Krnješevci – ŠTA TI JE SUDBINA!
Oduvek su Krnješevci bili ne samo najmanji, već i najsiromašniji jer im je zemlja plavila i na njoj se ništa čestito nije moglo raditi. A onda su upravo na račun te zemlje, odnosno njene lokacije, neslućeno prosperirali. Danas se više ni sa kim ne bi menjali
Nekada su se stanovnici fruškogorskog, „vinskog“ Srema, dičili i na sav glas pevali o lepoti svojih vinograda, šuma i naravno onog nezaobilaznog pogleda koji se „od gore“ pruža. Nekako u dubokoj senci ostajala su ona sela koja su bila „ispod brega“. Čak se taj deo Srema u svakodnevnim anegdotama nazivao „svinjskim“ ili „žirskim“, dok su ga meštani zvali „ruzmarinskim“. Sada se ćurak nekako obrnuo. Fruškogorska sela se pretvaraju u vikendaška naselja dok je samih Sremaca sve manje. U nekim manjim selima mogu se na prste izbrojati. Ali zato „ruzmarinski“ Srem buja li buja. U opštinama Inđija, Stara Pazova, Ruma, Sremska Mitrovica… sve vrvi od života. Što je sa tim podatkom u direktnoj vezi, zbog blizine autoputa i aerodroma, sve je više velikih investitora koji su dali posao u ruke hiljadama meštana. Kada smo kod toga, da li ste znali da opština Stara Pazova ima najbolje demografske pokazatelje, čak i u poređenju sa drugim privredno uspešnim sredinama!
Znajući za ovaj podatak, stigli smo u Krnješevce, najmanje selo pazovačke opštine. Velik broj ljudi u drugim delovima Vojvodine za njega možda i ne zna, a ono direktno izlazi na autoput, ušuškalo se na 30 kilometara od Beograda i četrdesetak od Novog Sada – pa sve više uživa. Smešteno je između Vojke i Šimanovaca, a to je okolnost koja se pokazala dobitnom. Dva kilometra daleko, nalaze se Ugrinovci, prvo selo u opštini Zemun. Kada iz ove perspektive, stariji meštani pomisle na činjenicu da se zbog niske zemlje i snažnih podzemnih voda, nekada ozbiljno razmišljalo o kolektivnom preselenju u Ljukovo, ne mogu sami sebi da veruju. Pri tome, nikada nisu imali više od 850 stanovnika – a imaju sve.
Formalno imaju samo tri ulice: Partizansku, Ugrinovačku i Vojačku. A imaju industrijsku zonu jaču nego mnoge velike varoši. Meštani su nam lično pričali da se u neko doba, zarad moćnih firmi koje su im dolazile u komšiluk, jutro zemlje znalo prodati za 100.000 evra. Posla ima bukvalno za sve. Ta činjenica baća u zapećak sve ostale moguće primedbe. One se odnose na činjenicu da kao najmanje opštinsko selo imaju i drugačiji izgled od onog na koji smo navikli. Najpre, nema klasičnog centra. Tek vam crkveni Hram stavlja do znanja da se nalazite u centru. Krnješevci imaju osnovnu školu do četvrtog razreda, predškolsku ustanovu, poštu, trgovinske radnje, ambulantu koja radi dva puta nedeljno i dva kluba. Prvi je fudbalski klub „Sloga“ osnovan još pre Drugog svetskog rata. Drugi je lovački klub. I to bi, više ili manje, bilo sve.
Ali svaki stanovnik Krnješevaca pozvaće se na logičnu okolnost da se do Vojke može peške otići. Još je ndavnoi put renoviran. A onda se odmah iza ćoška nalazi Stara Pazova. Ima li bilo kakvog rezona da se u tih „par koraka“ zadovoljavaju potrebe sela koje se toliko lako i brzo mogu dobiti na drugoj strani! Zbog toga i nema nikakvog nezadovoljstva. Naprotiv! Meštani imajuizvanrednu pogodnost da se lako stiže do posla u nekoj od brojnih firmi. A sa druge strane, gotovo svako u svom domaćinstvu obavlja još neku delatnost. Drže goveda, ovce, svinje, bave se ratarenjem ili nekom od uslužnih delatnosti. Položaj koji se u današnja vremena samo poželeti može. Recimo, selo nikada nije imalo pijacu jer za njom nije ni bilo potrebe. Svako u svom domaćinstvu ima sve što mu treba. A za ono što nema, samo pokuca na neka od komšijskih vrata. Stanovnicima velikih gradova ovo može samo romantično da zvuči. Bez žurbe i halabuke, svugde si u par koraka.
I zaista, Krnješevci su u čitavom kraju poznati po svojoj neobičnoj sudbini. Oduvek su bili najsiromašniji jer im je zemlja plavila i na njoj se ništa čestito nije moglo raditi. A onda su upravo na račun te zemlje, odnosno njene lokacije, neslućeno prosperirali. Mnogo više je vredelo jutro njihove livade, nego jutro bačke crnice. Ali valjda je to generalno „sremačka“ sudbina. Možeš ti planirati šta god hoćeš. Ono što ti treba, nekada krene „uz očin“. A onda na kraju uvek bude kako ti hoćeš. Sremački i gazdački.
Tekst: Nada Jokičić
Foto:Edin Hodžić
Projekat se sufinansira iz budžeta Opštine Stara Pazova.
