Magazin sa kontrolisanim geografskim poreklom

Orlovat – Urošev frtalj Banata

Obično sela imaju slikare. U ovom slučaju slikar ima selo. Jednostavno, gde god se okrenete, nailazite na Uroša Predića. Na „njegovu“ crkvu, školu, bistu, njegov dud, spomen-sobu, uskoro i kuću. I svima je zbog toga lepo

 

UMESTO LIČNE KARTE: 

Orlovat spada među najstarija naselja u Banatu. Pominje se još 1471. godine. Zbog kuge i kolere, a još ponajviše zbog stalnih ratova, selo se nekoliko puta praznilo i premeštalo. Na današnjoj lokaciji nalazi se od 1697. godine, a osnovali su ga Srbi iz Sent Andreje i seljani starog Orlovata.

Godine 1773. selo ulazi u područje Vojne granice i ima 101 kućnu numeru. Potomci tih familija i danas čine većinu stanovnika. Zadnja pojava turske vojske na ovom prostoru bila je 1788. godine, kada se dogodila strašna bitka, u kojoj se proslavio kapetan Đorđe Radivojević što se herojski borio sa svojim Banaćanima. Na istom ovom potesu, 1848. godine u mađarskoj revoluciji, vojska sa Stevanom Knićaninom na čelu odneće veličanstvenu pobedu.

U Orlovatu je 1857. godine rođen Uroš Predić, akademski slikar, koji se uz Paju Jovanovića smatra najznačajnijim slikarom kod Srba. Dobar deo života proveo je upravo radeći u Orlovatu i u mnogobrojnim njegovim delima ima dosta detalja iz tadašnjeg života. Kuća Uroša Predića do danas nije sačuvana, ali postoji njegova spomen-soba. Ostao je dud u dvorištu njegove bivše kuće, sada star već više od jednog i po veka, ikonostas u mesnoj crkvi, kopije skica i grafika u školi i spomenik ispred škole. Godine 1953. sahranjen u porodičnoj grobnici na seoskom groblju.

orlovat-1Današnji Orlovat ima 1471. stanovnika. Selo se nalazi u zrenjaninskoj opštini a ima veoma dobar geografski položaj. Od Beograda je udaljen sedamdesetak kilometara a od Novog Sada nešto manje. Nevolja je samo što se i ovih nekoliko desetina kilometara mladima najčešće čine prevelikom preprekom, te u velikom broju ipak odlaze iz sela. Orlovat stoga ima slavnu prošlost, mirnu sadašnjost i pomalo neizvesnu budućnost.

 

CRKVA OD PREDIĆA

Rajko Srdić je sveštenik u Orlovatu. I nije to mala stvar. Crkvu Vavedenja presvete Bogorodice u kojoj služi projektovao je Dragiša Brašovan, jedan od najvećih srpskih arhitekata. Oslikao ju je sam Uroš Predić. Uroš Predić je biblijske likove slikao po uzoru na likove iz svog okruženja. Tako ste u to vreme, šetajući ulicama Orlovata, mogli sresti apostola Jakova, svetog Petra, Isusa, Pilata, arhangela Mihajla…Tada je bio već u osmoj deceniji života, i ovo mu je bio jedan od poslednjih radova. U prethodnoj crkvi, koja je stajala na istom mestu (dok nije podignuta nova 1927. godine), sveštenik je bio Urošev otac Petar. Nakon njegove smrti zamenio ga je stariji sin Svetozar. Uroš je u crkvi odrastao i stekao prve predstave o sebi i svetu. Zato je i ikonostas koji je radio u Orlovatu nenadmašan po majstorstvu i nenametljivoj lepoti. U liku Svete Petke naslikao je svoju majku. Uopšte, biblijske likove slikao je po likovima iz svog okruženja. Tako ste u to vreme, šetajući ulicama Orlovata, mogli sresti apostola Jakova, svetog Petra, Isusa, Pilata, arhangela Mihajla… I, zaista, dok stojite u orlovatskoj crkvi, kao da ste se u kakvom vremeplovu što vas vraća u vremena buna i ustanaka, Banaćana u dugim opaklijama, prgavim i nežnim u isti mah. Lepo je biti sveštenik u Orlovatu.

 

NA SEOSKU DIKU

Osnovna škola (koja se, pogađate, zove „Uroš Predić“) u selu postoji od 1772. godine. Ove godine pohađa je 102 đaka. Hrabri podatak da se trenutno 18 mališana nalazi u pripremnoj i predškolskoj grupi. Obično ih je manje. Direktorka škole Biljana Murgić Fijat s ponosom nas provodi kroz učionice, hodnike, biblioteku, pokazuje nam informatičku salu… Zamislite, ima i onih Orlovaćana koji su našli zamerku Urošu Prediću. Poneki mu, naime, zameraju na slici ”Vesela braća”. Znate onu, na kojoj se raspojasana družina, noseći jedan drugog, u cik zore vraća iz kafane. Kao „ajte molim vas, toga ovde nije bilo!“ Ne i nije…Vekovima se u ovoj, pored crkve najvažnijoj seoskoj instituciji, postaje čovekom. A je l može više od toga?

Inače, zanimljivo je da škola već 40 godina ima salu za fizičko vaspitanje, ali sport u selu danas praktično ne postoji. Čak je i teren lokalnog fudbalskog kluba odavno zarastao u korov. Jedino čime selo na ovom planu ima da se pohvali jeste Duško Tošić, reprezentativac Srbije u fudbalu. Svi ga se sećaju dok je kao đačić po kiši i snegu stopirao i tako iz Orlovata odlazio u Zrenjanin na trening. Upornost mu se isplatila.

 

VESELA BRAĆA

orlovat-2Zamislite, ima i onih Orlovaćana koji su našli zamerku Urošu Prediću. Poneki mu, naime, zameraju na slici ”Vesela braća”. Znate onu, na kojoj se raspojasana družina, noseći jedan drugog, u cik zore vraća iz kafane. Kao „ajte molim vas, toga ovde nije bilo!“ Ne i nije. Danas Orlovaćani imaju seosko Društvo vinogradara i ljubitelja vina “Vesela braća”. Predsednik mu je stari vinogradarski lisac Boško Kojčić. Radi hektar vinograda. Pola hektara je pod sortom „sovinjon blank“.  Druga polovina su nekoliko vrsta vojvođanskih, autohtonih sorti. Njemu je najviše stalo do „banatske frajle“ i „orlovatskog muskata“. To su nove sorte, koje još čekaju da prođu svu proceduru pa da zacare vinogradima. Kapacitet podruma u dobroj godini mu je oko 3.000 litara. Već četvrt veka radi vina i odlazi na takmičenja. Medalje smo videli, vina smo probali. Lično smo preferirali „banatskog kicoša“. Verovatno su tako krenula i ona „Vesela braća“.

 

GAZDAČKA LOGIKA

Miroslav Stankov je mlad domaćin. U srednjim je tridesetim, a već gazduje imanjem koje nam je izgledalo tako da smo, kada smo kročili u dvorište, pomislili da se nalazimo u zemljoradničkoj Osnovna škola (koja se, pogađate, zove „Uroš Predić“) u selu postoji od 1772. godine. Ove godine pohađa je 102 đaka. Hrabri podatak da se trenutno 18 mališana nalazi u pripremnoj i predškolskoj grupi. Obično ih je manjezadruzi a ne na privatnom posedu. On se bavi i stočarstvom i mlekarstvom, ratarstvom, povrtarstvom, vinogradarstvom. Ništa nije omašio.  Na ruku mu ide i to što Orlovat ima bolju zemlju od većine banatskih mesta. Cena po jutru zna da joj ide i preko 10.000 evra. Svojim vršnjacima koji kukaju i jedini izlaz vide u tome da glavom bez obzira pobegnu iz sela poručuje: „Prošla su vremena kada ti je neko davao posao. Sada moraš sam da ga tražiš. Nema tog posla koji je sramota raditi“. Tako vaspitava i svoju decu, Petra i Miroslavu. Logikom pravog gazde. Svaka čast. 

 

IZGURAĆE TO STEVA!

Sve sve, ali svako selo mora imati jednog koji „vuče“. U Orlovatu je to Stevan Prohaska. On je  predsednik Radne grupe za razvoj sela. I predsednik Upravnog odbora društva zavičajaca „Orlovat“. I glavni urednik lokalnog časopisa „Novi orao“. On je doktor nauka, direktor u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“. Stručnjak svetskog glasa u oblasti hidrologije. Al’ je zaljubljen u Orlovat. Životna mu je misija da selo dobije spomen-kuću Uroša Predića. Temelj je već izliven i osvećen, papiri sređeni. E sad fali još malo dobre volje i puno para. Biće valjda i njih. Kuća bi se, zajedno sa crkvom i prelepim parkom, uklopila u kompleks koji bi učinio da Orlovat bukvalno zasija pred svetom. Godine 2006. otvorena je slikareva spomen-soba. Profesorica matematike u ovdašnjoj školi Sanja Cedler pokazala nam je njenu za sada skromnu unutrašnjost. Stevi oči sijaju i to je dobar znak. Živi za to da nas što pre uvede u pravu kuću, kakvu najveći Orlovaćanin svakako zaslužuje. Izguraće to Steva.

Tekst: Ilija Tucić
Foto: Čila David

Možda vam se svidi...

Dobrodošli
Assign a menu in the Right Menu options.