Magazin sa kontrolisanim geografskim poreklom

Titel – Tu gde ti je duša

Titelski breg, ušće dveju reka u Dunav, sve nadohvat ruke… Bezbroj priča. Sada još samo kada bi se to “upakovalo“ u jedinstvenu ideju što bi privukla one koji bi u nju uložili novac. Tada bi sve krenulo…

UMESTO UVODA

Praznični je broj, pa rešismo da ovaj naš serijal „hodoljublja“ po Vojvodini učinimo malo neobičnijim. Da ne bude ono klasično „ko, kako i od čega živi“. Bukvalno, hoćemo da se počastimo. Da odemo na mesto koje je samo po sebi praznik. Rešismo i učinismo. I – evo nas u Titelu.

title-1Najstariji pisani podaci o Titelu stari su dva milenijuma. Ime su mu dali Huni. Na bregu iznad naselja obitavali su Rimljani, Avari, Sloveni, Ugri i Tatari. Neće biti da su svi oni bili blesavi! Čim su se ovoliko otimali za ovaj frtalj Panonije, mora da u njemu ima nečeg posebnog. I zaista ima. Ni manjeg mesta, ni više mistike, darova prirode, istorije. Uostalom kao neko ko je Bačvanin u 12. generaciji, odgovorno tvrdim: Svaka čast Novom Sadu, Subotici i Somboru, ali – ko nije video Bač i Titel, nije bio u Bačkoj! Tri najveća grada su glava, grudi i kičma, tu nema spora. Al’ Bač i Titel su duša Bačke, pa time umnogome i Vojvodine cele.

I zato stigosmo tu gde sada stojimo. Na Titelskom bregu kao najlepšem panonskom vidikovcu. To je, sa svoja 132 metra, najviša tačka u Bačkoj. Otuda onaj stari štos ovdašnjih vodiča: „Kada se popnemo na breg, ako osetite zujanje u ušima, nemojte paničiti. To je zbog velike visinske razlike!”

Mada, kad ugledate kako se na rukohvat od vas Begej uliva u Tisu, da bi se tek koji kilometar niže podali Dunavu, neće vam ništa zujati. Uživaćete. Pa tek kada oslušnete vetar koji vam donosi disanje varoši titelske. Ovde je sve u znaku broja tri. Tri grada u okruženju, tri reke u okrilju i tri velike prilike. Nautički turizam, organska proizvodnja i Titelski breg – ako bi se udružili u jednu ideju – mogu čudo da napraveI da… na ovom mestu dužni smo objašnjenje. Ovo jeste reportaža sa nadnaslovom „Selo moje“, ali – Titel nije selo. S njegovih tek nešto više od 5.000 stanovnika on bi to za mnoge zaista i bio. Ali za nas nije. Za Vojvođane je Titel uvek bio varoš. I biće. Kao što Bečej ili Srbobran mogu imati, nedajbože, po deset kuća u dve ulice – uvek će biti varoši. Jer su to po duhu koji je u njih utkan. A taj duh se ne razbrojava na „manje ili veće“. Varoš ili jesi – ili nisi. Titel jeste.

 

IZ LIČNE KARTE 

Sa svojih 16.000 stanovnika, Titel je deveta po redu najmanja vojvođanska opština.

U njoj se nalazi još pet naseljenih mesta: Lok, Gardinovci, Vilovo, Mošorin i Šajkaš.

Nalazi se u okruženju triju reka: Begeja, Tise i Dunava. I tri velika grada: Beograda, Novog Sada i Zrenjanina. Od prvog je udaljen 56 kilometara, od drugog 40, a od Zrenjanina samo 30 kilometara.

U varoši se nalaze Osnovna škola „Svetozar Miletić“  i Srednja tehnička škola „Mileva Marić“, ali mladi koji odavde odlaze na studije ili u potragu za poslom, po pravilu ne uzimaju povratnu kartu. U budžetu opštine poljoprivreda učestvuje sa blizu 70 odsto. Radnih mesta je malo. To je ishodište najvećeg broja svakodnevnih problema.

 

A POD BREGOM… 

Sve je ipak krenulo od brega. Pogodnost da usred nepregledne ravnice imate mesto na kojem je ovako moćan izdanak prirode nalegao na ušća triju reka, predstavljao je nešto što ama baš nikoga ko je ovde ikada stigao nije moglo ostaviti ravnodušnim. Naselje Titel je posledica. Priroda je uzrok. Godine 2012. osnovan je specijalni rezervat prirode „Titelski breg“. U statusu zaštite, ovo je rang odmah ispod nacionalnog parka. U ovoj činjenici Titeljani vide ozbiljnu šansu. titel-2Sve je ovde izuzetno. Breg zapravo predstavlja lesnu terasu sastavljenu od sedam slojeva. Da pojednostavimo… Kada biste isekli breg, onako kako se seče parče torte, on bi vam se ukazao sa „sedam piškota“. Svaka od njih svedok je jedne od geomorfoloških faza u razvoju Zemlje. Kao takav jedinstven je u Srbiji. Breg naseljava 137 vrsta ptica, 25 retkih i ugroženih insekata, 40 predstavnika sisara. Tokom praistorije Titelski breg je predstavljao ostrvo usred razlivene Tise, te je oduvek bio ljudsko stanište. O tome svedoče nalazi iz bronzanog i gvozdenog doba. Svaka stopa ovde je zanimljiva. Zavisi samo šta vas zanima: flora i fauna, arheologija, istorija, hrana.

Za vreme vladavine mađarskog kralja Bele, oko rimokatoličkog kaptola na bregu podignut je bedem nove tvrđave, koji će tu ostati do kraja 17. veka. U austrijsko-turskom ratovima ova tvrđava je porušena a materijal je korišćen za obnovu Petrovaradinske i Beogradske tvrđave. Ima Titeljana koji kao svoj najfantastičniji san imaju viziju obnove stare tvrđave. Ko zna…

 

‘AJ PLOVI ŠAJKA

Habzburška carica Marija Terezija je 15. jula 1763. godine donela odluku o formiranju Šajkaškog bataljona. Lokalni Srbi, prekaljeni u ratovima protiv Turaka, bili su idealna straža koja je trebalo da motri na mogućnost napada. Šajkaška oblast, pod direktnom vojnom upravom, protezala se od Titela, kao komandnog centra, sve do Nadalja, koji će, kada je osnovan 1801. godine, kao najdalje mesto, poneti taj naziv. Svaka čast Novom Sadu, Subotici i Somboru, ali – ko nije video Bač i Titel, nije bio u Bačkoj! Bač i Titel su duša Bačke, pa time umnogome i Vojvodine celeOva vojna jedinica potrajala je punih 110 godina i ostavila neizbrisiv trag u svesti ovdašnjeg življa. Bili su to dani ponosa i slave. Dani koji su počinjali jutrima u kojima su se na centralnom trgu postrojavale čete najboljih carskih ratnika. Borili su se Šajkaši gde god je trebalo. Na bojištima Nemačke, Holandije, Italije, Francuske, Poljske… U svakom Titeljanu kucalo je srce Vuka Isakoviča. Tu, na prostoru između današnjeg hotela „Tisa“ i Doma zdravlja, Evropa je pisala svoju istoriju. I jeste lepo kada shvatite da ovde stojite na večnoj granici. Onoj koja je vekovima delila svetove. Zamislite one koji su se tu gde ste sada vi, rađali, živeli i umirali, a na razdaljini koliko da rukom kamen dobaciš čuo se glas mujezina i turskih talambasa. Ordija spremna da svakog trenutka jurne na vas. A ne sme. Varoš sa ovakvom istorijom negde u Evropi mogla bi da živi samo od uspomena koje bi upakovala u veštu turističku ponudu. U Titelu toga još uvek nema. Kažu – biće! Želimo u to da verujemo.

 

BLAGOSLOV VODE

Stevan Gečevski je, zvanično, rukovodilac sektora za zaštitu u Javnom preduzeću „Titelski breg“. Nezvanično je mnogo više od toga. Svaku titelsku kuću zna u prste. Jedini problem je u tome što vam je pored njega dan u Titelu uvek suviše kratak. Titelski breg je najlepši panonski vidikovac. To je, sa svoja 132 metra, najviša tačka u Bačkoj. Otuda onaj stari štos ovdašnjih vodiča: „Kada se popnemo na breg, ako osetite zujanje u ušima, nemojte paničiti. To je zbog velike visinske razlike!”Čak i za to kratko vreme uspeo je da nas ubedi kako varoš ovdašnja ima veliku šansu. I ovde je sve u znaku broja tri. Tri grada u okruženju, tri reke u okrilju i – tri velike prilike. Nautički turizam, organska proizvodnja i Titelski breg, ako bi se udružili u jednu ideju – mogli bi čudo da naprave. Naravno, traži to još mnogo truda. Najpre, treba konačno realizovati rečni pristan, identičan onom koji postoji u Apatinu. Tako bi se sve ove silne lokalne priče primakle oku posmatrača koji bi brodovima stizali u varoš. Stevan se na ovom mestu prisetio i broda „Ljubljana“ koji je do 1964. godine plovio između Beograda i Titela. Što ne bi opet? O bregu smo najvažnije rekli. A tu oko njega nalazi se silan prostor koji je bogomdan za slobodnu ispašu. Hrana bez hemije i aditiva hit je u celom svetu. Zašto je ne ponuditi ovde, gde joj je priroda odavno pripremila mesto? Proizvodnja hrane i turizam nešto su u šta Titel naprosto mora investirati. Da se Steva pita, to bi bilo koliko danas.

 

KO USLIKANI 

titel-3Iako Titeljani u svoje znamenite sugrađane po pravilu računaju Isidoru Sekulić, Svetozara Miletića, Dušana Kanazira i slikara i pisca Dimitrija Avramovića, mora se istini na volju reći da su prvo troje rođeni u Mošorinu, a da je Dimitrije iz Šajkaša. Original Titeljani su: Mileva Marić Ajnštajn, Dušan Popov (dvostruki tajni agent po kojem je Jan Fleming stvorio lik Džejmsa Bonda, tajnog agenta 007) i Stojan Trumić. Ovaj potonji je slikar. I to ne bilo kakav. Bio je član avangardnih umetničkih grupa, a u Kovačici je osnovao svetski čuvenu školu slikara naivaca. Rodnom Titelu zaveštao je 616 dela. Galerija Stojana Trumića deo je obavezne turističke rute kroz Titel. Trumićevi pejzaži danas su u oku Dobre Marića. Slikara sposobnog da sa vrha brega naslika serijal nazvan „Let“, a bez ijedne jedine ptice! Umetnost udružena sa vrhunskom filozofijom. Pravi dar.

 

KADGOD…

Etno-kuća Bogojević je mesto na kojem se po pravilu završava poseta Titelu. Uostalom, ona je i osmišljena tako da vam u malom ponudi ono o čemu ste čitavog dana slušali. Pred vama je isečak filma u kojem su istorija, umetnost, hrana i blagodeti vinskog podruma udruženi u nešto čemu je teško odrediti ime. I vreme. Niste sigurni čak ni u to koji je vek pred vama. Možda devetnaesti? Ko zna! Sve što znate jeste da vam se odatle ne ide. A ako već morate – dođite opet.

 

Tekst: Ilija Tucić
Foto: Čila David

Možda vam se svidi...