Šatrinci – Gusko jedna!
U svakom drugom mestu ovo je uvreda.U Šatrincima je kompliment. Ovde se s guskama i od gusaka živelo oduvek. Ovdašnji Sremci kažu: Orlu svaka čast, ali guska je kraljica ptica
Tehnički gledano, Šatrinci su udaljeni oko 20 kilometara od Rume, 25 od auto-puta E-75 i pola sata vožnje od Novog Sada. Ako vam je lakše da računate, iz Novog Sada idete na Banstol, pa do Krušedola, i tu, odmah iza, leže Šatrinci. Reklo bi se – usput.Ali nije tako. Ovo selo još uvek ima miris i aromu Vojvodine stare. Kao da ste prevrnuli istorijsku čitanku naopačke, pa protresli listove.Ono što iz nje ispadne jesu Šatrinci.A i nije usput. Upravo obrnuto – skriveno je ko šljiva u gomboci. S dva ili tri dnevna autobusa vezano je za Irig, dok se na posao u Rumu ide tako što kako znate i umete stignete do obližnjeg Žarkovca, pa tek tu hvatate „lokalca“.
Danas u Šatrincima živi tek jedva više od 400 stanovnika. Začudo, starosna struktura može vas prevariti.Onako na neviđeno, poučeni iskustvom s drugih mesta, pretpostavili biste da je ispred svake kuće obavezna klupa sa po jednim ili dvoje vremešnih Sremaca na njoj. Kad ono, situacija je na divnu sreću – malko svetlija. Budući da se poslednjih godina privreda u Rumi trgla iz letargije, pa je sve više posla u njoj, i Šatrinci su živnuli. U prevodu, to znači da se sve više mladih odlučuje da ovde i ostane.Ako imaju siguran posao u gradu, dovoljno je da ga samo malo dopune poljoprivredom u svom selu i – lakše se diše.Ovde, inače i doslovno, može duboko da se diše.Selo je okruženo s dva velika jezera.Na ulazu u selo je jezero Međeš, površine 44 hektara.Mnogi ga pogrešno nazivaju Šatrinačkim jezerom. Leti je na njemu raj, jer ima uređenu plažu i restoran. A sa druge strane sela nalazi se Dobrodolsko jezero. Fruška gora je daleko koliko rukom da je dohvatiš. Pa ti vidi!
Eto u takvo selo mi stigosmo, privučeni zovom manifestacije zvane 12. Guščijada. Reč je o turističko-zabavnoj manifestaciji koja neguje tradicijugajenja gusaka i spremanja specijaliteta od guščijeg mesa. U ovom iriškom selu održava se od 2005. godine.Nekada se o njoj staralo ovdašnje Zavičajno udruženje. U razloge ne ulazimo, ali ove godine za nju se pobrinula Mesna zajednica. I dobro… ko je bio ranijih godina mogao je da primeti da ovoga puta nema onako bogatog takmičarskog dela. A bio je tu kadgod: Izbor za najlepšeg gusana i gusku, pa izbor najdužeg guščijeg pera, izbor najvećeg jata gusaka, guščijeg paprikaša i najoriginalnije etno-postavke karakteristične za ovaj deo Srema.
Ove godine takmičili su se samo kuvari u, pogađate, samo jednoj disciplini.Dakako, o kuvanju guščijeg paprikaša je reč.A on je stvarno bio pravi. U skladu s ovdašnjim kulinarskim pretpostavkama.Dakle, meso se seče krupno.Isključivo sredina.Ništa krajevi i špicevi.Kuva se samo u sopstvenom socu. Dodavanje masti ili ulja predstavlja ozbiljnu jeres. I ne sme previše da se ukuvava.Ko je navikao na gulaš i umakanje hleba, može da se ubriše. Pravi guščiji paprikaš mora biti redak.Ali izdašan. Kažu da jedna guska ide na četiri gladne duše.
A kada smo kod prebrojavanja gusaka, predsednik Mesne zajednice i glavni domaćin manifestacije Janika Takač kaže:
– Ovde nekada i doslovno nije bilo kuće bez tridesetak gusaka. Ima ih i sada. U čitavom selu možda hiljadu ili nešto više. Manje od toga nikada i neće biti. Znate, nama je guska član domaćinstva. Sirotinjska majka, koja nas je održala u teškim vremenima.Guska vam daje meso, jaja, perje i mast. Da možete još i da je pomuzete, druga životinja vam ne bi ni trebala. U znak zahvalnosti upravo njoj – održavamo ovu manifetsaciju. Program je možda skromniji, ali mi smo veseli. Deca iz naše škole, ali i oni mlađi od njih, priredili su nam program. Od jutra su se raspalile vatre. Ljudi se druže i raduju.I šta nam više treba? – pita se Janika.
Još koji kilometar puta i malo više posla dobro bi došli. Ali i sa njima i bez njih, Šatrinci sa najširim šorom koji smo videli – jesu selo dobre energije.
