Magazin sa kontrolisanim geografskim poreklom

Infrastruktura – OD KORIDORA DO OSMEHA

Na prostoru Vojvodine trenutno je završen jedan, uveliko započet drugi, a čeka se treći grandiozan projekat. Svi zajedno izmeniće sliku Vojvodine na koju smo navikli. Najmodernija putna mreža približiće nas svetu, investitorima i samima sebi

O tome koliki je značaj razvijene putne mreže, za privredu a onda i sve ostale segmente značajne za napredak ne treba posebno ni govoriti. Dovoljno je pogledati koje su opštine privukle najviše novih investicija i čije su radne zone najpopunjenije ozbiljnim svetskim kompanijama: Inđija, Stara Pazova, Ruma, Pećinci, Sremska Mitrovica… Koji je zajednički imenitelj za sve njih? Pa to što se nalaze pored izvanrednih saobraćajnica, koje ih za najkraće vreme dovode do najvećih gradova, aerodroma ili međunarodnih graničnih prelaza. U tom svetlu treba posmatrati činjenicu da je pre samo desetak godina konstatovano kako je stanje u drumskom, železničkom i rečnom saobraćaju u Vojvodini nezadovoljavajuće. Putna mreža u Vojvodini bila je dugačka 2.650 kilometara, od čega je četvrtina Uredbom o kategorizaciji republičke Vlade prešlo u nadležnost lokalnih samouprava, što se ispostavilo kao loše rešenje, jer prazne opštinske kase ne mogu da podmire ni osnovno funkcionisanje manjih, a kamoli većih mesta. Na stanje u drumskom saobraćaju utiče svakako i loša slika u privredi, pa su tako brojna transportna preduzeća u dužem procesu restrukturiranja, što je dovelo do ekspanzije sive ekonomije. Osim drumskog i rečnog, devastiran je i železnički saobraćaj, što potvrđuje i podatak da se saobraćaj u Vojvodini obavlja na 1400 kilometara, na nekoliko stotina kilometara uvedene su lagane vožnje, dok je prosečni vek infrastrukture 40 godina.

Ovoga časa u Vojvodini je u toku realizacija tri grandiozna infrastrukturna projekta, koja će potpuno preokrenuti dosadašnju sliku kada su saobraćajnice u pitanju. Prvi je naravno autoput Ruma – Šabac koji je upravo pušten u saobraćaj. Ukupna dužina auto-puta od Rume do Šapca sa mostom preko Save, iznosi 24.6 kilometara, a obuhvata 440 metara povezanih sa Fruškogorskim koridorom, 22.08 kilometara auto-puta od Rume do Šapca, most preko Save od 1.335 metara kao i 700 metara dela deonice do petlje Drenovac. Preostali deo trase, brza saobraćajnica od Šapca do Loznice, dužine 53.88 kilometara je još u izgradnji. Ovaj značajan infrastrukturni projekat približava Mačvu, Loznicu i Podrinje sa Novim Sadom i Beogradom, gde će se od Šapca do Beograda stizati za 40 minuta, a petlja Ruma spaja auto-put Ruma-Šabac sa budućim Fruškogorskim koridorom, kao i sa postojećim auto-putem E-70 Beograd-Šid.

Kada smo već pomenuli Fruškogorski koridor, valja reći da će ova brza saobraćajnica imati četiri trake. Sa tunelom i mostom Fruškogorski koridor povezaće Bačku, Srem, Posavinu, Podrinje. Kroz Frušku goru biće probijen najduži tunel u Srbiji. Vrednost projekta je 606 miliona evra, a glavni izvođač radova je kineska kompanija CRBC. Kroz ugovor sa Kinom, država je obezbedila 715 miliona dolara za ovaj posao, čiji kraj je zakazan za april 2025. godine. Izgradnjom Fruškogorskog koridora, od Rume do Novog Sada, stizaće se za 20 minuta.

Treći projekat od neprocenjivog značaja jeste popularni „osmeh Vojvodine“. Ova buduća saobraćajnica spajaće istočni i zapadni deo Pokrajine, kao i susedne zemlje Rumuniju i Mađarsku i biti ujedno deo panevropskih koridora. Brza saobraćajnica duga više od 164 kilometra spojiće dva granična prelaza i, između njih, gradove Sombor, Kulu, Vrbas, Bečej, Novi Bečej i Kikindu. Ovom trasom trebalo bi da se vozimo za pet godina, a vrednost radova je procenjena na 1.5 milijardi evra. Saobraćajnica će drastično popraviti sliku saobraćajne infrastrukture u Vojvodini, pogotovo u delu Banata. Sve u svemu, na prostoru Vojvodine trenutno je završen jedan, uveliko započet drugi, a čeka se treći grandiozan projekat. Svi zajedno izmeniće sliku Vojvodine na koju smo navikli. Najmodernija putna mreža približiće nas svetu, investitorima i samima sebi.

Tekst: Nada Jokičić
Foto:Panon foto i Unsplash

Projekat sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.“


Možda vam se svidi...

Dobrodošli