Magazin sa kontrolisanim geografskim poreklom

Савремена традиција – МУЗИКОМ КРОЗ ВЕКОВЕ

Академско друштво за неговање музике „Гусле“, фестивал „Фенок“ и „Етнокамп“ сваке године, нађу се у оквиру једне вести. А заправо свако од ово троје заслужује посебну монографију. Њихов значај за нашу културу не може се измерити

Академско друштво за неговање музике „Гусле“ организовало је, у дворишту Курије, 22. Међународни фестивал народних оркестара „Фенок“, као и Етнокамп, који је ове године окупио ученике средњих школа и студенте из Кикинде, Новог Сада, Београда, Бањалуке, Темишвара и других места. “Фенок“, који су подржали Град Кикинда и Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама, ове године окупио је уметнике из: Бугарске, Турске, Румуније, Пољске, Босне и Херцеговине и Србије. Етно-камп је сабрао студенте етномузикологије из Београда, Новог Сада, Бањалуке и Темишвара, студнете ВШССОВ из Кикинде, као и ученике средњих музичких школа из Суботице и Сомбора.

А да ли сте знали да се у овој вести, крију бар три чиниоца од немерљивог значаја за нашу културу и неговање баштине. Посегнимо најпре за историјском грађом. Из ње сазнајемо да је др Јован Пачу, син адвоката и општинског бележника Јована, а унук трговца Арсенија Пачуа, рођен 1847. у суботичком приградском насељу Александрову (Шандору), био лекар, композитор и пијаниста. Као лекар радио је у Кикинди, а потом, осамдесетих година 19. века у Сомбору. Као врхунски пијаниста често је држао концерте по Аустро-Угарској, али и у Србији и Русији. Вратимо се сада само на период којег је провео у Кикинди.

У време убрзаног економског развоја Велике Кикинде, јача и културни круг др Јована Пачуа у коме су др Милан Петровић, Ђорђе Влаховић, Ђока Радак, др Живко Богдан… Из овог круга интелектуалаца рођена је идеја да се покрене певачко друштво „Гусле“. На иницијативу Јована Пачуа основан је 1873. године стални мушки хор који ће нешто касније, 1876. године, бити допуњен женским гласовима и прерасти у Певачко друштво „Гусле, које први пут наступа већ 14. фебруара 1876. године. Друштво 1877. године добија назив „ГУСЛЕ, Друштво за неговање музике“. Оснивач и први председник био је адвокат Милан Петровић Тутуров. Ове године дакле, мушки хор пуни 150 година постојања. А за наше услове, више него значајан јубилеј – век и по постојања, читаво Друштво обележиће за само три године.

Посебну вредност представља чињеница да „Гусле делују“ у оквиру 13 секција: Школу фолклора, дечји извођачки фолклорни ансамбл, извођачки фолклорни ансамбл, мешовити омладински хор, дечји хор, школу тамбуре, тамбурашки оркестар, секцију народних инструмената, велики народни оркестар, омладински народни оркестар, мушку и женску певачку групу, ветерански ансамбл и ансамбл за модерну музику. Друштво упоредо негује две манифестације. Једна је „Етнокамп“, студијско истраживање музичког традиционалног фолклора Баната, која се у континуитету одржава од 2002. године. „Етнокамп“ траје током целе године, када на терен одлазе мањи истраживачки тимови, да би се рад интензивирао у току летњег дела Кампа. Објекти теренских истраживања нису само традиционалне (народне) игре и свирка, него и савремене игре и мелодије, бројне светковине и догађаји којима су истраживачи често и присуствовали: игранке, славе, свадбе, крштења, покладе…

Међународни фестивал оркестара „Фенок“ кроз музичке радионице, презентације и концерте, афирмише музички традиционални фолклор, како наше земље, тако и земаља учесница. Врхунско извођење и представљање аутентичне народне (традиционалне) музике, стилизоване народне (традиционалне) музике, модерног стилизованог етно звука и квалитетне савремене музике, свакако представља добар начин да се популаризује и приближи бројној публици музика чија се вредност не мери комерцијалним ефектима. „Фенок“ представља праву драгоценост, не само за стручну, већ и за најширу јавност која нема често прилике да уживо чује банатске и македонске гајде, словачке хармонике, бугарске гадулке, мађарске цитре, старински начин свирања тамбура очуван међу кикиндским тамбурашима. Негде на почетку поменусмо, да би све ово ваљало сабрати у три, или бар једну монографију. Већ за три године, добићемо сјајан повод да се то и догоди.

Текст: Нада Јокичић
Фото: Panon foto и архива

 


Пројекат се суфинансира средствима из буџета Града Кикинда.
„ Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“


Možda vam se svidi...

Dobrodošli