Magazin sa kontrolisanim geografskim poreklom

Petrovaradinska tvrđava – Ratnici podzemlja

Cilj novosadske grupe UGRIP jeste opstanak jedne od tri najočuvanije tvrđave ovog tipa na svetu. Ono što su za nju do sada uradili, zaista je fascinantno

 

N[/dropcap/aziv grupe UGRIP sastoji se od pet slova od kojih svako prezentuje ciljeve organizacije. Nazivaju se „urbanom gerilom″ koja se bori za opstanak petrovaradinskog utvrđenja. Oni su ujedno istraživači i „ratnici″, koji sopstvenim rukama, radom i kontinuiranim sticanjem znanja brane utvrđenje. Leon Šurbanović, vođa grupacije, od svog detinjstva radi na otkrivanju utvrđenja. Nastajanje grupe UGRIP inspirisao je jedan projekat iz 2002. godine, kada se naš sagovornik upustio u izradu virtuelne mape na internetu. Iz toga se razvio rad na očuvanju i istraživanju Petrovaradinske tvđave kao kulturnog nasleđa.

− Samostalno radimo na sanaciji, dovodimo u red i rehabilitujemo Petrovaradinsku tvrđavu, bavimo se njenom promocijom bez bilo kakve pomoći odgovornih institucija − kaže nam Leon. − Prvenstveno se bavimo istraživanjem i    održavanjem podzemnih delova utvrđenja, sa njenim tunelima, hodnicima i katakombama. Naravno, trudimo se da dovedemo u red i okolinu.

Naše članstvo trenutno broji više od 2.500 ljudi i taj broj se stalno povećava. Priključuju nam se istraživači, stručnjaci, profesori sa fakulteta i svi oni koji sudbinu trvđave nose u srcu.

Svake nedelje UGRIP organizuje akciju koja okupi pedesetak članova u podnožju tvđave. Od 2015. godine izneli su iz tunela više od 180 tona otpadaka, očistili ventilacione otvore i hodnike, vratili cigle na mesta sa kojih su otpale…

− Organizovali smo radnu akciju tokom koje smo obukli skupa odela, a nosili smo i akten-tašne. To je bilo aludiranje na to da nam, za razliku od nekih kojima je to posao, nije teško da čistimo otpad − priča Leon Šurbanović. − Smatramo da je važno da se građani upoznaju sa istorijatom grada, sa svojim korenima, a istovremeno želimo da ukažemo na izuzetnu ulogu utvrđenja kao turističke destinacije. Osim brige oko održavanja, organizujemo i kreativne radionice i trudimo se da prenesemo ljudima svu tu pozitivnu energiju koju poseduje ovo istorijsko blago.

 

Petrovaradinska tvrđava je još krajem 18. veka izgubila svoju prvobitnu funkciju. Veoma složen odbrambeni sistem stekao je sasvim drugu namenu. Tokom vremena služio je kao zatvor, ćelija za mučenje, magacin, štala, pa čak i radionica za izradu oružja. Od pedesetih godina korišćen je i kao mesto za sastanke različitih grupacija i okupljanje kriminalaca. Osamdesetih godina tuneli postaju stecište zavisnika od droge i utočište za mnoge beskućnike. Nažalost, i dan-danas hodnici i podzemne prostorije utvrđenja imaju mnogobrojne ilegalne stanovnike. Tokom godina nestale su i mnoge vrednosti, kao na primer bronzana vrata, mermerne ploče. UGRIP je o svemu formirao preciznu dokumentaciju, ali pronalaženje počinilaca prepušta nadležnima.

Šurbanović o Tvrđavi otkriva i neke fascinantne podatke:

− Tokom rada na terenu spoznali smo da niko od pedesetih godina do danas nije uradio prava istraživanja. Uspeli smo da sumiramo podatke koje smo pronašli u međunarodnim arhivima. Naša istraživanja su otkrila i to da je mapa koja nam je do danas bila na raspolaganju, netačna. Izrada naše mape trajala je godinu dana. Merenjem savremenim metodama saznali smo i obeledanili da se ispod tvrđave nalaze ukupno oko osam spratova, preko 27 nivoa i više od 30 kilometara dugi hodnici. Poznati podaci beleže svega četiri sprata i tunel dug 16 kilometara. Pronašli smo i dokument iz 1688. godine koji svedoči o tome da je izgradnja tvrđave počela upravo te godine. Zvanični podatak, koji nam je do danas bio poznat, jeste da je izgradnja utvrđenja počela 1692. godine − saznajemo od Leona Šurbanovića.

Tokom akcija koje je UGRIP sprovodio na terenu nađeni su predmeti koji su postali deo samog istraživanja. Te predmete koristili su „lovci na blago″. Nađene su lopate, markiranja od konaca, flomasteri, VHS kasete… Izlaganjem tih pronađenih stvari realizovaće se ove godine u maju jedna zanimljiva izložba, na Tvrđavi, naravno. Pored svega toga u UGRIP-u ističu da su otvoreni za svaku saradnju sa muzejima i institucijama, jer pronađene predmete ne smatraju svojom ličnom svojinom. Ljudi ih često pitaju da li su već pronašli pod zemljom skrivene, legendarne, predmete i blago. Na takva pitanja odgovaraju da je znanje koje su stekli tokom istraživanja za njih najdragocenije blago.

 

Autor: Erna Terek
Foto: Branko Vujkov

Možda vam se svidi...