Kultura – ZNANJE ZA NOVI VEK
Narodna biblioteka „Miodrag Borisavljević“, uspešno odoleva vremenu u kojem se stvarnost gotovo potpuno digitalizuje a biblioteke sve više zauzimaju mesto tradicionalnog, arhaičnog čuvara nasleđa. U Apatinu imaju dokaz da ne mora biti tako
Znate li koja je prva građevina koju su kolonisti iz Like i Banije izgradili u posleratnom Apatinu? Ne znamo koliko to govori o njima samima, ali verovali ili ne – Dom kulture. Iako rađen tipski, za ono vreme, pa čak i danas, objekat je impresivan. Posebnu zanimljivoast predstavlja činjenica da je u periodu od 1950-52. godine Rudolf Udvari oslikao tavanicu velike sale tehnikom monumentalnog slikarstva, tematski naravno u socrealističkom maniru. Objekat Doma kulture zajedno sa freskama proglešen je kao kulturno dobro kao spomenik kulture od istorijskog značaja i danas se nalazi na listi rariteta i zanimljiv je kako za istoričare umetnosti tako i za domaće i strane turiste. U međuvremenu je rekonstruisan i adaptiran. I to još uvek nije ono najznačajnije. U vremenu današnjem, na prvom mestu ipak je činjenica da pod svodovima Doma, kultura itekako stanuje. To je zasluga Opštinskog kulturnog centra ali i Narodne biblioteke „Miodrag Borisavljević“. S obzirom da nesumnjivo vreme u koje smo već duboko zašli, više pogoduje širokoj ponudi delatnosti kulturnih centara, mi smo se za ovu priliku osvrnuli na one, kojima bar površno gledano, mnogo toga ne bi trebalo da ide na ruku. U vremenu u kojem se stvarnost sve očiglednije „digitalizuje“, biblioteke u „javnoj slici“ društvene svesti, sve više zauzimaju mesto tradicionalnog, arhaičnog čuvara nasleđa. Kao da se prećutno smata da su izgubile korak sa vremenom, pa se njihova uloga u opštem mišljenju reducira na rad pozajmnog odeljenja i povremene književne večeri. Pitali smo stoga direktoricu Narodne biblioteke „Miodrag Borisavljević“ Sanju Šijan, da li se u svom radu suočava sa stereotipom, u kojem je biblioteka deo istorije, tek povremeno stvarnosti – ali budućnost pripada nekima drugima?
-Stvarnost se na očigled svih sve više „digitalizuje“, to je istina. Istina je i da biblioteke mogu da postanu arhaični čuvari nasleđa i da izgube korak sa vremenom. Može da se dogodi da budućnost pripadne nekom drugom…ako bibliotekari to dozvole. Ono što je veoma važno, je to da za svaki problem postoji rešenje. Znanje je ključni resurs našeg veka, u kojem su biblioteke centri kulture, informisanja i doživotnog obrazovanja. Ono što će bibliotekama budućnosti omogućiti da idu u korak s vremenom je ulaganje u informatički servis. Uloga rukovodilaca biblioteka u budućnosti je da odgovori na potrebe čitalaca, kako fizičkim fondom, tako i virtuelnim dokumentima u digitalnom svetu, kaže nam Sanja.
Ne propušta priliku da doda da im je saradnja sa Kulturnim centrom sjajna. U zavisnosti od programa, prave zajedničke planove. Ono što mogu da pripreme i obeleže kao Dom kulture, u kome zajedno posluju pod istim krovom, to rado realizuju. Uskoro će zajedničkim programom obeležiti 24.oktobar, Dan oslobođenja Apatina. Naravno, nikada nije na odmet istaći i dobru saradnju sa osnivačem, Skupštinom opštine Apatin. Sredstava za ono što im je potrebno imaju koliko treba. E sada… nedostaje prostor, jer knjiga je sve više, a kvadrati ostaju isti. Stoga je naša poseta Biblioteci prošla uz radove na preselenju odelenja koja je uveliko u toku.
Kako u većini biblioteka, tako i u ovoj, najvernija a svakako i najbrojnija čitalačka publika, upravo je najstarija i najmlađa populacija. Kako im se približiti? U ovom slučaju…lako i lepo. Dečje su oči iskričave i željne znanja, pa je prava čarolija raditi sa njima. Predškolska ustanova Pčelica, sa svim svojim uzrasnim grupama, je čest gost biblioteke. Mnogo je zajedničkih projekata. Što se tiče saradnje sa osnovnom školom, od ove školske godine pokrenut je projekat „Lektira nije bauk“, u okviru kog će sva zainteresovana deca četvrtog razreda, subotom pre podne, dolaziti u biblioteku da zajedno čitaju, analiziraju i slikovno predstavljaju zadata dela. Kao i svugde, tinejdžeri i uopšte mladi, ređe posećuju biblioteke, izuzev sa profesorima na aktuelne književne programe ili samostalno u čitaonicu naučnog dela biblioteke. Najstariji članovi su korisnici Doma za stare, sa kojima biblioteka ima dugogodišnjeg saradnju. Trenutno je u izradi projekat „Vi nama posetu, mi vama priču i obratno“ koji će uneti novi ritam poseta uz zajedničko čitanje i druženje, uz mudre misli mnogih pisaca.
A planova i ambicija nikada ne manjka!
-Na mestu direktora Narodne biblioteke sam godinu dana i moram priznati da je lepo raditi u kulturi, priča nam direktorica Sanja Šijan. – Mnogo toga se pokrenulo u proteklih godinu dana, od vidljivosti našeg rada (sajt, fejsbuk, Instagram…) preko saradnje sa medijima našeg grada i okruženja. Sarađujemo sa matičnom bibliotekom Karlo Bijelicki iz Sombora, takođe i sa drugim bibliotekama u zavisnosti od programa i projekata. Uskoro planiram posetu novootvorenoj biblioteci u Vinkovcima, sa kojoj planiramo zajedničku saradnju i projekat. Sve u svemu, dičimo se tradicijom,ali smo uveliko okrenutima vremenu koje tek dolazi.
Tekst: Nada Jokičić
Foto:Panon foto i Arhiva Narodne biblioteke „Miodrag Borisavljević“ Apatin
Projekat se sufinansira iz budžeta Opštine Apatin.
