Nakon „petooktobarske revolucije” bio je najmlađi poslanik u tadašnjem saveznom parlamentu, a danas je najmlađi gradonačelnik u Srbiji, koji često pije kafu sa Gezom Kučerom, Ištvanom Išpanovićem i Jožefom Kasom, ljudima koji su pre njega sedeli u fotelji prvog čoveka grada na severu Bačke

Nema sumnje da je Saša Vučinić,  gradonačelnik čiji su birači etnički najšareniji, što ga čini posebno ponosnim. Ima još mnogo onoga sa „naj”, ali gradonačelnik Subotice ne želi da se to pominje. Noću „krade sate” i umesto da se odmara, provodi vreme na „fejsbuku” ili na sajtu www.sasavucinic.com i odgovara građanima na pitanja. Kada ne radi, voli da je sa porodicom, a kada želi da se opusti, odlazi na pecanje ili u gradsku streljanu, gde vežba gađanje iz pištolja. Voli i da se odmeri u „peintbolu”,  ukoliko sakupi dovoljno ljudi koji žele da se igraju rata.  Politički protivnici žele da ga predstave kao izbeglicu, pa naglašavaju da je „došao sa Kosova”, ali je prava istina da mu je majka, profesorica ruskog, dobila posao u Subotici, još dok je Saša bio osnovac.

Na samo četrdesetak kilometara od Novog Sada i 22 od Zrenjanina, u netaknutoj prirodi, nalazi se selo zagrljeno uz Tisu, o kojem je retko ko nešto čuo. Meštani pokušavaju da svoj mir, vino i hranu, spoje u jedinstvenu turističku ponudu, kakve na ovim prostorima teško da ima

Ako bih mogao da biram idealan posao, onda bih bez sumnje odabrao da budem reporter „Nacionalne geografije“. Kako me to oduševljava! Sa rancem na ramenu otkrivaš svet, svakoga dana upoznaješ nove ljude, uvek u novim okolnostima i situacijama, i još ti za to dobro plaćaju. Aj’ ti poželi nešto više? Šta bi mi falilo da budem kao Robert Kinkejd u „Mostovima okruga Medison“? Tip je jednog vrućeg leta zastao pored Frančeskine farme i zapitao za pravac ka jednom od starih, drevnih pokrivenih mostova, koje je došao da fotografiše.

U Vojvodini oko 191.000 četvorotočkaša i dvotočkaša odmah može formalno da ponese ime oldtajmer, kao i oko 60.000 traktora i preko 24.000 teretnih vozila

Nema nikakve sumnje da bi Srbija, ukoliko bi se strogo primenjivali međunarodni standardi, izbila na samo čelo evropskih i svetskih zemalja po broju starovremenskih vozila, tzv. oldtajmera. Kao prvo, prosečna starost vozila u našoj državi dostiže fascinantnih 17 godina, što je daleko iznad proseka koji važi na autostradama naprednog „Zapada”. Dovoljno je navesti podatak da se u pojedinim državama EU prosečna starost automobila kreće od dve do tri godine. Prema preporuci FIVA-e, Svetske federacije za vozila od istorijske vrednosti, status oldtajmera može da dobije vozilo koje je proizvedeno pre najmanje 30 godina, iako je svakoj zemlji ponaosob dozvoljeno da putem pozitivnog zakonodavstva jasnije odredi vremensku granicu.

Na četvrtom  Otvorenom Kupu jugoistočne Evrope u jedrenju učestovali „klinci i klinceze” sa tri kontinenta, a mlada Slovakinja, Mirjam Babjakova, pobednica je regate i najbolja u konkurenciji devojčica do 15 godina

Veliki pobednički pehar i plaketu Četvrtog Otvorenog Kupa jugoistočne Evrope za klasu optimist (Cup -SEEOOC), održanog od 5. do 9. maja na jezeru Palić, osvojila je 15-godišnja Mirjam Babjakova, iz mesta Lipovski Mikulašu u Slovačkoj. Mlada Slovakinja  u glavnoj  takmičarskoj regati prestigla je i vetar, vešto se provlačila između bova, nije zaradila ni jedan kazneni poen i na cilj stigla prva. I u konkurenciji devojčica ona je bila najbolja.

Bucmasti basista bio je onaj „tajni sastojak”, kao protivteža dugonogoj pevačici iz Tuzle, koji je hipnotički delovao na široke mase, a bez njega, slažu se mnogi, čitav projekat bi izgledao sasvim drugačije

Dušan Trifunčević, poznatiji kao Lepi Bora, za većinu ljudi sa ovih prostora predstavlja direktnu asocijaciju na ona prošla, reklo bi se bolja vremena, u kojima je fenomen Lepe Brene i Slatkog greha doživeo punu afirmaciju. Međutim, vremena su se umnogome promenila. Iako su još uvek prisutni na estradi, Lepa Brena i prekomponavani Slatki greh odvojeno vode karijere, sa uspehom koji predstavlja tek bledi odbljesak nekadašnjeg trijumfa. S druge strane, Lepi Bora živi život daleko od svetlosti reflektora.

Mi koji živimo u gradu uvek smo u čudu kada čujemo o stotinama hektara nekih zasada. Nešto tako dogodilo se kod Iriga gde je ove godine zasađeno 132 hektara jabuka, a u naredne tri, plantaža treba da naraste na 520. Ima li tamo uopšte toliko hektara?

Rudnap”, poznat kao vodeći regionalni trgovac strujom, uložio je u plantažu jabuka na Fruškoj Gori, kod Iriga. Zasađeno je 132 hektara dvogodišnjih italijanskih sadnica - plan je da u naredne tri „naraste” na 520 - već najesen očekuje i prvi rod, simboličnih pet tona po hektaru. U punom uzrastu, za četiri sezone, rod će dostizati i 60 tona.
Otkud energetska firma u agraru?

Više od polovine Vojvođana je debelo, što nas svrstava u sam evropski vrh, a broj gojaznih, bez obzira na godine,  u stalnom je porastu

Epidemija gojaznosti je zahvatila kompletnu Srbiju, broj odraslih, ali i dece, koji imaju višak kilograma, u stalnom je porastu, a u ovoj statistici prednjače Vojvođani.
Balašević se šali na ovu temu: „Rumene buce, im’o sam vas tuce, sad bih nešto rešije...”.  Međutim, problem rumenih buca vojvođanskih, nikako nije rešen.
Kada kažemo gojaznost, prvo pomislimo na Ameriku. Često se podrugljivo nasmeje­mo kada u nekom ame­ričkom filmu, ili na fotografijama i privatnim snimci­ma, vidimo gojaznu osobu, koja se doslovno „gega” ulicom ili trči za autobusom, pokušavajući da dođe do daha. Nije ni bitno da li je u pitanju muškarac ili žena.

Pobednik vojvođanskog turnira u ragbiju je Lisburn Rugby, iz Severne Irske, a slede domaće ekipe: Pobednik, Kraljevski beogradski ragbi klub, Ragbi reprezentacija Srbije, Vojvodina, Dinamo

Internacionalni ragbi turnir u organizaciji RK Vojvodina igra se već pet godina, s tim što se poslednje tri, igra kao Memorijal Luka Marin, u čast prerano preminulom članu novosadskog kluba. Ovogodišnji Memorijal, okupio je pet klubova iz Srbije i jedan iz Severne Irske, koji su se sukobili na terenu fudbalskog kluba Veternik u Veterniku. Iz inostranstva posetio nas je Lisburn Rugby, a od domaćih ekipa svoje umeće pokazali su reprezentacija Srbije, Kraljevski beogradski ragbi klub, Pobednik (BG), Dinamo (PA) i domaćin Vojvodina (NS). I ovogodišnji turnir poslužio je u učvršćivanju Srpsko–irskog ragbi prijateljstva: