Koliko puta smo do sada slušali o tome kako na važna mesta treba dovesti mlade ljude? Pred vama je Nebojša Malenković. U osnovnoj školi je bio vukovac, u srednjoj đak generacije, a na fakultetu diplomirao sa desetkom, odbranivši rad o kapitalnim ulaganjima u privredu Vojvodine. Tako je u svojoj 24. godini došao na čelo Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine i postao najmlađi direktor jedne pokrajinske instutucije

Poslednjih meseci na rad Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine više je podsećao problem sa neispunjenjem obavezama prema izvođačima radova, nego činjenica da se, uprkos ekonomskoj krizi, osnovna misija ove institucije nije prekidala. Istina, dugovanja izvođačima ne idu na dušu Fondu, već državnoj kasi iz koje nije u predviđeno vreme stizao novac definisan Ustavom. Posle razgovora i političkih pritisaka u Skupštini Srbije, u Fondu očekuju da će do pete godišnjice njihovog postojanja Republika izmiriti obaveze prema njima (a u pitanju je nezanemarljivih osam milijardi dinara) te poravnati dugovanja prema izvođačima radova.

Da čaša vode u Vojvodini ne bi vredela kao u Sahari, neophodno je da zaštitimo izvorišta od zagađenja, prerađujemo sve otpadne vode, izgradimo regionalne vodovodne i kanalizacione sisteme, modernizujemo preradu vode i politikom cena racionalizujemo njenu potrošnju

Vode u Vojvodini ima gotovo svud; čim se dublje zaašovi, pojavi se. Ovo stanovište, zasnovano na iskustvu iz prethodnih vekova, jeste stereotip kojim je vlast pravdala stalno odlaganje gradnje modernijih vodovodnih i kanalizacionih sistema.
Boža Dalmacija, direktor Instituta za hemiju u Novom Sadu, pojašnjava da su izvorišta gradova neposredno uz Dunav, Savu i Tisu - aluvijalni rezervoari vode nastali pročišćavanjem i taloženjem rečne vode. Ostali piju onu iz starijih geološkoih perioda, poreklom sa Karpata, staru i do 10.000 godina, koja je puna organskih ostataka nastalih razlaganjem brojnog rastinja. Od nekadašnjeg Panonskog mora ostao je višak natrijuma, a u pojedinim delovima srednjeg Banata i srednje Bačke previše je i arsena. Više od dozvoljene količine ima i kalcijuma, gvožđa, mangana, borata... Kako je Panonija već poodavno agrarno područje, prisustvo amonijaka, nitrata i nitrita umnogome je posledica prevelikog đubrenja.

Pored 1.100 objekata koji će biti vraćeni Vojvodini, među kojima su zgrade, poslovni i rezidencijalni prostori, ali i odmarališta (za čije će vlasništvo Pokrajina morati da se bori sa bivšim republikama SFRJ), na spisku je i oko 800 završenih objekata čiju je izgradnju finansirao Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine

Potpis predsednika Borisa Ta­dića na Zakon o javnoj svojini, koji je usvojen krajem septembra ove godine, nije se ni osušio, a vojvođanska administracija već je pokrenula proceduru za upis imovine nad kojom smatra da ima svojinska prava. U Banovini je, očito, spremno dočekano usvajanje zakona, te je tako još tokom oktobra Republičkoj direkciji za imovnu upućen inventar onoga što se očekuje da postane vojvođanska imovina, kao i kompletna dokumentacija za 110 objekata sa tog spiska.

Enolozi, stručnjaci za vino i alkoholna pića, kažu da se rakija može praviti od svega što sadrži šećer. Petar Subić je to sam otkrio i već decenijama eksperimentiše raznim voćem. Ipak, baš kao što šnajderi hodaju poderani, šusteri probušenih cipela, a majstori voze neispravne bicikle, čika Pera, majstor za rakije – ne pije alkohol

Dobro su nam poznati stihovi posvećeni kraljici domaćih alkoholnih pića: ”Rakijice, rako, ja te volim jako, a ti mene rako, u jendek polako”. Nema ko se ovim redovima neće nasmejati, ali i priznati da su istiniti, jer rakija dovodi do jendeka, ali i ispod stola. Mnogi, međutim, tvrde da je čašica domaće rakije dnevno pravi recept za dugovečnost. Kako bilo, Petar Subić, evo već šestu deceniju provodi u društvu rakije. Ne, nije to što mislite…

Ako u Novom Sadu ili u okolini vidite srednjovekovne vitezove kako se biju u prisustvu lepih dama, a pritom su tu negde i vilenjaci, trolovi i zmajevi, verujte - sa vama je sve u redu. Niste naišli na rupu u vremenu, već na viteški red „Zeleni barjak“

Pre nešto više od pet godina, Vuk Armacki je sa društvom provodio sate igrajući stone igre sa mitološkom tematikom. Vremenom im je uživljavanje u tuđe likove postalo nedovoljno, zbog čega su odlučili da u scenario unesu neophodnu dozu stvarnosti. Malo-pomalo, društvo se sve više uda­ljavalo od stola, ostvarujući svoju fantaziju u koordinatnom sistemu realnog prostora i vremena. Skoro preko noći, bezbrižno društvo mladića postalo je epska vojska od krvi i mesa, odlučna da svoju čast brani pod zastavom viteškog reda „Zeleni barjak“.

Hodala je ona Evropom, no ništa joj nije pričinilo toliko zadovoljstva kao tura koju je nazvala „Vojvodina na četiri dlana u pet dana“, u kojoj je spojila zaljubljenost u Vojvodinu i zemljanu  arhitekturu, u znanje i putovanja, kao i u jednog Bojana, sa kojim je odlučila da, pre no što isplaniraju zajedničko putovanje u neke daleke i egzotične krajeve, istraže svoje dvorište

Irski književnik Džordž Mur rekao je da čovek putuje svetom u potrazi za onim što mu nedostaje te da se vraća kući da bi to pronašao. Tako je i Dragana Marjanović putovala svetom – Siriju i Kolumbiju posetila je u okviru programa razmene studenata, a u Ruandi se zadržala tri godine radeći u arhitektonskom birou. I to je samo deo njenih putešestvija. Hodala je ona i Evropom, no ništa joj nije pričinilo toliko zadovoljstva kao tura koju je nazvala „Vojvodina na četiri dlana u pet dana“, u kojoj je spojila zaljubljenost u jednog Bojana, Vojvodinu, u zemljanu arhitekturu, znanje i putovanja. Ona i Bojan odlučili su da, pre no što isplaniraju zajedničko putovanje u neke daleke i egzotične krajeve, istraže ono što je u našem dvorištu.

Manastiri na Fruškoj gori vekovima su pljačkani i paljeni, bombardovani i rušeni u ratovima i pohodima raznih vojski, pa i srpskih. Od nekadašnjih četrdeset ostalo ih je sedamnaest…

Verovatno je tačno da su muškarci jači pol, ali postoje i žene koje uživaju u ekstremnim sportovima, osvajaju medalje, ali su pritom zadržale ženstvenost i prosek od 9,5 na fakultetu. Ne verujete? Onda ne poznajete Senku Bajić

Strah od pada i povrede obično je jači od želje za adrenalinskim udarima, pa se za osobe koje se bave ekstremnim sportovima kaže da su „adrenalinski zavisnici“. Mlada Novosađanka Senka Bajić ubraja se upravo u tu manjinu, kada je Srbija u pitanju. Podjednako dobro vlada snoubordom i mauntinbordom - daskama na kojima jezdi u zavisnosti od godišnjeg doba. Ova dvadesetdvogodišnjakinja prošlogogodišnja je vicešampionka države u dve snoubord discipline - Big Air i Slope Style - aktuelna šampionka u disciplini Big Air, dok je druga u disciplini Slope Style. Takmiči se od 2009. godine, kada na Euro kupu na Kopaoniku osvaja sedmo mesto vozeći snoubord, a samo dve godine kasnije ponosno staje na šampionsko postolje i sve druge ostavlja iza sebe.