Vojislav Subotić – Prvi hirurg ovdašnji
Vojislav Subotić se smatra osnivačem srpske praktične hirurgije
Ovo je priča o doktoru Vojislavu Subotiću, jednom od najznačajnijih srpskih lekara. U istoriji je ostao u senci svog oca, kog je svojim delom u mnogo čemu prevazišao.
Rođen je u Novom Sadu 1859, a svoju lekarsku karijeru gradio je u Beogradu i Zemunu. Bio je jedan od osnivača i prodekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, predsednik Srpskog lekarskog društva, a kolege ga pamte kao predanog lekara. Vojislav Subotić se, takođe, smatra osnivačem srpske praktične hirurgije. Bio je vodeći hirurg u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka.
Otac mu je bio čuveni pravnik i političar Jovan Subotić, čije ime nosi jedna od najvažnijih novosadskih ulica. Istorija čitave porodice više je nego zanimljiva. O njoj nam govori hroničar vojvođanskog zdravstva, dr Vladimir Sakač.
– Jovan i njegova žena Savka bili su izuzetno uspešni i uticajni ljudi toga doba. Imali su četiri sina, i nije samo Vojislav, osnivač srpske hirurgije, bio uspešan. Najstariji sin Dejan u Rusiji se posvetio vojnoj karijeri. Bio je uspešan general u rusko-turskim ratovima i od ruske carice dobio je toliko imanje da je postao Srbin s najviše zemlje u istoriji. Naime, imao je četiri puta više zemlje nego što je car Dušan Silni kontrolisao. Drugi brat, Branislav, bio je uspešan diplomata, a najmlađi Ozren – novinar, svetski putnik i bonvivan. Za njega postoji priča da je jednom toliko obamro od pića da su mislili da je umro i počeli obdukciju. Kako su krenuli da ga režu, on je skočio i povikao: „Nemojte da me čerečite, živ sam“, smeje se dr Vlada dok nam ovo priča.
O značaju dr Vojislava Subotića razgovaramo sa dr Jelenom Jovanović Simić, kustoskinjom Muzeja Srpskog lekarskog društva u Beogradu.
– Vojislav Subotić je odmalena pokazivao želju za znanjem i učenjem. Osnovnu školu završio je u Zagrebu, a gimnaziju u Novom Sadu. Medicinu je studirao u Beču i Parizu, kod najboljih stručnjaka tog doba. Prvo radno mesto dobio je 1884. u Zemunskoj bolnici. Vrlo brzo postao je upravnik bolnice, unapredio rad ustanove i napravio prvu hirušku salu. U Beograd prelazi 1889, u Opštu državnu bolnicu, gde postaje šef hiruškog odeljenja. Zahvaljujući njemu hirurgija postaje moderna medicinska grana, koja se zasniva na metodama antisepse i asepse – navodi doktorka Simić. – Za primenu ovih metoda bili su neophodni savremeni aparati. On je veoma brzo izdejstvovao nabavku sterilizatora, autoklava. Čuveni hirurg dr Bergman je 1891. promovisao asepsu kao važnu metodu, a samo godinu kasnije dr Subotić uspeo je da nabavi sterilizator. Prvi rendgen aparat nabavljen je takođe veoma brzo, već 1901. godine. Svoja znanja nesebično je prenosio mlađim kolegama, a među njegovim učenicima bio je i dr Mihajlo Petrović, osnivač srpske ratne hirurgije – priča nam dr Jelena Jovanović Simić.
Dolaze ratna vremena i hirurgija postaje jedna od najvažnijih grana medicine.
– Doktor Subotić je aktivno učestvovao i u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Iako je bio narušenog zdravlja jer je imao ozbiljnu srčanu bolest – nije prekidao da leči vojnike. U Prvom svetskom ratu preuzimao je različite uloge i zaduženja. Na početku je bio upravnik Vojne bolnice u Nišui sanitetski pukovnik, potom je zajedno s vojskom prešao Solunski front, nakon čega je kratko vreme proveo u Londonu i Parizu, da bi se potom vratio kako bi upravljao poljskom hiruškom bolnicom u Dragomancima.
Nakon završetka Velikog rata, 1919. godine doktor Subotić izabran je za redovnog profesora na tek otvorenom Medicinskom fakultetu u Beogradu, a dve godine kasnije postao je i dekan. U ovom periodu, i pored jako lošeg zdravstvenog stanja, doktor Subotić osnovao je Prvu hiruršku kliniku i postao njen prvi direktor.
Nesebično koristeći svoje hirurško umeće, bio je veoma aktivan tokom ratnih vremena, od srpsko-turskih sukoba pa sve do Prvog svetskog rata. Za kratko vreme stekao je glas izuzetno cenjenog ratnog hirurga, a zbog doprinosa u naučnom i istraživačkom radu proglašen je i za člana Društva ratnih hirurga SAD i Društva ratnih hirurga Engleske.
Dr Vojislav Subotić je umro 1923. u Beogradu. Mnogo je doprineo razvoju naše medicine, te se vredi ponekad setiti ovog lekara velikog srca.
