Magazin sa kontrolisanim geografskim poreklom

Ljukovo – Ima l’ ko u Sremu mlađi!

Zamislite da živite na manje od sat vremena od Beograda i Novog Sada, deset minuta od centra Inđije – a da imate sve privilegije idiličnog seoskog života! Dopada vam se? Znači, stigli ste u Ljukovo

Bili smo tokom ovih dvanaest godina u preko sto sela diljem Vojvodine. Nismo vodili evidenciju, ali sigurni smo da su nam u bar pedeset, ako ne i kojem više, rekli kako je baš njihovo selo specifično! Kada meštane upitate šta pod tim tačno misle, najčešće ili ne znaju, ili kažu nešto u smislu „pa mi smo onako, više na svoju ruku“. E upravo zato, pod punom odgovornošću tvrdimo da smo sada konačno stigli u jedno zaista specifično selo.

Verovatno ta činjenica počiva na epitetu koji se u svakoj reportaži o Ljukovu pominje u prvoj rečenici. Ovo je najmlađe selo u Sremu i jedno od najmlađih u čitavoj Vojvodini. Nalazi se među onih nekoliko sela koje su naselili kolonisti, doborovoljci iz Prvog svetskog rata. Ipak, s vremenom je većina tih mesta poprimila obrise sela s vekovnom tradicijom. Kada prispete u Vojvodu Stepu, Aleksandrovo, Banatsko Karađorđevo ili Stepanovićevo, gotovo se iznenadite kada vam meštani otkriju da je sve počelo koliko juče. Sve je bezmalo pod konac, kao u selima koja crkvene knjige vode od 17. veka. Ali Ljukovo ima još jednu osobenost, koja mu je odredila sudbinu.

Mesto se nalazi na regionalnom putu koji ide ka Rumi, Sremskoj Mitrovici i Šidu. Od Inđije je udaljeno samo pet kilometara. Daljom urbanizacijom, ta razdaljina se skraćuje. A opet, činjenica da se do Inđije može biciklom, govori o tome da se Ljukovo nalazi na gotovo idealnoj udaljenosti od dva najveća grada u državi. Četrdesetak kilometara od Novog Sada i tek malo više od Beograda. A, po volji vam, tu je i auto-put. Sve u svemu, za selo nema zime! Budućnosti će zasigurno biti. E sada, druga je stvar što ova činjenica, izolovano gledano, po selo ima i neke negativne posledice. Pogađate… one se pre svega ogledaju u činjenici da za mnoge stvari, za koje meštani misle da na njih imaju pravo, ljudi samo odmahnu rukom i kažu: „Pa šta hoćete? Treba vam deset minuta do grada!“ Pošteno gledano – stvarno je tako. A opet, Ljukovo je Ljukovo. Njegovi meštani, od kojih su neki ovde sada već u četvrtoj generaciji, imaju pravo da na svoje selo gledaju kao da je jedino na svetu. Za njih ono to i jeste.

A umesto pravog uvoda, recimo da se Ljukovo prvi put pominje 1420. godine. Ipak, dugo vremena će ovaj prostor nositi status pustare. Do 1718. ona će biti u sastavu mitrovačkog spahiluka. Narednih 200 godina biće to klasično vlastelinsko gazdinstvo. Jedno vreme njime će upravljati i sam manastir Krušedol, pa familija Pejačević, pa neki drugi. Dvadesetih godina prošlig veka, na talasu pobede u Prvom svetskom ratu, ovde stižu kolonisti s prostora današnje Hrvatske i Bosne. Rađa se Ljukovo kakvo danas znamo.

Iz ove istorije može se naslutiti još jedna specifičnost. U selu se na prste jedne ruke mogu nabrojati oni koji imaju više od 30 jutara zemlje. Uglavnom su to izrazito sitni posedi, zbog kojih ovde nema poljoprivrednika kakve recimo u Bačkoj srećemo na svakom koraku. Ali to i nije toliki problem. Selo se nalazi između dve industrijske zone, koje spadaju u najdinamičnije u državi. U Rumi i Inđiji otvara se na stotine radnih mesta. A do njih se odavde bezmalo može pogledom dobaciti. Posla ima za sve. Ova svojevrsna uravnilovka značajno je uticala na mentalitet meštana. Svi mogu da rade. A niko ne odskače. Umesto želje da se individualno odskoči, ovde se još uvek neguje kult porodice i onih preko potrebnih, istinskih vrednosti.

Izvan toga, ono čime će vam se u Ljukovu odmah pohvaliti jesu: nova crkva, dom kulture, novo zabavište, fudbalski klub. Inače, iako jedini sportski kolektiv u selu, Fudbalski klub „Ljukovo“ igra u Sremskoj ligi, na savršenom terenu i s tribinama za koje se ovde nadaju da će jednog dana ličiti na niželigaške tribine engleskih klubova. Od manifestacija tu su Vidovdanski susreti i seoska slava 28. avgusta. Lično smo se uverili da se ulicama uveliko postavlja novi asfalt. U planu su trotoari. A tu su i pošta, dom zdravlja, prodavnice… Ako vam baš nije o glavu, u Inđiju se ne mora ni ići. Za selo koje je posle Velikog rata imalo samo 500 stanovnika, ovo je i više nego dovoljno za ponos. Danas ih je tri puta više. Svi su stali u pet ulica. A nama su se pohvalili da na tih nekoliko ulica imaju – četiri dečja igrališta. I što je još važnije, na njima ima ko da se igra. Seoski klinci odnedavno ne moraju da čekaju da se saberu u predškolskom uzrastu. Sada je Ljukovo, prvi put, dobilo zabavište. Renovirana je i Osnovna škola „Petar Kočić“. Sve četiri učiteljice su iz sela. Ako vam se učini da ovaj podatak nije dovoljno važan, to znači da na selu očigledno niste bili dovoljno dugo.

Sve u svemu, ako vam je preko glave da stojite u redu i tražite parking, da u nervoznom metežu čekate na sve i svašta – Ljukovo vas zove! Bićete blizu radnog mesta, baš kao da ste u gradu. Van radnog vremena priuštićete sebi idilu seoskog, porodičnog života. Deca će vam imati sadržaje o kojima njihovi prestonički vršnjaci mogu samo da sanjaju. Na drugoj strani, dovoljno ste blizu svemu da ništa ne propuštate. Dva u jedan. Pa malo li je!?

 

ZBORNO MESTO

Paroh Nemanja Martinović upravo je ono što Ljukovo zaslužuje. Neko ko ume da vam zbori o jevanđeljskim tajnama i kaligrafiji, a opet onaj kojem, bez ikakvog zazora, sa pitanjem možete prići i na ulici. Pa čak i od kuće, putem instagrama. Jednostavno, paroh koji razume doba u kom njegovi vernici žive. A, uz dužno poštovanje, to je još uvek pre izuzetak nego pravilo. Na ruku mu ide što selom upravo dominiraju crkva i porta Hrama Uspenja Presvete Bogorodice. Gradnja je počela 1990. godine. Ipak, sve je okončano tek nakon dolaska oca Nemanje, koji je pre te 2011. godine desetak godina proveo u Neštinu. Danas je naročito ponosan na crkveni ikonostas koji je oslikao Rade Sarić. Ali, i na još nešto. U toku godine, kao mesni paroh, ima više krštenih nego sahranjenih! Za jednog sveštenika veće radosti nema.

 

IMA DA POLETE

U najveće privilegije seoskog života svakako ubrajamo neposrednost i okolnost da u svemu možete lično da učestvujete i kreirate stvari oko sebe. U Ljukovu vam je za to „Čigra“ najbolji primer. Ovdašnji KUD star je dve decenije. Danas okuplja oko pedesetoro dece. O svemu se uglavnom staraju njihovi roditelji. Zbog toga se sve završi druženjem u intimnoj, porodičnoj atmosferi. Predsednica Kristina Mudrinić okriva nam da imaju koreografa, nošnje, harmonikaša, salu za probe… Ipak, imaju i jednu veliku želju. Kada bi u sali imali binu, mogli bi biti domaćini sličnim grupama iz cele zemlje. Ovako, na manifestacijama večito gostuju. A kada binu dobiju, deca ne da će da se razigraju – ima da polete!

 

SEOSKI DOMAĆIN

Formalni domaćin sela jeste predsednik Saveta mesne zajednice Radomir Ilić. Ne pada mu teško da sa vama popriča o svemu što Ljukovo jeste. Njegovi su stigli šezdesetih iz Cazinske krajine. U ovom slučaju, to je staž duži od polovine ukupne istorije sela, što mu daje dovoljno argumenata da se prozove ozbiljnim starosedeocem. I tu titulu časno nosi. Inače, verovatno će posao renoviranja kancelarije Mesne zajednice, upravo biti njegov glavni naredni zadatak. A doći će valjda dan, da u fokus stigne i kanalizacija. E onda, ko Ljukovčanima na crtu izađe – svaka mu čast!

 

NA SELU, NEGO KAKO!

Ako bi se za Radeta moglo reći da je domaćin onima koji u selo stignu, onda je Jelena Miličević u istoj ulozi – ali za same meštane. Biti odbornik u Opštini ovde je velika stvar. Imaš informacije pre svih. A sve što je potrebno, znaš kome da proslediš. Većinu onoga što treba o Ljukovu, od nje smo saznali. I u jednom trenutku poverovali smo da znamo sve. Recimo, Jelena nam priča o pešačko-biciklističkoj stazi koja će u skorije vreme selo povezati s Inđijom. Značiće meštanima, ali i putnicima namernicima, kao dodatna atrakcija ovog kraja. Uz sve to, Jelena je veliki lokal patriota. Na svaki vaš argument za život u gradu ona će vam reći dva za ostanak na selu. A od Ljukova, može li biti boljeg!?

 

Tekst: Ilija Tucić i EVM
Foto: Čila David

Možda vam se svidi...

Dobrodošli