Magazin sa kontrolisanim geografskim poreklom

Šešir protiv gripe

Postoje muški, ženski i dečiji šeširi. Njih zovemo šeširići. A od kad postoje? E, kažu da postoje odavno. Divane i da su ih nosili i Egipćani i stari Grci, još kadgod. Nosio ih je i naš svet, još kako.
Prvo je šešir služio da ne pokisne glava i da malko pravi zavetrinu. Onda se kogod setio da podvali ženskinjama da je to lepo i da treba i one da ga metu na glavu. Čim je jedna probala, ušlo je u modu. Uz udavače i matere, red je bio da i deca ne idu gologlava i da ne kasne za modom. Tako je postao i šeširić.

Ode kod nas i veliki nose šeširić na glavi. Uz to, da bude obeležje kulturnog, socijalnog i etničkog statusa, postao je i deo prepoznatljivosti, skoro geografska odrednica. Kad vidite odraslo čeljade da nosi šešir bar tri broja manji, al’ za ljude, ne za decu, i da izgleda ko šeširić na glavi – to vam je Sremac. Sremčina s malim šeširom. Nigdi ko u Sremu! Dođu oni taki i preko, kod nas. Zato se i vidi razlika. A nose ga onako bećarski, na vr’ glave, misliš sad će prnuti, a tu je i kad duva i kad štrucka i kad radi mamdžija i kad konji u galop krenu. Ne mrda. E to je sremački šešir, al’ na Sremcu. Nama taki oma spadne. Kanda ne umemo ko Sremci.

Ima o šeširima raznih pripovedanja i viceva. Prvo što Lala kaže Sosi kad se probudi: Soso, daj mi šešir, da se obučem. Il’ onaj za osmi mart, kad je Lala išo da pazari brushalter da obraduje Sosu, pa je isko broj 54. Na kraju se skupile sve trgovkinje iz dućana i u ispitivanju su došli i do tog s čim je merio kad taki broj ne postoji. S čim? Pa sa šeširom, kaže Lala.

Šešire su nosili i gospoda i paori i proleteri. Mlogi su u partizane očli sa šeširom. Bila je velika oskudacija u kapama, pa dok se ne snađu za titovku, našiju petokraku na šešir i udri po neprijatelju, za bolje sutra i za jače bratsvo i jedinstvo, slogu naših naroda i narodnosti, za partiju i druga Starog.

Lako je bilo da se vojuje protiv neprijateljske sile koju vidiš golim okom preko nišana, il’ kroz stisnute trepavice, ako je bilo zdravo blizu, a junak besan i rešen. Ajd’ se ti bori protiv nevidljivog neprijetelja ako smeš! A što ne bi smeo? Kakav bi mi to bili narod da se bojimo nevidljivih sićanih? Pa mi i pesmu imamo o sićanim: tiho poje sićani slavuji… Ma nama je i to pesma. Ne znam ko je smislio, al’ recept postoji. Nije o tom baš mlogo smelo da se divani zbog svetskih mera protiv gripe, ne bi nas razumeli, kao i navek kad smo naprednih svatanja, al ajd’. Sad je popustilo, pa se sme. Eto, otojuč uđem u preduzeće, svi poskidali maske, pa se srećemo i čudimo kolko smo omatorili pod maskama, od kad se nismo gledali niže od očiju.

Ima i sad gripe, al’ su svakojake, nije samo ova najnovija. Došle i one naše, stare, da ih opet zapatimo. E, ako do tog dođe, ima leka. Šešir! Gripa se leči šeširom. Ko nije, nek, proba. Treba: hoklica, šešir, lonac kuvana vina, čaša s drškom, malko veća da se ne dangubi mlogo, jorgan i gripa što kreće da vata.

Kad kogod primeti da ga vata gripa i da kreće balaban, važno je da reaguje pravovremeno, još isto veče. Prvo se skuva lonac vina, onako sve po redu, s biberom. Ondak se uzme hoklica i namesti se na dva metra od kreveta, pa krenete lagano, sedećki ukraj kreveta. Treba paziti da se ne opeče jezik. Ne zato što treba da se peva, nije tu sad baš vreme, da ne čuje zlo. Trebaće jezik i za ujutro, čuvajte ga. S čašom koja ima dršku se radi i ne staje sve dok na hoklici ne budu dva šešira. Dok se onaj jedan ne duplira. E, tad je dosta. Prekida se rad s čašom. Uzima se jorgan, pokriva se pažljivo, da noge ne vire i da bude do brade. Najbolje je da to radi neka druga osoba od poverenja, da ne bi došlo do virenja i nepokrivenosti. Zaspi se lako i brzo ako noge ne vire i ne zebu. Zajutra, kad se probudite, budete ko novi, gripe nema. Možda malko bole glava, al’ treba da se zna da je gripaopasna, pa je to, valda, od nje još malko ostalo.

Eto, važno je da svaka kuća ima bar jedan šešir i jednu hoklicu, da baštinimo tradicuju, čuvamo uspomenu na Bacu, to je bio njegov šešir, a hoklu je mater u miraz donela, s celom kujnom. Ako i nema mesta, ako je tesno u stanu, čuvajte ih makar zajedno s lekovima. Nema toga više ni u apoteki. Baca je tako gripu kaštigovo.

 

Tekst: Bora Otić
Foto: Unsplash

Možda vam se svidi...

Dobrodošli