Magazin sa kontrolisanim geografskim poreklom

Udade se Gospana od stida

Milanovi su dolazili u Mošorin da s jeseni beru kuruz. U stvari, brali su kukuruz, a kući, u zavičaj, nosili su kuruz. Kuruz je bila hrana i za čeljad i za stoku. Retko se u to doba, tamo u Milanovom zavičaju, jeo ljeb od žita. Oca nije upamtio, umro je kad Milan nije imao ni punu godinu.

Onda, kad su skinula braća crninu, kažu materi da će proslaviti Đurđevdan u kući i da sele u Mošorin. Tamo je ljepše i lakše se živi, vele. A i kuruzi su bliže. Veli i mati njima da je tamo loša voda, niđe nije taka ko njiova iz kamena što izvire.

Tugovala mater dugo u Mošorinu, falio joj vazda onaj izvor niže kuće. Braća se snašla, skućili se, poženili. Milan staso za Titovu armiju i narukovo, junačina i momčina. Lepu kosu imo, pa mu i titovka lepo stajala. Sve se otimale udavače koja će do njega u kolo.

E, kad je odslužio armiju, došlo doba da se i on ženi. Red je, vele braća. I krene on da bira, begenišu ga udavače, al je nekako ladan na te što bi za njega. Ode jedared kod sestre u Manđelos, u Srem. Nekako s braćom i nije mogo da se savetuje o tom muškom jadu, koju li će da ženi. Sa sejom je lakše. Reče on sestri kakvu muku ima i da mu pomogne. Oće, kako ne bi. Ko će ako ne ona? Ima jedna cura za Milana, zna seja. Valjana, čestita, iz dobre kuće, al malko stidljiva.

Upozna tako Milan Gospanu. Vodali se, ma nisu se ni vodali, šetali tako nekolko dana, onako s večeri, po Manđelosu. I ništa. Ni zagrliti, kamoli poljubiti. Veli njemu Gospana, dok se ne uda, ništa od toga. Čuva se za pravog. Mlogi su odustali, umore noge od šetnje, ruke ne znaju šta bi, Gospana samo šapne NE. Onda ovi pitaju pa kad opet čuju da je ne, odoše sami. Ostade tako Gospana sama. Sestra joj je bila i mlađa i slobodnija. Imala je i momaka i poljubaca.

Šetaju tako Milan i Gospana, njoj devetnaesta a njemu dvaset četiri. Pričaju o svemu i svačemu, al kad Milan krene o ljubavi, ko da sve stane. Nastave noge same, al sve okolo stane. Ne mrda napred ni za dlaku. Kaže njemu Gospana kako su prošli drugi momci i da je on najduže izdržo ovako s njom. Otišo bi i Milan, al ga nešto vuče, ne zna šta je, al ga drži na metar nuz Gospanu.
Sretnu njenog oca, dok su to veče stajali na sokaku. Lepo se jave jedni drugim, al Gospanu sramota, stidi se što je otac vidi kako stoji na sokaku s Milanom. Bilo je tu i drugih momaka i devojaka oko njih, nisu oni sami na sokaku bili. Onda krenu na Vranjaš, izvor malko dalje od Manđelosa. Tamo je s večeri mladež iz sela išla u ladovinu i pored vode. Da uvate malko lada i da malko uteknu od strogih pogleda. Krenu oni tamo, kad opet sretnu Gospaninog oca. Opet nju sramota da proguta, ko ona ala sa sedam glava. Nit je šta činila nit pomislila, al se stidi zapravo. Imala je neku sramotu, ko zna ko joj je ostavio da je čuva posle njega. Stidljiva je Gospana bila na metar. Tako je i Milan išao pored nje, na metar.

U Gospaninoj kući se znao red, u 11 uveče ima da se bude u kući. Zato su i ranije krenuli s Vranjaša, da ne okasni. Dok su stigli do kuće, ostalo je još tri frtalja sata, da još prozbore koju. Taman krenu divan, kad opet otac, vraća se kući, pa pored njih. Dok je prolazio, nazdravi im pa istim glasom doda da je vreme da idu u kuću, valja se odmoriti za sutra, za poso.

Ostadoše tako pred kućom, još koji minut. Potraja to Gospani ko još koja godina. Kad uđe u kuću, mora do svoje sobe kroz ocovu i materinu. A kako će od sramote? Proba ona to u glavi da izbroji i pretvori u korake, al jok. Ne ulazi ni u glavu ni u kuću. Ja u kuću ne idem, veli. Ne mogu ocu na oči od sramote, kaže Gospana. Jest da je bila noć, al su se videle i oči i senke. Sve se vidlo sem te sramote. NJu vidi samo Gospana.

Reši ona da pita Milana bil on nju ženio? Nit je mislio nit se nado, debo je onaj metar da bi se ženio tako odjednom. Al, ajd, gde sad da ostavi Gospanu na sokaku i u mraku.

Odoše oni kod njegovih. Valja sad i leći, kasno je. Oženi se Milan i udade se Gospana. U isti krevet udade se i onaj stid. Veli Gospana Milanu, više moli no što veli, da samo večeras ništa ne dira, da ne kvari.

Misli se Milan, možda će da se vrati sutra svojima u kuću, da ga ostavi, da se predomisli. Sabira one šetnje i metre između njih, pa mu na mnogo izađe rezultat. A šta ako ode od njega? Posle kad se opet uda, čuće se da je bila udata za njega jednu noć. Kad dođe provera, videće da metar nisu sklonili pre spavanja. Ima da pukne bruka.

Reši Milan da premeri svoje imanje, sad mu je Gospana žena, pa makar i na jednu noć. I na tu jednu mu pripada sve što je na placu. Izmeri on bez metra šta i dokle je njegovo. Isprva Gospani nije bilo po volji, al udade se malo pre. Ako i odustane sutra, nek se posle i priča da je bila kod Milana. I Milan je bio kod nje, ne bi da se bruka.

Eno ih u Mošorinu, opet ko ono veče u Manđelosu, samo njih dvoje. Ćerke se poudale, odoše. Oni čekaju unuke da im dođu na raspust. Gospana je i sad stidljiva. Ma ne moraš mu baš sve reći kako je bilo, veli.

 

Tekst: Bora Otić

Možda vam se svidi...