Magazin sa kontrolisanim geografskim poreklom

Dr Čedomir Pantelić: Proteza umesto mora

Pored banjskog turizma, prava turistička atrakcija mogli bi da postanu i stomatolozi. Predsednik Upravnog odbora Stomatološke komore Srbije i vlasnik jedne od najuspešnijih domaćih ordinacija dr Čedomir Pantelić, u to je potpuno uveren

Reč je o dentalnom turizmu. Lekari i stomatolozi iz Srbije rado bi pružali usluge strancima, jer bi to bila mogućnost da dodatno zarade. Kroz naplatu poreza punio bi se i budžet. Strancima se, kažu, više isplati da plate put, uslugu i boravak u nekom od naših gradova, nego da odu kod zubara u svojoj zemlji. Cene na Zapadu su višestruko veće nego kod nas. Da poprave zube, ili naprave nove, najčešće dolaze iz Švajcarske, Nemačke, Austrije, Belgije, Švedske, Kanade… Medicinski turizam poslednjih godina mnogo novca donosi budžetima Hrvatske, Turske ili Mađarske na primer.

 

Kada je stomatološka praksa u pitanju, u mnogim oblastima bili ste pionir. Pogled na vašu ordinaciju u ultramodernom zdanju novosadskog Park Sitija govori nam da ste i ovoj šansi, među prvima, pošli u susret.

– Dentalni turizam je oblast u kojoj naša zemlja apsolutno može da traži svoju šansu. Primera radi, dolazi nam sve više pacijenata čak iz daleke Irske. Iako njima put nije nimalo jeftin, konačna cena usluge koju plaćaju kod naših stomatologa deset puta je manja od one koju bi platili u svojoj zemlji. Veoma je bitno naglasiti da se nivo dijagnostike i terapije kod nas ni po čemu ne razlikuje od onih u visoko razvijenim zemljama. To što je cena kod nas toliko niža ne govori, dakle, o kvalitetu usluge, već samo o tome da je kod nas rad daleko jeftiniji nego na Zapadu. To je taj prostor u kom mi možemo da ponudimo konkurentnu cenu kojom ćemo privući inostrane pacijente. Veoma je zanimljivo da je Hrvatska poznata po dentalnom turizmu, ali, opet, znatan broj Hrvata dolazi upravo u Srbiju u potrazi za stomatološkim uslugama. Naime, one su kod nas dva do tri puta jeftinije nego u Hrvatskoj, te stoga slobodno možemo reći – s obzirom na kvalitet i opremu s kojom radimo, stručnost koju posedujemo i krajnju cenu koju za to treba platiti – da Srbija jeste idelana destinacija za dentalni turizam. Ovo je oblast koja i za mene predstavlja profesionalni izazov.

 

Kada su zdravlje i turizam u pitanju, mi se nekako već decenijama zaustavljamo kod banjskih usluga.

– Važno je reći da je medicinski turizam apsolutni trend u svetu. Pri tome je bitno da ga ne mešamo sa zdravstvenim turizmom. On, recimo, podrazumeva usluge banjskih lečilišta. A kada govorimo o medicinskom turizmu, pre svega mislimo na usluge stručnjaka. Važno je naglasiti da je i naša država prepoznala ovaj potencijal, te je pre otprilike godinu i po dana započela afirmaciju i promociju dentalnog turizma i estetske hirurgije. Na sajmu turizma, medicinski i dentalni turzam proglašeni su za potencijal kojim naša država raspolaže. Preko ministarstva zdravlja urađena je akreditacija stomatoloških ordinacija koje su želele da uđu u taj program. Stotinak ordinacija u Srbiji prošlo je kroz njega. Stranci koji dođu u Srbiju žele da dobiju uslugu i tretman koji će u najmanju ruku biti identičan onom u njihovoj zemlji. Stoga je veoma važno da država stane iza nas. Statistički je utvrđeno da Srbija ima daleko više stomatologa nego što joj je potrebno. Imamo pravu hiperprodukciju. A znamo, recimo, da je u mnogim oblastima znatan deficit lekara u odnosu na broj stanovnika. Ali, džaba, i dalje važimo za krezubu naciju.Što se tiče preventivne dijagnostike i lečenja, naša zemlja već sada ni u čemu ne zaostaje za zemljama u regionu. Recimo, samo u Novom Sadu u ovom trenutku imamo šest aparata za stomatološki CT, koji pružaju trodimenzionalnu sliku na osnovu koje možete apsolutno utvrditi mogućnost ugradnje implantanata, izračunati i definisati njihovu vrstu. Ipak, ono što država treba da uradi jeste da omogući benefite za pokretanje ovakvog sistema stomatološke usluge. Nama bi značlio da bar delimično budemo oslobođeni poreza pri nabavci opreme. Recimo, početkom devedesetih, kada sam otvarao prvu stomatološku ordinaciju, bilo je dovoljno samo da izrazite želju da se bavite ovom delatnošću, popunite formular, i na osnovu toga budete oslobođeni plaćanja 44% poreza na promet. To je nešto o čemu danas možemo samo da sanjamo.

 

Ratne godine su dovele do toga da je sistem državne stomatološke zaštite potpuno izgubio korak sa privatnom. Takva situacija je i danas.

– Imamo situaciju da u Srbiji radi oko 6.500 stomatologa, od čega 4.500 radi u privatnoj, a tek oko 2.000 u državnoj praksi. Od tih 4.500 stomatologa u privatnoj stomatološkoj praksi, njih 3.500 su osnivači, a oko 1.000 su zaposleni. U posleratnom periodu, srpsku stomatologiju je iznela privatna praksa, i to na taj način što je cene prilagodila uslovima tržišta. Problem je u tome što danas apsolutni monopol nad pacijentima koji imaju pravo na zubno zdravstvenu zaštitu preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje – imaju domovi zdravlja. Privatna praksa tu ne može da participira. Sem toga, domovi zdravlja imaju mogućnost da izlaze na tržište iako zakon to ne dozvoljava. Ipak, menadžeri domova zdravlja daju to sebi za pravo i izlaze na tržište nudeći usluge koje praktično daje i privatna stomatologija. Nekorektno je kada se naglasak stavlja na razlike u ceni koju formiraju domovi zdravlja, fakulteti i privatna praksa. Naravno da je tada lako izvući zaključak da domovi zdravlja imaju najnižu cenu, ali se pri tome često ne govori o kvalitetu usluge koja se za tu cenu dobija.

 

Prema zvaničnim podacima, tek svršeni stomatolozi u Srbiji nalaze se na crnoj listi kada je reč pronalasku posla nakon završenih studija – oni na birou rada u proseku provedu više od pet godina.

– Činjenica je da pored 6.500 stomatologa u Srbiji, koji su angažovani, imamo i njih oko 2.300 koji se nalaze na tržištu rada. U ovom trenutku naša stomatologija apsolutno nema potrebe za tolikim brojem ljudi. I po tome smo verovatno jedinstveni, jer vidimo da su mnoge druge oblasti u našem zdravstvenom sistemu sve manje ili nedovljno pokrivene. Tu se opet vraćam na dentalni turizam, jer, ako uspemo da privučemo veliki broj pacijenata iz inostranstva, onda ćemo uspeti da zaposlimo veći broj srtručnjaka. Države koje se bave dentalnim turizmom formiraju klastere. Kroz klastere se organizuju ordinacije, klinike, turističke agencije, prevoznike i vodiče. Boravak pacijenata mora biti ispunjen u potpunosti. Stoga je veoma važno da se ovi pozitivni signali, koje od strane države primećujemo u poslednje vreme, razviju i prerastu u sistem koji će nas na globalnom nivou učiniti poželjnom i konkurentnom destinacijom.

 

Činjenica je da se u javnosti usluge zubara tradicionalno smatraju ekskluzivnim i skupim.

– Ne treba se nadati da će stomatološke usluge ići u pravcu pojeftinjenja. To jednostavno nije trend ni u jednom segmentu društva. Automobili, na primer, postaju sve bolji, ali i sve skuplji. U svetu računara, uz osnovnu opremu dobijate sve više pratećih komponenti, ali oni ne pojeftinjuju. Mogli bismo ovako govoriti unedogled. Tako je to i u medicini i u stomatologiji. Na Zapadu su medicinske usluge izuzetno skupe. Na Zapadu su medicinske usluge izuzetno skupe. Nije realno očekivati da one kod nas idu ispod nekog standarda koji važi u svetu. Kvalitetna preventiva, kvalitetna dijagnostika i kvalitetna terapija moraju koštati. Zdravlje je skupo i to je trend u svetu. Najviše se zarađuje upravo na zdravlju.Nije realno očekivati da one kod nas idu ispod nekog standarda koji važi u svetu. Kvalitetna preventiva, kvalitetna dijagnostika i kvalitetna terapija apsolutno moraju da koštaju. Zdravlje je skupo i to je trend u svetu. Najviše se zarađuje upravo na zdravlju. To je oblast u kojoj ljudi ne žale novac. Naročito je primetna ekspanzija farmaceutske industrije. Život se prdužava, ali se samim tim umnožavaju i komplikacije po ljudsko zdravlje, koje treba lečiti. Ljudi sve više razvijaju svest o tome da tokom aktivnog perioda života moraju što više da zarađuju ne bi li sebi stvorii uslove za lečenje. Recimo, u Americi čovek naporno radi sa možda osnovnim motivom da bi se u starosti mogao lečiti.

 

Ove godine punite tačno 30 godina poslovanja u privatnom biznisu.

– Danas to nekome može da zvuči kao dobar vic, ali ako mislite da sam krenuo iz zubarske stolice – varate se. Diplomirao sam 1988. godine i odmah po obavljanju pripravničkog staža konkurisao sam gde god je to bilo moguće. Konkurisao sam čak i u Novoj Varoši da budem stomatolog u tamošnjem domu zdravlja. Međutim, nije bilo interesa. Privatna stomatologija je bila u povoju. Tek su počele da se otvaraju privatne ordinacije po Srbiji. Nije mi preostajalo ništa drugo nego da se i ja upustim u privatne vode. Nećete verovati, prva oblast u kojoj sam se okušao bilo je ugostiteljstvo. U vreme Ante Markovića, u Vrbasu sam držao diskoteku i piceriju. Žargonski rečeno, bilo je para kao blata. Bila je to odskočna daska za početak razmišljanja o privatnoj stomatološkoj praksi. Prvu mašinu sam kupio te 1988. Godine, ali sve ostalo što je bilo neophodno za otvaranje stomatološke ordinacije još uvek mi je bilo nedostupno. Na osnovu zarađenog novca u ugostiteljstvu, brat i ja stvorili smo uslove da uđemo u posao za koji smo se školovali.

 

Tu ste uvek uspevali da ne budete tek „jedni od drugih“?

– Oduvek sam osećao potrebu da pratim inovacije u svojoj struci i čak idem ispred ostalih. Prvi sam, stoga, počeo da koristim lasere, fleksibilne proteze, kompjuterizovanu dijagnostiku… Jedino, u polušali, priznajem da nisam imao smelosti da sa praksom odem u Beograd. Dugo sam se lomio da li da, pored novosadske, otvorim i ordinaciju u Subotici ili u Beogradu. Na kraju sam se ipak odlučio za Suboticu. Verovatno da bi Bograd bio finansijski isplativiji, ali nisam se odlučio za takav korak.

 

U profesionalnom smislu, baš kao i u zemljama regiona, apsolutno dominantna tema postaje nam odlazak stručnjaka u inostranstvo.

– Žao mi je zbog toga, ali mislim da je to normalna migracija. Svako ko ovde ne uspeva da afirmiše sebe, logično je da će to pokušati da ostvari na nekom drugom mestu. Inače, činjenica je da je stomatologija oblast iz koje stručnjaci najmanje odlaze u inostranstvo. Verovatno zbog toga što je čitava Zapadna Evropa pokrivena privatnom praksom, te je ljudima odavde teško da tamo osvoje prostor za sebe. I oni koji odu, verovatno bi najpre dobili ponudu da posao počnu u nekom manjem mestu, a tek da s vremenom pređu u neku konkurentniju sredinu. To je razlog zašto se naši stomatolozi retko sele. Naravno da primera ima, ali ni izbliza toliko koliko je to slučaj sa lekarima. S druge strane, statistički je utvrđeno da Srbija ima daleko više stomatologa nego što joj je potrebno. Imamo pravu hiperprodukciju. A znamo, recimo, da je u mnogim oblastima znatan deficit lekara u odnosu na broj stanovnika. Ali, džaba, i dalje važimo za krezubu naciju. Postavlja se pitanje da li je potrebno upisivati toliki broj ljudi na stomatologiju. Pored državnih imamo i privatne fakultete, kao i fakultete u Foči i Banjaluci, sa kojih mladi gravitiraju ka nama. Postoji i stav da bi tim mladim budućim stručnjacima trebalo omogućiti da kroz period od dve godine rada u ozbiljnim privatnim stomatološkim ordinacijama steknu znanje koje će im koristiti kao podloga za otvaranje vlastitih ordinacija. Bilo bi lepo da to država prepozna.

 

Svaku priliku koristite da istaknete koliko volite svoj posao.

– Toliko ga volim da mi je i hobi kojim se bavim zapravo posao. Mnogo sam angažovan u Stomatološkoj komori Srbije. U četvorogodišnjem mandatu radim kao predsednik Upravnog odbora. Želim da doprinesem tome da moja generacija stvori ambijent koji će biti što je moguće povoljniji za mlade koji dolaze. Komora brine o profesiji, izdaje licence za samostalni rad, brine o kontinuiranoj medicinskoj edukaciji. Trudimo se da ispratimo najsavremenije svetske trendove. U saradnji sa Ministarstvom zdravlja i inspekcijama trudimo se da što više uprostimo način funkcionisanja stomatoloških ordinacija.

 

Uprkos tome što ste uspešan privatnik, imali ste i jednu prosvetarsku epizodu.

– I na nju sam baš ponosan. Svojevremeno su me iz Srednje stomatološke škole, koju sam i sam pohađao, pozvali da držim nastavu. Svakog ponedeljka pripremao sam se za čas kao da mi je to jedini posao. Ne samo da to nije smetalo mojoj privatnoj praksi, već sam se trudio da udružim ovo dvoje. Puštao sam decu da se upoznaju sa stvarima sa kojima bi se inače srela mnogo kasnije, sa najnovijim tehnologijama i iskustvima u stomatologiji. Najvažnije mi je bilo da učenici shvate da se volja, trud i ambicija uvek isplate. I to ne samo u svetu, već i ovde kod nas. I danas mi je drago kada sretnem svoje bivše đake.

 

Angažman u Hilandarskom lekarskom društvu nešto je sasvim posebno?

– Od 2000.godine kolega Veselin Lukić iz Kragujevca redovno odlazi na Hilandar i leči zube monasima i radnicima koji tamo borave. Od pre nekoliko godina i ja sam se pridružio, te danas imamo nekoliko grupa koje periodično odlaze u najveći srpski manastir. Tu su kolege iz Beograda, Kragujevca, Gornjeg Milanovca, Novog Sada… Odemo na Hilandar, provedemo tamo nekoliko dana, obavimo nešto lepo i korisno i, što bi se reklo, napunimo svoju dušu. Imamo situaciju da u Srbiji radi oko 6.500 stomatologa, od čega 4.500 njih radi u privatnoj, a tek oko 2.000 u državnoj praksi. Od tih 4.500 stomatologa u privatnoj stomatološkoj praksi, njih 3.500 su osnivači te prakse, a oko 1.000 su zaposleni. U posleratnom periodusrpsku stomatologiju iznela je privatna praksaOva privatna inicijativa od pre dve godine dobila je organizovan oblik i formirano je Hilandarsko lekarsko društvo koje je preuzelo organizaciju čitave ove priče. Manastir ima fantastičnu ambulantu i uz pomoć Hilandarskog lekarskog društva ima danonoćno stručno dežurstvo. Opremanje stomatološke ordinacije, materijal koji koristimo u intervencijama i sve ostale troškove pokrivaju donatori. Intersantno je da smo se suočili sa jednim zanimljivim problemom. Naime, pojedini monasi, u danima posta, uopšte neće da otvore usta. Naravno, neće da idu ni kod zubara i smatraju da im je mnogo bolje da istrpe bol nego da se obrate za pomoć. Jednostavno, smatraju to vrstom iskušenja sa kojom žele da se suoče. Sve je to jedno neizrecivo iskustvo.

 

Kada je ovakav i ovoliki put iza čoveka, planovi za budućnost naprosto se podrazumevaju.

– Sticajem okolnosti, moj rođeni brat, ja, snaja i moja supruga smo stomatolozi. Sin mi studira stomatologiju, a ćerka je mlađa i ona je, naravno, u Srednjoj stomatološkoj školi. Imam tri stomatološke ordinacije u Novom Sadu i Subotici i dva rendgen kabineta. Naravno da mi je cilj da i decu uvedem u ovaj posao. Moje je da im stvorim dobro ime u uslove za rad.

 

Tekst: Ilija Tucić
Foto: Marija Erdelji

Možda vam se svidi...

Dobrodošli
Assign a menu in the Right Menu options.