U većini slučajeva su ti ljudi u našoj neposrednoj blizini, mada ih ne primećujemo zbog toga što nam je pogled  zamagljen zurenjem u horizont i pomračen onom neobjašnjivom predstavom, da se sve velike i bitne stvari zasigurno događaju daleko od nas. A da to nije tako, svedoči i primer Veljka Milkovića, istraživača i pronalazača iz Novog Sada, čoveka koji svojim idejama uporno prkosi vladajućim naučnim zakonima i rešenjima na kojima se zasniva naš civilizacijski diskurs.

Iako po formalnom obrazovanju istoričar, Milkovićeva interesovanja uveliko prevazilaze krute okvire proučavanja prošlosti, šireći se ravnomerno na arheologiju, ekologiju, turizam, arhitekturu, po­ljoprivredu, mehaniku, ali i na futurističke projekte koji se jedino mogu uporediti sa ambicioznim štivom naučne fantastike. Ipak, on je uspeo da na svakom od tih polja ponudi neko originalno rešenje, tako da Milković do sada u Zavodu za intelektualnu svojinu ima 112 prijavljenih pronalazaka, od kojih je 36 objavljeno i imaju svoju primenu, dok 25 imaju status odobrenih patenata. Pod njegovim imenom nalaze se idejna rešenja za samogrejne ekološke kuće, plastenici i staklenici sa reflektujućim površinama, autonomni punjač aku­mu­­latora, univerzalna klešta i odvrtač, pumpa za vodu na principu klatna, ali i mnogobrojna medicinska pomagala od kojih treba izdvojiti ona predviđena za bolesti kičme i dasku za wc šolju protiv neprijatnosti izazvanih hemoroidima. Takođe, Milković je razvio koncept postrojenja za prečišćavanje i desalinizaciju morske i zagađene vode putem energije groma, predložio projekat zamene tradicionalnih njiva šumama za proizvodnju hrane, osmislio projekat pretvaranja Petrovaradinske tvrđave u turistički centar, dok mu je jedna od konstantnih preokupacija futuristički model antigravitacionog motora. Ipak, ono po čemu je Milković najpoznatiji jeste njegov dvostepeni oscilator, naizgled jednostavna sprava, koja je bukvalno podelila stručnu i naučnu javnost.
Sam Milković o dvostepenom oscilatoru kaže da se njime po prvi put u istoriji kombinuju interesovanja dvojice velikih naučnika- Arhimedova poluga i Galilejevo klatno. Njihov spoj je urađen na takav način da jedan lagani pokret klatna na drugom kraju prouzrokuje snažne mehaničke udarce, koji mogu da traju satima. E sad, to ne bi ni bilo toliko neobično da zvanična nauka takav princip jednostavno ne poznaje?! Naime, Milković tvrdi da njegov izum u konačnom daje više energije nego što je uloženo, što je direktno u suprotnosti sa znamenitim zakonom o održanju energije na kojem se i zasniva moderna nauka. Zbog toga i ne čudi što je ovo otkriće podelilo naučnu zajednicu do netrpeljivosti. Dok je za jedne dvostepeni oscilator naučni nonsens i diletantsko zanesenjaštvo, za druge on, kao što to misli i dr Peter Lindeman, ”spada među najvažnija otkrića u nauci u poslednjih 300 godina”. Takođe, Milkovićevo ime se našlo i u knjizi bivšeg fizičara NASA Brajana Bereta, koji je našeg inovatora svrstao među takva imena kao što su Galilej, Njutn i Tesla.
- Naučna zajednica je uvek podeljena kad je reč o nečemu što prkosi uvreženom mišljenju i postojećim naučnim dogmama. Moj oscilator protivureči III Njutnovom zakonu, na kojem se i zasniva klasična mehanika, ali i zakonu o održanju energije. Po dosadašnjem mišljenju, nemoguće je dobiti više energije nego što se uložilo, a pomoću dvostepenog oscilatora dobija se i do 18 puta više energije, što su potvrdila istraživanja, ne samo moja. To je za vladajuće naučno mišljenje nepojmljivo. Međutim, to samo pokazuje da se inkvizicija iz religije premestila u nauku i da su otvorenost uma i nove ideje nešto što tim modernim inkvizitorima smeta. Ali, niti jedan zakon nije apsolutno siguran, već se samo radi o hipotezama koje povremeno bivaju opovrgnute novim otkrićima. Tako je i sa zakonom o održanju energije, koji je i sada u službi ”prljavih tehnologija” proglašavajući ih savršenim mehanizmima za koje ne postoji altenativa. Jednom prilikom je francuski nobelovac Šarl Riše rekao: ”Kada jedna nova ideja dospe u nauku, to je kao kad kamen padne u žabokrečinu.  Pogubnoj tišini, koja prigušuje svako novo otkriće, ne možeš se nikakvim oružjem suprotstaviti”- napominje Milković.
Što se primenljivosti dvostepenog oscilatora tiče, Milković već ima nekoliko zaštićenih patenata koji se baziraju na tom principu, kao što je pumpa za vodu, mehanička presa, kompresor... Ipak, ono što njega najviše interesuje i u čemu bi oscilator trebalo da ima pravu svrhu jeste proizvodnja struje. To bi ujedno bio najčistiji i najpouzdaniji izvor električne energije, jer se ne oslanja na promenjive vremenske faktore kao što su vetar i sunce. Njegova ideja je da se struja proizvodi odmah pored potrošača, bez ikakvih dalekovoda i prenosnika.
- Na taj način bi se ukinuo monopol nad proizvodnjom struje i ona bi konačno bila dostupna svima i uvek. Istovremeno, u toku je svetski naučni pokret koji se bavi usavršavanjem, ali i diskreditovanjem mog izuma-kaže Milković.  
Među interesantnim Milkovićevim inovacijama nalazi se i samogrejna ekološka kuća, objekat koji po svim istraživanjima pravi uštedu u grejanju i do 85 procenata. Prva ovakva kuća izgrađena je 1979. godine, a danas ih ima desetak širom Srbije. Umesto klasičnog krova ekološka kuća poseduje zemljanu zaštitu, tačnije travnjak, koji štiti objekat od naglih promena temperature. Iako prozore ima samo s jedne strane i to na onoj koja obavezno mora biti okrenuta ka jugu, prostorije su i više nego osvetljene prirodnim svetlom, što je rezultat reflektujućih materijala koji se nalaze na tačno određenim mestima. Sve se svodi na jednostavan princip koji je praktikovan kod starih naroda, a zasniva se na fantastičnim izolacionim svojstvima prorodnog tla.