je sećanje na njega

Kao pasionirani fotoamater, Tito je imao kolekciju skupocenih fotoaparata, svoju foto laboratoriju u kojoj je sam izrađivao fotografije, bio je pokrovitelj poznate izložbe „Zlatno oko” i jedini počasni član novosadskog Foto kluba ”Branko Bajić”.

Putujući širom sveta, posećujući svrstane i nesvrstane zemlje, u svojim poznatim misijama mira, Josip Broz Tito je svojevremeno bio jedan od najpopularnijih državnika sveta. To je potvrdila i njegova sahrana 1980. godine, kojoj je prisustvovalo 209 delegacija iz 128 zemalja, sa svih kontinenata. Među njima je bio 31 predsednik republike, zatim četiri kralja, šest prinčeva, 22 predsednika vlada, jedanaest predsednika nacionalnih parlemenata,...Milioni fotografija koje su obišle svet, svedoče o Titovoj legendi koja je kulminirala za njegova života, poluvekovnoj vladavini na čelu Jugoslavije, ali traje i posle više decenija od kako je sahranjen u Kući cveća, u Beogradu.
U Muzeju „25 maj”, u susedstvu Titovog večnog staništa, priređena je nedavno izložba fotografija koje je Josip Broz snimio svojim fotoaparatima. Deo te izložbe je prikazan i u Novom Sadu, na sajmu „ Art ekspo”.
Kao pasionirani fotoamater, Tito je načinio više stotina fotografija. Velik broj je poklonio onima koje je snimao, naročito u vreme kada je koristio polaroid tehniku i kada su iz takvog fotoaparata odmah izlazile gotove unikatne fotografije. Imao je i svoju foto laboratoriju u kojoj je sam razvijao i pravio fotografije. Velika količina tih fotografija je sačuvana, pa je kustos, Momo Cvijović, na simboličan način kompletirao izložbu koja pokazuje da veliki državnik nije bio i veliki fotograf. Mada je raspolagao neograničenim sredstvima, vrhunskom fotografskom tehnikom, bio okružen fotografskim znalcima – nije u svom fotografskom stvaralaštvu prešao ni prag prosečnog foto amatera. Zadovoljavao se dokumentarnim snimcima, za porodične albume svojih saradnika i najbližih prijatelja i članova porodice.

Deo izložbe Titovih fotografija prikazan je i u Novom Sadu. Bili su to uglavnom snimci sa njegove samostalne izložbe održane u Sloveniji, još za Titova života. Voleo je Josip Broz da dolazi na Novosadski sajam, na kojem je uvek bio okružen fotoreporterima, a i sam je tu nalazio inspiraciju za svoje fotografije. Novosađani su ga ugostili i prilikom otvaranja mosta na Dunavu, odmah posle Drugog svetskog rata, više puta su zajedno dočekivali Nove godine, a upamćen je Tito i kao domaćin šefovima nesvrstanih zemalja koje je ugostio na Petrovaradinskoj tvrđavi 1961. godine.
Kada je 1973. godine u Novom Sadu održana Prva svetska izložba fotografija „Zlatno oko”, pod patronatom FIAP-a(Međunarodne organizacije za umetničku fotografiju), Tito je bio pokrovitelj, a članovi Foto kluba „Branko Bajić” su ga proglasili za, do sada, jedinog počasnog člana ove organizacije.
Znajući da je Tito pasionirani fotoamater, mnogi poznati proizvođači fotografske opreme su poklanjali najmodernije modele aparata, da bi tako reklamirali svoju robu. Ali, Tito je i pored toga što je raspolagao vrhunskim aparatima, do kraja života ostao skroman, bez ambicija da se bavi kreativnom fotografijom. Voleo je minijaturne fotoaparate, kao što su „tessina automatic” ili „minox”, koji je lansiran kao špijunski aparat u filmovima o Džemsu Bondu. Potom se Tito opredelio za instant „polaroid” kamere i razne tipove čuvenog „nikona”, a voleo je da snima i amaterske kino filmove, naročito na brojnim putovanjima po svetu.
Ipak, najviše je sačuvano čisto porodičnih snimaka, nastalih u trenucima odmora na ostrvu Vanga, poseta brigadirima na izgradnji autoputa, lovištima i susreta s najbližim prijateljima....Titovo treće oko zapazilo je niz detalja u Karađorđevu, od fijakera s ponosnim belim lipicanerima, bogatim lovištima, do tradicionalnog svinjokolja i ražnja, na kojem cvrči pečenica.
Gde god se Tito pojavljivao, bio je okružen „kolegama” fotoreporterima, pa je često s njima imao dvoboj kamerama. U pratnji je imao i svog ličnog fotografa. Do kraja života ga je pratio Kikinđanin, Miloš Rašeta. Kad je Tito u Karađorđevu ubio jednog fazana, lepo šareno perje se razletelo na sve strane. Uzeo je jedno takvo pero, prišao Rašeti i rekao:
- Hajde, Miloše, stavi ovo pero na šešir, kao pravi lovac!
- Druže predsedniče, hvala, ali se ja ne kitim tuđim perjem! – odgovori mu Kikinđanin i ne trepnuvši!
Tito prihvati neočekivani odgovor i nastavi lov, a kad su kolege upitale Rašetu otkud mu smelost da tako odbije Titovu ponudu, on lakonski reče:
- Tito uči od mene: ja mu dajem savete i kako da fotografiše!
Izgleda da ni Rašetini saveti nisu pomogli Josipu Brozu da postane autor natprosečnih fotografija. Ipak, neke fotografije koje je Tito snimio, nalaze se i u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, jer je na njima najveći raritet - potpis jednog od svojevremeno najpopularnijih državnika sveta.

Komentari

Dodaj Novi