INVESTICIJE – PUT U TREĆI VEK
Češko selo će uskoro proslaviti 200 godina postojanja. I upravo ovih dana, prvi put u istoriji dobilo je asfaltirane ulice. Naravno, urađen je i put koji spaja selo sa Crvenom Crkvom. Preostalim meštanima, posle mnogo vremena, probudila se nada
Češko Selo je najmanje selo u Vojvodini. Nikada nije imalo više od 260 žitelja. Danas u 16 domova živi manje od 20 stanovnika. Ipak… da se vratimo na početak. Zahvaljujući najpre vekovnom pustošenju od strane Turaka, rubna područja Habzburške monarhije gotovo da su ostala bez stanovništva. A s obzirom da je to bio prostor vojne granice, ljudi su bili neophodni. Jedan od pokušaja bio je da se na ta pusta mesta, obećanjima privuku siromašniji stanovnici iz unutrašnjosti tada jedinstvene države. Rečeno im je da će dobiti svoje parče zemlje, materijal za kuću, da će biti oslobođeni plaćanja poreza. Među onima koje su ova obećanja privukla, bili su i Česi iz Bohemije. Krajnje odredište, te 1827. godine, bio im je prostor današnje Rumunije, od reke Nere do Oršave. Ispostaviće se da su zatekli uslove koji su bili gori od onih od kojih su pobegli! Guste i vlažne šume sa ogromnim stablima koja su zaklanjala sunce, sa tek nešto malo škrte i jedva obradive zemlje. Nemaština, bolesti i glad, već posle nekoliko godina, naterali su ih da podnesu molbu za preselenje. Kada im je ona konačno uslišena, spustili su se sa planina, u niziju koja im se učinila za život mnogo prihvatljivija. Konačno, 24 češke porodice, godine 1837. na najudaljenijem delu atara sela Jasenovo, osnovaće Ablijan. Rodilo se selo sa tri ulice. Odsečeno od sveta, bez ijednog prilaznog puta, poput salaša. Ali su ljudi u njemu konačno postali spokojni. Bili su svoji na svome. Iako su uslovi uvek bili daleko od idealnih, živelo se načinom života tipičnim za ovaj deo Banata. Podignute su crkva i škola. Ablijan će kasnije biti preimenovan u Češko Selo.
Više puta smo bili u njemu. S obzirom na događaj koji žurimo da vam ispričamo, gotovo nestvarno zvuči naša beleška napravljena pre samo nekoliko godina: “Selo do dana današnjeg nije dobilo neke stvari, koje se do te mere smatraju osnovnim, da ih u drugim mestima ni ne navodimo. Češko Selo dakle, i danas ima iste one tri ulice nasute rizlom umesto asfalta! Tek pre 40 godina dobilo je uzani put, koji ga spaja sa Crvenom Crkvom. U međuvremenu put se nije rekonstruisao zbog „ekonomske neisplativosti“. Prolazak njime, nenaviknutim vozačima predstavlja pravu malu avanturu”.
I onda, ovih dana, tome je došao kraj! Sa radošću smo primili vest zbog koje smo pohitali u ovo mesto u neposrednoj blizini Bele Crkve. Prilikom posete predsednika Češke, gospodina Miloša Zemana 30. januara 2023. godine Beogradu, ukazala se prilika da češka zajednica u Srbiji postavi neko pitanje i da ukaže na svoje probleme, ukoliko ih ima. Najveći problem stanovnika Češkog Sela je stari betonski put koji je postavljen daleke 1982. godine a koji spaja Crvenu Crkvu i Češko Selo. Emanuel Veverica meštanin sela, javio se da postavi pitanje, upoznao predsednika Češke i Srbije sa istorijom sela i zamolio da se pomogne oko lošeg puta koji vodi do njega. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je meštanima Češkog Sela, ali i predsedniku Zemanu, da će kompletan nov put biti urađen na proleće. Prvi radovi na putu počeli su krajem marta kada su se pojavile građevinske mašine. Dužina puta je skoro pet kilometara, a širina tri metra, s tim što će bankine sa obe strane puta biti proširene za po još jedan metar što je dovoljno za mimoilaženje. Ono što Emanuel nije tražio jeste asfalitaranje ulica u selu, što je bio dodatni poklon za meštane. Dan nakon najvažnijeg praznika za Čehe u Češkom Selu, svetog Jana Nepomuka, 17. maja, postavljen je prvi sloj asfalta u ulici Vaclava Havela. Ispred zgrade Češkog doma, odnosno Doma kulture urađen je parking za šest automobila sa stazom koja je spojena sa trotoarom. Nakon toga, počeli su radovi na putu između Crvene Crkve i Češkog Sela, postavljanjem drugog sloja asfalta.
Dogodilo se ono na šta se čekalo 190 godina. Novi put svakako znači i mnogo veći kvalitet života u selu. Ne samo ostanak preostalih meštana, već – zašto da ne i dolazak novih. Svakako biće onih setnih, koji će se melanholično sećati starih, raskaljanih ulica. Ali to prepustimo pričama, pesmama i ličnom sećanju. Asfaltirani putevi kroz selo, kao i onaj koji vodi iz njega, znače novu šansu za ovo tradicionalno naselje bogate istorije, koje je bilo pred gašenjem. Šansu koja se ne sme propustiti.
Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić
Projekat sufinansira Opština Bela Crkva
