Magazin sa kontrolisanim geografskim poreklom

Stari Banovci – Svi su Banovci, jedni su stari

Selo koje kad raširi ruke, dohvati auto-put, aerodrom i Dunav, koje je na 10 kilometara od Stare Pazove, frtalj sata od Beograda i 40 minuta od Novog Sada – nema razloga za brigu. I stvarno je tako

Zamislite da se nalazite pola sata vožnje od beogradske Knez Mihailove ulice. Na pet kilometara od auto-puta, 10 minuta od aerodroma i najviše 40 minuta od Novog Sada. A sve vreme ste ušuškani između Dunava i moćne oranice. Sada bismo, kao u onom čuvenom vicu, trebalo da kažemo: „Zvuči dobro, al’ ima jednu manu – to ne postoji!“ E, postoji. Dođite u Stare Banovce, pa ćete se uveriti da je sve baš tako. Postoje mnoga mesta na kojima Bog nije škrtario. Ali nad Banovcima je baš opustio ruku!

I neka vas ne buni to što se formalno nalazimo u Starim Banovcima, a često govorimo samo – Banovci. Putnik koji ne zna o čemu je reč, proći će kroz čak tri sela, uveren da je sve vreme u jednom jedinom. Može se, naime, desiti da putnik prođe i Nove Banovce i Banovce-Dunav, te dođe u Stare Banovce a da to i ne primeti. Možda, jedino, ako zapazi table sa nazivima mesta. Put je prav i ravan, a razmaka nema. Zbog toga samo rođeni ovde, ili doseljeni pre mnogo godina, mogu pouzdano pokazati gde prestaje jedno, a počinje drugo ili treće naselje. Novi Banovci, Banovci-Dunav i Stari Banovci danas su zapravo jedno mesto sa različitim imenima. Nasuprot podacima iz popisa, po kojima ovde živi oko 17.000 stanovnika, procenjuje se da danas ova tri naselja imaju preko 30.000 stanovnika, jer ogroman broj ljudi, iz različitih razloga, nije prijavljen i popisan u mestu stanovanja. Razlog je najčešće prozaičan. Ako ste prijavljeni u Starim Banovcima, na primer, i zatreba vam lekarska intervencija koja se mora lečiti bolnički, lako će se dogoditi da završite čak u Sremskoj Mitrovici. A iz vaše kuće, za lepog vremena, u daljini vidite Beograd! Mnogi su se dosetili, pa ovaj apsurd rešili tako što su se prijavili u glavnom nam gradu. Argumenti sa kojima se u Banovce dolazi još su uverljiviji: blizina Zemuna i Beograda, blizina Dunava, dobra putna infrastuktura, život u ambijentu sela sa svim pogodnostima grada. Tu postoji samo jedan problem. Tržište je prepoznalo ovo o čemu pričamo, pa je cene nekretnina na ovom području lansiralo u nebo. Za manje od 40.000 evra teško da se može naći pristojna seoska kuća, a za one na atraktivnijim lokacijama treba izdvojiti i 100.000 evra. Pa, izvolite!

A nije uvek izgledalo tako. Zna se da su Banovci postojali još u 15. veku, ali prvi pisani izvor u kom se pominju jeste turski popis Zemunske nahije 1566. godine. Sudeći po imenima kućnih starešina i po tome što su imali popa Pavla, u njima je živelo pravoslavno stanovništvo. Od kraja 18. veka postoje Stari i Novi Banovci. Kada je Požarevačkim mirom između Austrije i Turske 1718. godine istočni Srem ušao u sastav Austrije, Banovci su se našli u Habzburškom carstvu. U okviru Podunavske vojne granice, čija je reorganizacija otpočela 1745. godine, a završena nekoliko godina kasnije, sva sela uz Dunav, od Zemuna do Petrovaradina, a kasnije i neka dalje od Dunava, postala su vojna naselja, a muški vojno sposobni stanovnici graničari. Delovi graničarskih jedinica su u okviru redovne vojske učestvovali u ratovima koje je Austrija vodila u to vreme.

Ostalo je zapisano: „Ratovali su negde, Bog zna gde, u nekim zemljama kojima ni imena znali nisu, sa nekim vojskama koje nikad ni videli nisu“.
Živeli su tako Banovčani iz generacije u generaciju sve do 1871/72. godine, kad je počelo rasformiravanje Granice. Od tog vremena nekadašnji graničari postali su uglavnom zemljoradnici.

Promena u broju stanovnika Starih i Novih Banovaca počela je sedamdesetih, kad je neveliki razmak između ovih naselja pretvoren u vikend-zonu, a formiranjem stambenog naselja Banovci-Dunav, početkom osamdesetih, i naseljavanjem izbeglica posle ratova devedesetih godina, ova naselja su desetostruko uvećana.

Što se tiče „zaljubljenika u prolazu“, saznali smo da Stari Banovci uskoro dobijaju ozbiljan adut, koji će ih privući u još većem broju. U planu je izgradnja marine koja će postati nezaobilazna tačka na vodenom pravcu između Beograda i Novog Sada. Tako će Banovci dobiti nešto što je zaista privilegija odabranih. U krugu od par kilometara imaće aerodrom, auto-put i marinu za navez brodova. Bez obzira na to da li putujete vodom, kopnom ili vazduhom, ovde ste dobrodošli.

Odranije je poznato da je Srem prepun čudesa.

Banovci, naročito oni Stari – jedno su od njih.

 

DA SE GRADA NE POSTIDI

Predsednika Saveta mesne zajednice Stari Banovci Radislava Savića Racu, zatekli smo na radnom mestu. Doduše, u prvi mah bili smo sigurni da smo promašili adresu. Seoska mesna zajednica smeštena je u novoj zgradi, kakvu nemaju ni mnogi opštinski centri. Utisak je pomalo i simboličan. Naime, i do nas su stigli glasovi da Banovci, sa ukupno tridesetak hiljada stanovnika, ozbiljno konkurišu da u doglednoj budućnosti postanu opština, koja bi, sa susednim Belegišem, činila pravi podunavski centar. Radislav sa svojom ekipom čini sve da ostavi utisak da je već tako. Kao pravi domaćin proveo nas je kroz selo i pokazao zašto ljudi ovde dolaze ne pitajući za cenu. Svaka čast.

 

BANOVAČKE HRONIKE

Selo koje ima Milorada Babića može da ima ovakvu ili onakvu budućnost. Ali jedno je sigurno – prošlost mu je u sigurnim rukama. Pisac „Hronike Starih Banovaca“ u svojoj skromnosti nije umeo (a mi smo sigurni – nije hteo) da nam kaže koliko je knjiga o Banovcima napisao. Najmanje pet, a čuli smo i više. Ne postoji nijedan događaj, nijedno ime značajno za ovaj kraj, a da nije prošlo kroz Miloradovo pero. Velika je to stvar. Takve stvari su temelj na kom se posle lakše gradi. Iz čiste ljubavi, na ma koju temu, ispisati stotine strana – jeste podvig. Ovekovečiti istoriju ljudi sa kojima živiš još je više od toga.

 

ŠKOLA PUNA ĐAKA

Škola u Starim Banovcima postoji još od polovine 18. veka. Prvi učitelj, imenom Lazar Mijatović, pomenut je još daleke 1758. godine. Naziv Osnovna škola „Slobodan Savković“ dobila je 1962. godine. Ono što je najvažnije nije ni lepa školska sala, ni opremljenost učionica, ni uspesi na raznim frontovima, već činjenica da škola danas ima – 550 đaka u 23 odeljenja. Direktor Boško Milojević priča nam da je ove godine upisano 55 prvaka u dva odeljenja. Prethodnih godina bilo ih je i za tri razreda. U današnje vreme, kada velika većina škola muku muči da zbog drastičnog pada broja dece održi normalno funkcionisanje, škola u Starim Banovcima nema tih problema. Dečji osmesi sreću se na sve strane.

 

STEVICA PASTUVE PREŽE

Konjički klub „Podunavlje Balta“ osnovan je 1995. godine. Brojao je preko 30 članova, od kojih je polovina odgajala konje lipicanerske rase. Na dan seoske slave, Male Gospojine, kroz selo prolazi tradicionalna smotra zaprega. Domaćin i najuspešniji učesnik je predsednik kluba Stevan Dražeta. Ovaj rođeni Sremac, koji i stasom i glasom dokazuje da nije umakao od svojih korena, poznat je po tome što u fijaker preže dva pastuva. Nama je demonstrirao koliko je teško upravljati jednim. Sa dva je to veština ravna cirkuskoj. Doduše, to mislimo mi. Stevici je to samo zabava. I ponos sremački.

 

Tekst: Ilija Tucić
Foto: Marija Erdelji

Možda vam se svidi...