Ako je nekada vlast u Vojvodini bila više protokolarna nego stvarna, posle povećanja novaca kojima vojvođanska vlast samostalno raspolaže, poslaničke klupe u Banovini dobile su dodatnu težinu i za stranke koje je oduvek više interesovala teška nacionalna propaganda
P osebnost predstojećih pokrajinskih izbora ne ogleda se samo u tome što će zbog njih birači u Vojvodini, 11. maja, dobiti dva dodatna izborna listića, već i u tome što će se o pobedniku izbora odlučiti tek nakon još jedne ture glasanja – u drugom krugu koji će biti održan 25. maja. Sem te razlike u odnosu na parlamentarne izbore, koji se takođe održavaju 11. maja, ostalo je uglavnom sve isto: zvanično, i pored stidljive kampanje, u javnosti se nameće dilema da li će, posle izbora, skupštinsku većinu imati tzv. proevropske snage ili patriotski blok stranaka u kojem su SRS, DSSNS i SPS. Baš kao i kad je u pitanju nacionalni nivo, favoriti u oba bloka računaju da će u postizborne koalicije stupati sa što je moguće manjim brojem stranaka.
 Iako se u poslednjih osam godina nijedna od stranaka koje su tvorile pokrajinsku vladajuću koaliciju nije pokazala kao verolomna, strah od toga da će se takav manir, odavno etabliran u Beogradu, preseliti u Novi Sad – razuman je. Pored toga, višečlane koalicije, po pravilu, podrazumevaju da se najveća stranka i najviše odriče pri deobi kolača, zatim pravljenje katkad i neprincipijelnih kompromisa, te visok prag tolerancije. Samo treba pogledati kako su funkcionisale poslednje dve koalicije u Vojvodini i - sve će biti jasno.
Demokratska stranka, koja na ovim izborima predvodi koaliciju «Za evropsku Vojvodinu» (u kojoj su i G17 plus, SPO, Demokratska stranka Hrvata u Vojvodini i Zajednica Rumuna), intimno računa da će joj za treći uzastopni mandat u Vojvodini biti dovoljan još jedan veći i, ako baš bude bilo potrebno, jedan manji partner. Izvesno je već sada da bi taj veći partner trebalo da bude «Mađarska koalicija», koju čini «trojstvo» političkih predstavnika vojvođanskih Mađara: Savez vojvođanskih Mađara, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i Demokratska stranka vojvođanskih Mađara.
U obe koalicije gaje veliki optimizam po pitanju izbornih rezultata, a temelje ga na rezultatima nedavnih predsedničkih izbora. U prvom krugu glasanja, lider DS Boris Tadić, kojeg je svesrdno podržavao potonji koalicioni partner G17 plus, dobio je 400.000 glasova, dok je predsednički kandidat MK, lider SVM Ištvan Pastor, na teritoriji Vojvodine, dobio blizu 90.000 glasova. Na prethodnim pokrajinskim izborima, septembra 2004, SVM je pojedinačno osvojio nešto više od 50.000 glasova, a sličan rezultat zabeležen je i na parlamentarnim izborima 2007. godine. Dolaskom Pastora na čelo SVM, u proleće 2007, došlo je do prekretnice u odnosima lidera mađarskih stranaka, nakon decenije koju su obeležile sujete i surevnjivost – verovatno ključni razlozi za značajan odliv glasova vojvođanskih Mađara. Okuraženi takvom podrškom na predsedničkim izborima, lideri «Mađarske koalicije» samouvereno anticipiraju da će, nakon 25. maja, u vojvođanskom parlamentu imati između 16 i 18 poslanika.
Ukoliko MK dobaci do donje granice u broju mandata, demokratama i njihovim saveznicima trebaće da osvoje najmanje 45 poslanika da bi dve koalicije mogle da računaju makar na blagu skupštinsku većinu. Pre četiri godine, Demokratska stranka sa 137 hiljada glasova (22 odsto) osvojila je ukupno 34 mandata, od čega na izborima po proporcionalnom sistemu samo 15 od mogućih 60.
Ne traže radikali bez razloga promenu izbornog sistema u Vojvodini, kako bi on bio čisto proporcionalni: radikalima proporcionalni sistem ide na ruku i to pokazuju svi izborni procenti poslednjih godina. Pre četiri godine na izborima po proporcionalnom sistemu osvojili su 21 mandat, šest više od demokrata koji su opet bili bolji na izborima po većinskom sistemu – uzeli su 19 mandata a radikali četiri manje. Tome su doprinela dva faktora: raspored izbornih jedinica i efekat sinergije.
U Demokratskoj stranci na sve načine gledaju kako da izbegnu nastavak vladanja sa ligašima pokrajinski izbori 2008.
Kad bi Vojvodina bila podeljena na isti broj izbornih jedinica koliko ima opština (45) i kad bi se primenjivao tzv. nokaut sistem (većinski jednokružni), izborni saldo radikala bio bi izvesno mnogo bolji. Ovako, deljenjem većih opština na više izbornih jedinica
(vidi okvir) anulira se rezultat koji je predsednički kandidat SRS Tomislav Nikolić postigao u prvom krugu predsedničkih izbora 2004, kada je u dve trećine vojvođanskih opština osvajao najviše glasova. Pošto je Nikolić zabeležio identičan rezultat u Vojvodini i na minulim predsedničkim izborima, slična situacija mogla bi da se ponovi i na ovim pokrajinskim izborima. Međutim, sa sinergijom glasova u drugom krugu
izbora, zahvaljujući čemu je kandidat demokrata u većini slučajeva i bivao bolji od radikalskog, ovaj put bi moglo da ide malo teže. Ako se u drugom krugu nađu,
a sva je prilika da će tako biti u većini izbornih jedinica, kandidat “Za evropsku Vojvodinu” i kandidat SRS, veoma je izvesno za koga će glasati simpatizeri SPS i DSS-NS. Njihove vođe već su se izjasnile ko im je blizak i sa kim bi pravili novu vladu.Za budući, šesti saziv Skupštine AP Vojvodine veoma je važno kakav će biti raspored snaga u Skupštini Srbije  Pitanja koja dominiraju kampanjom, poput budućnosti Kosova i evropskih integracija, svakim danom sve više produbljuju jaz između dva bloka stranaka, a njihove birače sve više udaljavaju jedne od drugih. Otuda bi bilo zaista zadivljujuće kada bi, posle svega, birači jednog bloka u drugom krugu vojvođanskih izbora drastično promenili izvorne preferencije.
Koalicija “Za evropsku Vojvodinu” može da očekuje podršku simpatizera Mađarske koalicije i vrlo verovatno “Zajedno za Vojvodinu”, naročito ukoliko između dva kruga glasanja ta koalicija bude uzeta u razmatranje kao novi-stari koalicioni partner. Iako se nezvanično može čuti kako u Demokratskoj stranci na sve načine gledaju kako da izbegnu nastavak vladanja sa ligašima, Zajedno za Vojvodinu u svakom slučaju ima više šansi da postane onaj treći partner u vlasti od, recimo, LDP. Istina, čelnici DS u Vojvodini izbegavaju da se decidirano izjasne prema toj mogućnoti, ali zato postoji neskriveni prezir vrha DS prema “čedistima” što bi deo birača LDP u Vojvodini mogao a zadrži kod kuće 25. maja i ugrozi rezultat demokrata u drugom krugu.
Za budući, šesti saziv Skupštine AP Vojvodine veoma je važno kakav će biti raspored snaga u Skupštini Srbije. U prvom redu, zbog najvažnijeg posla budućih pokrajinskih poslanika – izrade novog statuta AP Vojvodine. Ukoliko u Vojvodini ne dođe do suštinske promene vlasti, a u Parlamentu Srbije većinu dobiju radikali i DSS, od statuta koji će maksimalno konzumirati ustavne nadležnosti Vojvodine, kako to najavljuju iz koalicije “Za evropsku Vojvodinu”, neće biti ništa. Naime, Skupština Vojvodine samo predlaže tekst statuta koji nakon toga ide na verifi kaciju u Skupštinu Srbije. Ukoliko tamo dobije zeleno svetlo, tek onda sledi usvajanje u vojvođanskoj skupštini.
Nepotvrđivanje predloga statuta izazvalo bi velike političke turbulencije u Vojvodini koje bi mogle biti i veće ukoliko Skupština Srbije nastavi sa ignorisanjem inicijativa iz Pokrajine, pre svega zakonskih, ili bude nezainteresovana za donošenje zakona koji treba da autonomiju sa stranica Ustava, donetog još 2006. godine, konačno pretoči u stvarnost. Prvi na čekanju je zakon koji bi defi nisao pokrajinsku imovinu i omogućio Pokrajini da njome upravlja. Na izbore koji će biti održani po proporcionalnom sistemu, za 60 mandata u Skupštini Vojvodine boriće se devet izbornih lista. Kako
Pravila izborne igre
Izbori za novi sastav Skupštine Vojvodine biće održani 11. i 25. maja, što će biti šesti put da žitelji Vojvodine biraju svoje predstavnike odkako je višestranački sistem uveden u Srbiji.
Kao i prošli put, imaćemo tzv. kombinovani sistem što znači da se 60 poslanika bira sa proporcionalne, a 60 sa većinske liste. To praktično znači da će Vojvođani imati dve liste više od birača u užoj Srbiji. Na proporcionalnoj listi glasaće se za stranke, i ti će rezultati biti poznati veoma brzo, dok će u svim izbornim jedinicama u kojima neko od kandidata ne dobije više od 50 odsto od broja izašlih birača biti održan i drugi izborni krug, 25. maja. Važno je reći da će zahvaljujući ovakvom modelu svaka od 45 vojvođanskih opština imati bar po jednog predstavnika u Pokrajinskom parlamentu, dok će veći gradovi imati i više od toga: Novi Sad ima čak sedam mesta, Subotica četiri, Zrenjanin i Pačevo po tri, a Kikinda i Sombor po dva poslanika.
Za manjinske liste u proporcionalnom sistemu važi prirodni prag, dok je za sve druge izborni cenzus 5 odsto i mandati će biti raspoređeni srazmerno broju osvojenih glasova s tim da je cela Vojvodina jedna izborna jedinica.
Izborni sistem možda deluje malo komplikovano tako da i to može biti razlog što je na prošlim izborima koji su održani po istom sistemu bilo nešto više od 20.000 nevažećih listića. Bilo kako bilo, u periodu između izbora, ni jedna stranka nije pokrenula inicijativu za izmenu izbornih pravila osim što je u jednom trenutku odbačena inicijativa da se u Skupštinu Vojvodine vedu garantovani mandati za manjinske nacionalne zajedinice.
svaka ima maksimalnih 60 kandidata za poslanike, to znači da se za jedan mandat bori devet kandidata. Kandidature za izbore po većinskom sistemu, po kojem se bira preostalih 60 poslanika, podnose se izbornim komisijama izbornih jedinica, odnosno pštinskim i gradskim izbornim komisijama i kako, u trenutku pisanja ovog teksta, rok za predaju kanidatura nije bio istekao, ne raspolažemo podatkom koliko će koja stranka imati kandidata na tim izborima. Poznato je da su “Za evropsku Vojvodinu”, DSSNS, RS, ”Zajedno za Vojvodinu”, SPS-PUPS i GG “Maja Gojković” istakli svoje kandidate u svih sedam izbornih jedinica u Novom Sadu i sva je prilika da će ove stranke pokriti svih 60 izbornih jedinica u Vojvodini. Za sada nema potvrde da je SVM spreman da i ovaj put ustupi to mesto LSV-u Na pokrajinske izbore samostalno izlaze Srpska radikalna stranka, Liberalno demoratska partija i GG «Maja Gojković». Izbornu listu ove grupe građana predvodi aktuelna ovosadska gradonačelnica Maja Gojković, inače bivša članica SRS koja taj deo biografi je ne pominje na svojoj zvaničnoj veb stranici. Kuriozitet je da na toj izbornoj listi od 60 kandidata samo jedna osoba nije iz Novog Sada.
Socijalistička partija nastupa, kao i na parlamentarnim izborima sa Partijom ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Isto važi i za Demokratsku stranku Srbije i Novu Srbiju. Liga ocijaldemokrata i ovaj put predvodi koaliciju pod nazivom «Zajedno za Vojvodinu» u kojoj su Demokratska Vojvodina, Demokratska zajednica Hrvata, Alijansa Rumuna Vojvodine, Socijaldemokratska partija Vojvodine, Konfederacija sindikata Vojvodine, Vojvođanska alternativa i Vojvođanski klub. Okosnicu koalicije “Vojvodina je snaga Srbije” čine Vojvođanska partija Igora Kurjačkog i Pokret “Snaga Srbije”, a pored njih tu su i Romska partija, Demokratska unija Aškalija, Rusinska demokratska stranka i Evropska Vojvodina. Na izbore koji će biti održani po proporcionalnom sistemu, za 60 mandata u Skupštini Vojvodine boriće se devet izbornih lista U slučaju da, nakon majskih izbora ne budu prinuđeni da isprazne svoje fioke u Banovini i Banskom dvoru, DS i SVM, odnosno koalicije koje predvode, lako će podeliti najvažnije funkcije: DS-u ostaje mesto predsednika PIV (ukoliko se ostvare zalaganja tih stranka, novi statut APV predviđaće postojanje predsednika Vlade Vojvodine, što znači da bi Vojvodina imala svoje ministre, a ne više pokrajinske sekretare), i ukoliko mu ne stigne ponuda da postane premijer Srbije, o čemu se se već duže vreme spekuliše, Bojan Pajtić će nastaviti da vodi izvršnu vlasti u Pokrajini. Kao alternativno rešenje viđen je aktuelni predsednik opštine Inđija Goran Ješić.
SVM-u bi, pak, pripalo mesto predsednika Skupštine Vojvodine. Za sada nema potvrde da je SVM spreman da i ovaj put ustupi to mesto LSV-u, iako su ligaši verovatno spremni na ustupke da bi to mesto zadržali još četiri godine jer ga zauzimaju već dva mandata, odnosno osam godina. Kad je reč o personalnom rešenju za funkciju pokrajinskog spikera, u SVM o tome za sada izbegavaju da se izjasne. Međutim, iz te stranke već duže vreme stižu tihe najave o “kambeku” Zoltana Bunjika, a istovremeno, aktuelni potpredsednik Skupštine Vojvodine iz SVM Šandor Egereši zagonento izjavljuje kako, nakon osam godina potpredsednikovanja, namerava da bude tek običan poslanik, pa bi se iz toga moglo zaključiti da je funkcija predsednika parlamenta već rezervisana. Ima onih koji tvrde da je posredi kompenzacija Bunjiku za neostvareno obećanje o diplomatskom nameštenju u Berlinu.
Predsednici višestranačke Skupštine APV
Svetislav Krstić – Socijalistička partija Srbije (2. jul 1992 – 26. jun 1993)
Prof. dr Milutin Stojković – Socijalistička partija Srbije (26. jun 1993- 9. januar 1997.)
Živorad Smiljanić - Socijalistička partija Srbije (9. januar 1997 – 23.oktobar 2000.)
Nenad Čanak – Liga socijaldemokrata Vojvodine – DOS (23.oktobar 2000 - 30.oktobar 2004)
Bojan Kostreš – Liga socijaldemokrata Vojvodine (30. oktobar 2004 - ?)
|
