Pobednici urbanog razvoja NA PRAVOJ ADRESI
Stari Banovci, Banovci-Dunav i Novi Banovci postaju fenomen o kojem se govori na daleko. Dovoljno je da zavirite u rezultate nekoliko poslednjih popisa stanovništva. A mi ćemo vam objasniti zašto je to tako
Samo onome ko nikada nije kročio u Banovce, ovo može izgledati čudno, onda će vam izgledati sasvim umesno. Dakle, za našu priču vrlo je važno da odmah kažemo kako opština Stara Pazova obuhvata devet naseljenih mesta. Tri su gradskog tipa: Stara Pazova, Nova Pazova i Novi Banovci sa Banovci-Dunav. Preostalih šest naselja ruralnog karaktera: Vojka, Golubinci, Stari Banovci, Belegiš, Surduk i Krnješevci. Zašto je ovo važno? Putnik koji je ovde prvi put, vrlo lako će se „zabrojati“ i proći od Starih do Novih Banovaca uveren da je sve vreme u jednom mestu. Nije mu ni zameriti, jer osim po tablama sa nazivom mesta, teško da će ga nešto drugo, onako usput, asocirati gde je početak a gde kraj. A onda se lako može desiti da vas zbune i sami meštani.
Sa razumljivom potrebom da se „doda veličini“ mnogi će se tako i predstaviti, pa reći da se nalazite u jednom naselju. No, nije baš tako. Zna se da su Banovci postojali još u 15. veku ali prvi pisani izvor ukojem se pominju jeste turski popis Zemunske nahije iz 1566. godine. Sudeći po imenima kućnih starešina i po tome što su imali popa Pavla, u njima je živelo pravoslavno stanovništvo. Od kraja 18. veka postoje Stari i Novi Banovci. Kada je Požarevačkim mirom između Austrije i Turske, istočni Srem ušao u sastav Austrije, Banovci su se obreli u Habzburškom carstvu, u okviru Podunavske vojne granice, čija je reorganizacija otpočela 1745. a završena nekoliko godina kasnije, sva sela uz Dunav, od Zemuna do Petrovaradina, a kasnije i neka druga, postala su vojna naselja, a muški vojno sposobni stanovnici graničari. Delovi graničarskih jedinica u okviru redovne vojske, učestvovali su u ratovima koje je Austrija vodila u to vreme.
Ostalo je zapisano: „Ratovali su negde, Bog zna gde, u nekim zemljama kojima ni imena znali nisu, sa nekim vojskama koje nikad ni videli nisu“. Živeli su tako Banovčani iz generacije u generaciju, sve do 1872. godine, kada se Granica rasformirala. Od tog doba, nekadašnji graničari postajali su mahom zemljoradnici. Promena u broju stanovnika Starih i Novih Banovaca počela je intenzivnije sedamdesetih godina, kada je neveliki razmak između ovih naselja pretvoren u vikend-zonu, a formiranjem stambenog naselja Banovci-Dunav početkom osamdesetih i naseljavanjem izbeglih iz ratnih sukoba devedesetih godina, ova naselja su desetostruko uvećana i zapravo dobila za neupućene „zbunjujuću“ integralnu formu koju im najpre treba objasniti.
Zapravo i mi se ponašamo kao onaj jevrejski trgovac,koji je kaže priča, na samrti pozvao sinove da im otkrije tajnu uspešnog poslovanja. I rekao im je: Sinovi moji, da bi vam trgovina cvetala, važne su samo tri stvari – lokacija, lokacija i lokacija! Banovčani kao da ovaj savet poslušali. Nalaze se na pola sata vožnje do beogradske Knez Mihailove ulice. Imaju neposredan izlaz na autoput, na deset minuta su od aerodroma i najviše 40 minuta od Novog Sada. A sve vreme, društvo im pravi Dunav koji uz njih protiče. I da su Boga pitali da im pronađe mesto stanovanja, teško da bi ovako dobro prošli. A kada smo već kod Dunava, valja reći da se u operativnoj fazi nalazi dugogodišnji san o izgradnji moderne Marine, koja će postati nezaobilazna tačka na vodenom pravcu između Beograda i Novog Sada. Projekat podrazumeva pored ostalog i izgradnju ugostiteljskih i nautičkih sadržaja, kao i novih stambenih i stambeno-poslovnih kompleksa.
Time bi ceo ovaj potez dobio izgled urbane celine od ogromnog značaja u svakom smislu. Naišli smo na podatak da je još 2013. Izradom planova i studija, definisano sedam segmenata dunavske obale. Četiri najznačajnija projekta jesu: Priobalje Belegiša, obaloutvrda Stari Banovci, sportsko-rekreativni kompleks „Bair“ i kompleks marine Stari Banovci. Biće to kej kakvog nema ni u velikim gradovima. Već sada je ovaj prostor izuzetno privlačan onima koji bi se ovde trajno naselili ali i onima koji upravo ovde pronalaze turističke sadržaje koji su na višem nivou od mnogih drugih. Upravo kada prolazite putem „podunavskim“ putem od Belegiša prema Beogradu, ne možete se oteti utisku da je ovde premalo raditi popis stanovništva na svakih 10 godina. Ovde bi se on mogao obaviti i češće. Uzećemo samo jedan primer. Na popisu iz 1971. Novi Banovci su imali 1.872 stanovnika. Samo deceniju kasnije 4.077, a na popisu iz 1991. bilo ih je 6.354, da bi već na narednom popisu došli do 10 hiljada ljudi.
I zapravo možda ova demografska slika govori više od bilo čega drugog. Ako imate naselje u kojem između dva popisa broj stanovnika poraste za 50 odsto ili čak duplo, svaka priča može da prestane. Naprosto, na pravoj ste adresi. A na njoj pišu tri imena. Stari Banovci, Banovci-Dunav i Novi Banovci. Baš tako.
Tekst: Nada Jokičić
Foto:Edin Hodžić
Projekat se sufinansira iz budžeta Opštine Stara Pazova.
