Vojka – ŠTOGOD SELO
Takav sklop istorije, kulture i tradicije, sa svom infrastrukturom koje podrazumeva novo doba i vreme u kojem živimo, kakav se može videti u Vojki, nije nešto svakidašnje.
Dok stojite u centru Vojke, pa posmatrate automobile kako klize niz kružni tok, onda se osvrnete, pa svugde oko sebe ugledate izloge radnji, prodavnica i poslovnih prostora, pa konačno shvatite da ste poput centra neke varoši, okruženi silnim svetom . bude vam jasno da ovo nije tek „jedno od sela“. I zaista nije. Mesto se toliko dinamično razvija, da zapravo svaki put kada u njega dođete, dobijete izazov da pogledate šta se sve novo u međuvremenu stvorilo i izgradilo. Recimo, kada se samo setimo, bili smo svojevremeno u Vojki u vreme ostvarenja jednog višedecenijskog sna. Umesto bunara i hidrofora, selo je konačno dobilo vodovod. Po zavr+šetku posla oko 1.500 porodica u selu dobilo je priključak na novi vodovod. Vodovodna mreža, dužine preko 35 kilometara, prošla je kroz celo naselje. Meštani Vojke radili su kako su mogli i umeli da ne bi bili mimo ostalog sveta, bez pijaće vode i kupatila u 21. veku. Kopali su bunare i ugrađivali sopstvene hidrofore. Ali, tako se više nije moglo. Hidrofori su se kvarili, a bunari obrušavali. I onda su pred našim očima, dosanjali svoj san. U međuvremenu, a nema tome mnogo, selo je iskoristilo sve svoje prednosti i pogodnosti i praktično izraslo u varoš.
Sve je počelo prilično davno. Vojka je veoma staro naselje, u pisanim dokumentima prvi put se pominje još 1416. godine. Poznato je bilo kao naselje nasred puta, s velikim brojem vetrenjača. Danas se uspomena na vetrenjače čuva u grbu sela. Selo ima povoljan geografski položaj, jer leži u ravnom, ruzmarinskom Sremu, na razdaljini od oko dvadesetak kilometara od Dunava i oko tridesetak kilometara od reke Save. Sa dva putna pravca povezano je s obližnjim regionalnim putem Beograd – Novi Sad, a trećim krakom sa auto-putem Beograd-Zagreb. Selo je od Beograda udaljeno tek 30 kilometara, a od Novog Sada 50. Preko pet hiljada stanovnika se, zahvaljujući izrazito plodnom zemljištu, bavi poljoprivredom, ili je zaposleno u Staroj i Novoj Pazovi, Beogradu, Novom Sadu. Takođe jedan od lokalnih fenomena jeste i izuzetno veliki broj zanatskih radnji. Kažu da ih ima više od pedesetak. Uz njih ima bar još toliko privatnih firmi. Zahvaljujući povoljnim prirodnim i geografskim uslovima, selo se solidno razvijalo, a značajnijem priraštaju stanovništva doprinelo je doseljavanje sedamdesetih godina. Vojka ima apsolutno svu neophodnu infrastrukturu za kvalitetan život: školu, sportske objekte, među kojima je i nova sportska hala, izvanrednu ambulantu, dom kulture, nižu muzičku školu, poštu, lovački dom, vrtić, kulturne organizacije i udruženja, benzinske pumpe, menjačnice i supermarkete. Ispred zgrade Mesne zajednice nalazi se mali ali besprekorno uređen park. Prostorije mesne zajednice ukrašene su slikama sa likovne kolonije, koja je jedan od zaštitnih znakova mesta. Likovna kolonija „Kosmik art – Ljubiša Marić“ jedna je od najznačajnijih kolonija ove vrste u zemlji. Uopšte, prosto vam dođe krivo što do Stare Pazove imate samo pet kilometara. U Vojki imate sve, i komotno bi mogla da bude i mnogo dalje. A naišli smo i na jedan zanimljiv podatak. Vojku od drugih naselja izdvaja i to što su bili poznati graničarui ali i vinogradari, još od vremena vladavine Leopolda i Marije Terezije, Austro – Ugarskih monarha, od kojih su dobili vinograde u današnjim Čortanovcima, na obroncima Fruške gore, koje i danas čuvaju mnoge porodice.
Uopšte, da ne bude da je sve novo, ovde se itekako drži do tradicije. Samo selo starije je od 600 godina. Fudbalski klub „Sremac“ osnovan je 1927. godine. Jedno od pitanja koje meštani vole da čuju,glasi: Da li je istina da je Aleksandar Kolarov, doskorašnji kapiten reprezentacije rođen u Vojki? Onda uz osmeh, sledi potvrdno klimanje glavom. No, da nastavimo dalje… Kulturno-umetničkom društvu „Slavko Gajin“ biće uskoro 80 godina. Mesto je bioskop dobilo još 1959. Kada je svaka projekcija bila prava atrakcija. Ovde je osnovana i prva radio stanica u čitavom Sremu. „Radio Vojka“ se oglasila 1967. godine. Mogli bismo još da nabrajamo, ali već iz ovog do sada jasno je da takav sklop istorije, kulture i tradicije, sa svom infrastrukturom koje podrazumeva novo doba i vreme u kojem živimo, nije nešto svakidašnje. Ali ne brinemo da ćemo preterati u rečima. Vojčani su oduvek navikli da ih hvale. Nismo mini prvi, ni poslednji.
Tekst: Nada Jokičić
Foto:Edin Hodžić
Projekat sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.“
