Magazin sa kontrolisanim geografskim poreklom

Lepa Brena – Tito, Madona… Brena

Tokom karijere prodala je preko 25 miliona ploča i muzičkih diskova. Održala je 2.800 koncerata, na kojima ju je gledalo 2.500.000 ljudi. Popularnost joj je imala mitske razmere. Recimo, jedina je pevačica koja je imala barbiku sa svojim likom, a kada je osamdesetih godina sagrađena najviša zgrada u Užicu, zbog visine i lepote nazvana je upravo – “Lepa Brena“

 

Za nju je rečeno da je: „Najveća ženska zvezda Balkana svih vremena“, „poslednja Jugoslovenka“, „ženski drug Tito“, „ministarka radosti“. Na internetu joj je posvećeno 585.000 strana i ima 7.500 svojih fan-sajtova. U Temišvaru je, stojeći na kranu, pevala pred 60.000 ljudi. Samo jedan album, „Bato, bato“ iz 1984, prodala u 1.100.000 primeraka. A početak najveće balkanske muzičke bajke vezan je za Novi Sad. „Istorijske“ 1980. dogodio se prvi nastup sa novosadskim bendom „Lira šou“, kog je predvodio Aleksandar Saša Popović. Za samo godinu dana Fahreta Jahić postaće Lepa Brena, a grupa će se prozvati „Slatki greh“

 

Koliko su još živa sećanja na Katoličku portu, hotel „Park“, Dom JNA, na naselje u Petrovaradinu koje 30 godina kasnije njegovi stanovnici i dalje zovu „Brenino“?

Novi Sad će zauvek biti moj grad, jer sam tu provela jedan deo svog života. On me je prihvatio od prvog dana. Tu sam imala svoj mir, svoj komfor u trenucima najveće popularnosti. Ljudi su topli i srdačni, ali me nikada nisu zaustavljali na ulici, jer su me smatrali svojim sugrađaninom. Ne mogu ja nikada zaboraviti tu smirenost koja postoji u Novom Sadu, zato sam vrlo često u ovom gradu.

 

Početak Lepe Brene i „Slatkog greha“ dogodio se u času u kom je Jugoslavija ulazila u drugo (nažalost, i poslednje) razdoblje svog postojanja. Koliko je u vašem slučaju bitan momenat u kom ste otpočeli karijeru? 

Moja karijera je počela 6. aprila 1981. godine. To je bio prelomni trenutak koji je odredio moj dalji život, jer sam profesionalno počela da se bavim onim što sam oduvek želela da radim. Region stare Jugoslavije je i dan-danas moja publika, i svi koji su u meni videli sinonim za dobro raspoloženje zavoleli su i moju muziku. Srećna sam i ponosna na tu činjenicu… Čini mi se važnim i to što je moja karijera počela munjevito od samog starta, moje je bilo jedino da pratim kurs. Da svaki sledeći put nadmašim samu sebe. Neko ima turneju mesec dana, neko tri, a moja je trajala devet godina. Meni je publika davala snagu, energiju, vetar u leđa. Nikad mi nije bilo teško da pevam. Prosto, kada osetite tu povratnu energiju publike, to vam daje krila i motiv za dalje.

 

Kada pogledate iza sebe, da li ste baš uvek bili na pravom mestu i u pravo vreme?

Trudila sam se da okolnosti okrenem u svoju korist i u većini bitnih slučajeva imala sam dobru intuiciju. To je bilo dovoljno.

 

Ono što vam apsolutno niko ne može osporiti jeste činjenica da ste prvi u narodnu muziku uveli najviše svetske standarde: vrhunsku produkciju, visokobudžetne spotove, multimedijalne nosače zvuka… Zapravo, prvi ste u nju uveli pravila muzičkog biznisa koja su odranije vladala u pop i rok muzici.

Mi smo u bendu od samog starta razmišljali visokoprofesionalno. Nismo hteli lokalnu, već širu priču. Nije nas zadovoljavao trenutni uspeh. Svaki put smo hteli da nadmašimo same sebe, da napravimo nešto novo i spektakularno. Da Lepa Brena postane brend, pevačica, glumica, poslovna žena i – u tome smo uspeli.

 

Za razliku od mnogih kojima je trenutak slave značio momenat odricanja od dotadašnje prošlosti, iz koje su se ubuduće navodili samo pažljivo odabrani detalji, vi ste o vašem životnom putu uvek rado pričali. O roditeljima, detinjstvu u Brčkom, o danima provedenim u skromnoj radničkoj porodici i počecima koji su bili daleko od kasnijeg glamura…

Čovek bez prošlosti nema budućnost. Ja sam ponosna na svoje devojačke dane, način na koji sam vaspitavana i odrastanje u maloj sredini koja me je oblikovala tako da jednog dana postanem velika ličnost. Mnogo je bitno šta iz kuće ponesete, to vam je amanet za čitav život. Znate, jednom me je neko pitao koja fotografija bi se našla na prednjoj korici moje autobiografije. Odgovorila sam da bi to verovatno bila moja slika iz detinjstva. Kada sam imala četiri godine, šnalicu u kosi i neustrašiv pogled.

 

Zanimljivo je da ste svojom iskrenošću uspeli da srušite jednu od stereotipnih formula uspeha. Reč je o onoj koja kaže da morate brižljivo graditi mit o sebi ne biste li postali harizmatična, nedodirljiva megazvezda. Vi u svakoj prilici govorite o svojim godinama, poreklu, koracima u karijeri, porodici… a i pored sveg tog „raskrinkavanja“ važite za daleko najveću zvezdu u ovom delu Evrope.

Najveće zvezde su najnormalniji ljudi, jer im ništa nije nedosanjano, a zapravo je najveći uspeh ostati normalan. To nisam ja patentirala, to mogu da vam posvedoče neke holivudske zvezde, recimo. Imala sam prilike da sedim sa diplomatama, predsednicima, vrhunskim stručnjacima u raznim oblastima, i sve ih do jednog krasi – jednostavnost.

 

Kako gledate na to da se ono što se u vreme vaših početaka moglo nazvati ogoljavanjem tela radi suprotstavljanja stereotipima i lažnoj moralnosti, do danas izrodilo u to da su scenska vulgarnost i prenaglašena erotika neretko važniji od same muzike?

Erotika i provokacija su poželjni dokle god ne postanu sami sebi svrha. Lepa Brena je oduvek bila sinonim za zdravu, jedru, nasmejanu devojku. Ali uvek smo se trudili da imam i dobre pesme, da imam kvalitetne aranžmane, da idemo ispred vremena. To što smo gradili dobar imidž ništa ne bi vredelo da nisam uporedo gradila i kvalitet u poslu.

 

Sećam se jedne fotografije iz osamdesetih. Na njoj su bili članovi megapopularne grupe „Pink Flojd“, obučeni u lister odela, s kravatama i akt-tašnama. Raščupani rokeri u iznošenoj garderobi, dan nakon koncerta, bez ikakvog zazora pretvarali bi se u biznismene. Za nas je to tada bilo apsolutno neshvatljivo… I tu ste bili izuzetak. Paralelno sa muzičkom karijerom, gotovo od samog početka, razvijali ste se kao uspešna poslovna žena. Vrhunac je pokretanje „Granda“, koji postoji već 16 godina.

Saša Popović je došao na ideju da oformimo Grand produkciju, a kasnije i Grand TV. To je bio logičan sled i sublimacija estradnog znanja i iskustva sa scene. Muzika je profesija kao i svaka druga, jednostavno, morate ulagati u sebe, u posao, da bi vam se to isplatilo. Rezultat je da je Grand produkcija najbolja produkcija na Balkanu, a da je Grand TV popularna i gledana u čitavom svetu.

 

Stiče se utisak da je čitava vaša karijera bila idealan spoj vrhunskog profesionalizma i apsolutne spontanosti, pa je izgledalo da se sve dešava samo od sebe. Postoji li ipak nešto što je i za vas predstavljalo apsolutni izazov?

Moj veliki izazov bio je film, i tu sam zaista dala sve od sebe. Igrala sam u „Tesnoj koži“, „Nema problema“ i u tri dela „Hajde da se volimo“. Ove filmove dnevno je u bioskopima gledalo preko 50.000 ljudi. Te brojke danas su nezamislive. U trilogiji sam sebi dala oduška kada je avanturizam u pitanju, pa sam vozila motor, gliser, helikopter, malo trenirala borilačke veštine… Nekako mi je film ostao nedosanjan san… Veoma rado bih se ponovo okušala na filmu.

 

U filmskoj replici koju vodi Nikola Kojo s Draganom Bjelogrlićem kaže se da je „Tito živeo u epohi Lepe Brene“. Da li je to ironija ili je osamdesetih godina vaše ime zaista bilo ekvivalent njegovom?

Ti filmovi su svedočanstvo jednog bezbrižnog vremena u kom smo bili kolektivno opušteni i razmišljali o tome kako ćemo da se zabavimo. Kada smo drug Tito i ja u pitanju, prvo poređenje čula sam još kada sam imala 15 godina. Jedan stari Solunac prolazio je kraj naše kuće u Brčkom i tad mi je prorekao da ću biti poznata kao Tito. Da će za mene svi znati. To mi je zvučalo krajnje nedostižno jer sam živela životom gimnazijalke iz provincije, ništa nije upućivalo na to da bi tako nešto moglo da se dogodi. Međutim, kada je počela moja karijera, u jednom trenutku setila sam se toga. Tito je neko čije je ime poznato u svetskim okvirima, a Lepa Brena je neko po kome su se nazivale visoke zgrade, dobila sam i ulicu u jednom selu u Srbiji, ima bar pet restorana za koje znam da su nazvani po meni, i to u nekoliko svetskih gradova…

 

Kao neko kome su toliko bliski estrada i mediji, idealan ste sagovornik za pitanje: Dokle ćemo gledati rijaliti programe u kojima jeftini ljudi, u jeftinoj produkciji, pričaju jeftine dogodovštine? Može li Srbija dobiti svoje Kardašijane? Glamuroznu predstavu u najsjajnijem izdanju.

Iz vizure poslovne žene mogu vam reći da za tom robom postoji potražnja i zato se i kupuje. Jer je jeftina, kako rekoste. Poenta je što uložiti u ozbiljan program, bilo igrani, muzički, zabavni, svejedno – mnogo košta. A uložiti u ovakav rijaliti cirkus ne košta ništa, jer će uvek biti ljudi koji će se tu pojavljivati i onih koji će to pratiti. Publika gleda to što ima.

 

Nikada uspeh niste merili brojem neprijatelja. Koji uspeh je vaša najviša tačka u karijeri?

Onaj koji me čini srećnom i u kom uživam. To je jedina tačka uspeha koju priznajem. Kada vas pozdravljaju sa odobravanjem i uvažavanjem, a vi to niste tražili, nego vas je vaš rad i vaš kvalitet pozicionirao.

 

Vaše ime je u svakoj enciklopediji jugoslovenske popularne kulture. Kada ste počeli da osećate odgovornost prema zemlji u kojoj ste bili najpopularnija ličnost?

Lepa Brena je oduvek bila sinonim za lepršavost i optimizam. Mislim da ljudi vole vedre, nasmejane, one koji šire dobre vibracije. Pesme koje sam snimala i koje snimam uvek su išle u tom pravcu.

 

Kažu da je glavna tajna vaše mitske popularnosti u tome što se, uprkos svoj glamuroznosti, narod sa vama identifikovao. Uvek ste u doslovnom smislu bili – zvezda iz naroda.

Ovo „svojatanje“ me je uvek pratilo i u njemu sam uživala. Ljudi kad nešto vole, žele da to bude samo njihovo! Razumem ja to!

 

Ovaj naš razgovor naći če se u novogodišnjem izdanju. Kao neko ko ume da prizove sreću i da se o njoj stara, imate li poruku za naše čitaoce?

Neka vam bude srećna i berićetna 2017. godina! Neka svim dobrim ljudima donese sreće, para i ljubavi, radosti napretek! Da sve krene baš onako kako treba na svim poljima! Volim vas!

 

Tekst: Ilija Tucić
Foto: Brena.team

Možda vam se svidi...