|
Godišnje u Vojvodini bude malo podrhtavanja koja su vrlo slaba. Uopšte, karakteristika Vojvodine jeste da su zemljotresi umereni i da se retko pojavljuju, i ne prelaze 7 stepeni Rihterove skale
emljotresi širom planete su od početka ove godine odneli više od 250.000 života. Haiti, peti najsmrtonosniji ikada, zatim Čile, sedmi najjači od 1900. godine. Tresla se i turska opština Elazig, pa Tajvan, Sumatra i Havaji, a skoro je bio i veliki zemljotres u Kini…
Ono što bi mnogima proletelo kroz glavu, koliko god bili sujeverni, radilo se uopšte tu o sujeverju ili ne, jeste pitanje koje se danas često može čuti: Da li su svi ovi zemljotresi i ostale katastrofe nešto nenormalno, šta se to dešava sa našom planetom, da li će doći do smaka sveta i slično?
- Sve se to dešava usled oslobađanja ogromne energije. Zemljotresi u stvari predstavljaju ventil, jer se Zemlja i dalje hladi i uspostavlja ravnotežu. Prema nekim podacima, godišnje bude oko 9000 zemljotresa u svetu, ali „svega” stotinak njih je razorno. Većinu ni ne osetimo, osete ih samo instrumenti – objašnjava Branko Ristanović, profesor sa katedre za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Vojvođani nisu navikli na zemljotrese. Neretko se desi da kada osetimo neko podrhtavanje, verujemo da je to neka slabija eksplozija i slično. Međutim, nagoveštaji su ponekad grmljavina, kao da je nevreme na vidiku, ili pak pomeranje nameštaja, otvaranje vrata i slično, ako je zemljotres jačeg intenziteta.
Ristanović kaže da slabije potrese itekako osete životinje.
- Pacovi recimo, prvi počinju da beže sa trusnog područja, kokoške počnu da kokodaču bezrazložno, psi uznemireno laju i slično. Životinje imaju osetljivo čulo sluha, te osete ono što mi ne bismo nikada – rekao je on.
Kao i najveći broj zemljotresa na planeti, i zemljotresi u Vojvodini nastaju pod uticajem tektonskih sila koje su jedan od elemenata složenog sistema dinamike planete. Geotektonske ploče se kreću jedne u odnosu na druge, a to njihovo međusobno kretanje izaziva brojne zemljotrese. Kako se po položaju nalazimo na evroazijskoj ploči, zemljotres koji je nastao u Bukureštu pre dvedesetak godina, Vojvođani su mogli da osete slabijim podrhtavanjem na našem tlu.
- Na nas utiču i nejednaka brzina kretanja Evroazijske i Afričke ploče. Obe ploče se lagano kreću ka severozapadu. Evroazijska ploča se kreće ka severu 1,7 centimetara svake godine. I afrička ploča ide ka severu, ali nešto brže, pa pošto ne može da „prestigne” Evroaziju, ova tektonska ploča se podbija, podvlači pod nju. Zemljotresi izazvani ovim procesima najjači su u zoni grčkih ostrva, južne Italije i Albanije. Kad na to dodamo i da Italija rotira ka severistoku i pritiska Balkan, jasno je da su uticaji na Vojvodinu i Srbiju mnogostrani – objasnila je za VM Slavica Radovanović, direktorka Republičkog Seizmološkog zavoda.
Veći zemljotresi na Balkanu bili su vezani za oblasti koje su bliže Sredozemnom moru. Kako je Vojvodina udaljena, seizmička aktivnost, odnosno mogućnost nastajanja jakih zemljotresa je mala. Samim tim, u prošlosti nisu zabeleženi rušilački zemljotresi u Pokrajini.
Prema rečima naše sagovornice, Vojvodina je izgrađena od debelih, mladih, takoreći mekih sedimenata, nastalih na dnu Panonskog mora. Podrhtavanja nastaju ispod ovog sedimentnog sloja, pa su rasedi duboko ispod sedimenata, gde je temperatura veća, stene ne tako krute, pa se deformišu i bez dešavanja zemljotresa. Čim je veća dubina na kojoj zemljotres nastaje, njegovi efekti na površini zemlje su manji. Pokrajina Vojvodina je epicentralna oblast, te oseća posledice okolnih epicentara. Ovo, prema rečima našeg sagovornika, znači da se zemljotres odigrao van ove teritorije, pa se širenjem može osetiti u Vojvodini, kao što je već napomenuto. Rizične zone za zemljotres u Vojvodini su doline Dunava i Tise. Zatim je to Fruška gora, naročito deo oko manastira Vrdnik. Takođe, tu spada i potes koji od Sremskih Karlovaca preko Dunava i Zrenjanina ide do Rumunije. Tu je naročito bilo zemljotresa kod Alibunara. Godišnje u Vojvodini bude malo podrhtavanja koja su vrlo slaba. Uopšte, karakteristika Vojvodine jeste, da su zemljotresi umereni i da se retko pojavljuju, i ne prelaze 7 stepeni Rihterove skale.
Međutim, zemljotresi u Vojvodini se dešavaju najmanje jednom godišnje, a budu magnitude 2,6 po Rihteru, što spada u potrese koje građani samo osete po, recimo, klaćenju lustera. Ove godine, prema podacima Republičkog Sekretarijata za statistiku, nije bilo podrhtavanja u Pokrajini.
Zemljotrese u Vojvodini prate seizmološka stanica na Fruškoj gori, i stanica za jake zemljotrese u Banatskom Dvoru. Seizmološke aktivnosti se prate od postanka Seizmološlog zavoda 1906. godine.
- Praksa savremene seizmologije predstavlja razmenu podataka u realnom vremenu, koja omogućava da koristite podatke stanica u susednim zemljama i da oni koriste vaše podatke. Tako mi koristimo za lociranje slabih zemljotresa u Vojvodini registracije sa stanice u južnoj Mađarskoj PKSM, kao i tri stanice iz Rumunskog dela Banata. Svi oni koriste i naše podatke – navela je Radovanović.
Zemljotrese je gotovo nemoguće jasno i precizno predvideti. Prema tome, nije moguće ni eventualno evakuisati stanovništvo. Ono što seizmolozi mogu da utvrde jeste mesto potresa, ali ne i tačan mesec i dan. Jednostavno, analizira se kako se seizmička aktivnost ranije dešavala, šta se dešava danas, i na osnovu toga, može se dati relevantna prognoza šta se može dogoditi. Kako objašnjava naša sagovornica, kratkoročne prognoze ne postoje ni kod nas, ni u svetu. Dugoročne prognoze govore koliko se prosečno često javljaju jaki zemljotresi. Naravno, što smo dalje od jakog zemljotresa u vremenu, to smo bliže njegovom ponovnom događanju. Na osnovu analize događanja svih zemljotresa na prostoru Vojvodine, zemljotresi kao onaj na Adi i Molu, javljaju se u proseku na 90 godina, tvrdi Radovanović.
Čovek nikada ne strada direktno u zemljotresu, već najčešće zbog nepravilno izgrađenih zgrada. Mnogi ni ne razmišljaju o bezbednosti objekata, odnosno o konstrukciji koja će izdržati zemljotres. Ako imamo u vidu tip objekata koji je najviše zastupljen u Vojvodini, a to su zgrade zidane od nepečene ili pečene cigle, onda je opasan zemljotres koji takve objekte počinje da ruši, a to je zemljotres intenziteta osam stepeni po Merkalijevoj skali. Ovakvih zemljotresa, kako tvrdi Radovanović, u Vojvodini nije bilo i nema nagoveštaja da će ih biti. Zatim su tu zemljotresi koji izazivaju strukturna oštećenja kuća kao što je pucanje nosećih zidova, bez rušenja, odnosno intenziteta od sedam stepeni Merkalijeve skale. Ovakvih zemljotresa je bilo i biće ih u Vojvodini.
- Kada dođe do jačeg zemljotresa, izuzetno je važno da čovek ostane pribran. Ako se zateknete u svom domu, najbolje je stati u okvir vrata, ili se najbržim putem evakuisati. Nikako liftom, preko terase i slično. Trebalo bi uzeti samo najneophodnije stvari, bez ikakve panike, trčanja, jer to nije pametno kada krenu podrhtavanja. Smatram da je edukacija stanovništva o vanrednim situacijama, ipak najbitnija – zaključio je profesor Ristanović.
|
