Belegiš – E OVAKO SE TO RADI!
U Belegišu na koju god stranu da pogledaš, ostaneš zadivljen. Krenuli smo sa zgradom osnovne škole, a posle smo shvatili da ovde nema ničega što se ne bi moglo smatrati uzornim i uređenim
Retko se dešava da dođeš u neko selo i prvo što ugledaš bude škola. I to ne zato što ti je za nju pogled prvo zapeo – već što ima izgled koji vas ostavi u stanju pozitivnog šoka! Zapravo da budemo iskreni, ne možemo da se setimo da smo u nekom gradu videli lepšu i moderniju osnovnu školu. Više liči na futurističko zdanje nekog fakulteta nego na seosku školu. Mislimo tu i na veličinu i na vizuelni utisak. Svaka čast! Počela je da radi pretprošle jeseni. Podignuta je na mestu na kojem se nalazila stara školska zgrada. Raspolaže sa deset učionica, dva ateljea, dva kabineta, bibliotekom, informatičkim kabinetom, medijatekom, produženim boravkom sa čajnom kuhinjom i trpezarijom i šest kancelarija.
Alal vera. Škola „Vera Miščević“ potpuno je opremljena video-nadzorom, liftovima za invalide, protivpožarnom centralom i potpuno novim inventarom. Oni koji imaju decu školskog uzrasta, a nisu iz sela, verovatno padaju u iskušenje da se dosele u Belegiš samo zato da bi im deca ovde išla u školu. Valja pomenuti da škola i svoje izdvojeno odelenje u Surduku.
Imamo običaj da kažemo kako se svako od devet naselja u ovdašnjoj opštini, nalazi u stanju vidljivog razvoja i prosperiteta. Najpre zbog lokacije, koja je u svim slučajevima izvanredna a onda naravno i umešnosti da se ta privilegija iskoristi. Belegiš se nalazi na, za vojvođanske prilike ozbiljnoj nadmorskoj visini od 119 metara. Sa jedne strane graniči se sa Surdukom, sa druge se nalaze gotovo pripojeni Stari Banovci, preko reke je Banat, a u zaleđu Stara Pazova. Inače, Belegiš je nastao u 16. veku, kada su se na ovaj prostor, uz veliku reku, doselile 23 porodice. Sagradili su malu crkvu od pletera, pokrivenu trskom. Godine 1731. izgrađena je druga, modernija crkva. Tada je selo već brojalo 230 kuća.
Pošto je Dunav odnosio breg na kom je bila druga crkva, njeni zidovi su počeli da pucaju i tonu u zemlju. Sadašnja crkva, izgrađena 1927. godine, jeste treća koja je podignuta otkako je selo nastalo. Ima dva tornja i najveća je u sremskoj eparhiji. Pre nekoliko godina kompletno je renovirana. Seoska slava je Prenos moštiju Svetog oca Nikole, i slavi se 22. maja. Belegiš se diči narečenom crkvom, školom, fudbalskim stadionom, ambulantom, modernom predškolskom ustanovom, Domom kulture sa bioskopskom salom, konjičkim klubom, lovačkim društvom, vikend-naseljem, jedinstvenim dunavskim adama i krajolikom koji je, naročito posetiocima iz grada, pomalo nestvaran.
Ovaj deo dunavske obale, kojoj pripada i tri kilometra uz Belegiš, karakterističan je po brežuljcima što izgledaju kao da su odsečeni velikom kašikom za tortu. Ti odseci imaju mnoštvo surduka, koji daju neopisivu draž čitavom ovom predelu. Naime, selo je poznato i po jedinstvenom fenomenu. Ovdašnje dunavske ade, koje u zavisnosti od nivoa reke svake godine izgledaju potpuno drugačije i imaju nov raspored, pravi su raj za turiste. Velika ada je najveća ada na ovom delu dunavskog toka od Banovaca do ušća Tise. Na severnom kraju ade nalazi se popularna plaža. Na istočnoj strani ade su dva do tri rukavca pogodna za pristajanje i ribolov. Između istočne obale ade i leve obale Dunava, odnosno Velike i Male ade, nalazi se takozvana „plićina“ pogodna za vožnju glisera, skutera i skijanje na vodi. Uostalom, turizam je karta na koju se Belegiš sprema ozbiljno da zaigra.
Zapravo, priču završavamo onako kako smo je i počeli. U Belegišu na koju god stranu da pogledaš, ostaneš zadivljen. Krenuli smo sa zgradom osnovne škole, a posle smo shvatili da ovde nema ničega što se ne bi moglo smatrati uzornim i uređenim. Pokušavajući da ih bar negde uhvatimo nezatečene, pitali smo Belegišane za fudbalski klub. Računajući da je sigurno mali i tavori u nekoj od nižih liga. Kako da ne! Fudbalski klub „Podunavac“ osnovan je još 1933 godine. Ima upravnu zgradu sa svlačionicama, kancelarijama i restoranom, na čemu bi mu i neki superligaši pozavideli. Teren zategnut „pod konac“ liči na one u engleskom stilu. A za kraj ide ono najinteresantnije. „Podunac“ se takmiči u litnoj Vojvođanskoj ligi, gde igra sa klubovima iz Novog Sada, Zrenjanina, Pančeva… a recimo, u ovom trenutku je na tabeli daleko bolji od „Jedinstva“ iz Stare Pazove!
I opet nema stajanja. Kada dođemo za pola godine, ugledaćemo nešto novo. Jer to se ovde podrazumeva.
Tekst: Nada Jokičić
Foto:Edin Hodžić
Projekat se sufinansira iz budžeta Opštine Stara Pazova.
