dr Nenad Ivanišević: Najbolje. A kako drugačije!
U mnogim oblastima koje oblikuju svakidašnji život, Vojvodina je sinonim za dobro i uspešno. Pokrajinski sekretarijat za privredu i truizam sa dr Nenadom Ivaniševićem na čelu, brine o tome da ovi epiteti postanu nešto što ćemo podrazumevati
Iako je na funkciji Pokrajinskog sekretara za privredu i turizam tek godinu dana, dr Nenad Ivanišević bi o onome što je urađeno i onome što tek želi, mogao da govori i mnogo duže od ove četiri strane. Ipak i ovo je više nego dovoljno da bi se prepoznao entuzijazam i vizija s kojom se rukovodi. Okolnosti su takve, da nam se jedno pitanje nameće kao prvo.
Pandemija i sva za nju vezana dešavanja –idu šumom, ali život mora drumom!Da li ste zadovoljni načinom, na koji ste rad u svom sektoru, prilagodili ovako iznuđenim okolnostima u kakvima živimo čitave ove, sada već polako bivše godine?
Pandemija korona virusa koja traje već dve godine, uz prateće mere koje su se fazno i shodno okolnostima menjale, pooštravale i popuštale, odrazila se na privredu, a posebno na oblast turizma na svetskoj turističkoj sceni, a posledično i na teritoriji AP Vojvodine.Većina pokazatelja i indikatora uslovljeni su aktuelnom situacijom, što je posebno evidentno u oblasti turizma, gde je protekle godine bio osetan pad noćenja stranih turista, koji su generisali značajan finansijski priliv. Sa druge strane, u toku protekle godine, razvijali smo domaće destinacije, tako da je turizam ipak prihodovao od domaćih turista, unutrašnjim migracionim turizmom. U tom domenu, najveći teret jeste, ali je i dalje na plećima gradskih hotela, jer su izostala veća okupljanja, veće manifestacije, kongresi, konvencije, koncerti. U tekućoj godini to već nije slučaj, pa je većina manifestacija održana na teritoriji Republike Srbije i Vojvodine gde se na godišnjem nivou organizuje preko 1.800 lokalnih manifestacija koje prokazuju duh ravnice i osobenosti podneblja.
Ideja Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam jeste da upravo lokalne turističke organizacije budu nosioci turizma na lokalu, u okviru sopstvenih mikrodestinacija, a u saradnji sa krovnom Turističkom organizacijom Vojvodine i resornim Sekretarijatom, koji će, kao sastavni deo mreže lokalnih turističkih organizacija u Vojvodini, predstavljati ozbiljan mehanizam za privlačenje stranih, ali i domaćih turista. Shodno tom načelnom okviru delovanja, naš pokrajinski organ je preduzeo i adekvatne mere u domenu naših nadležnosti, tako da smo podržali unapređenje kapaciteta i resursa turističkih organizacija jedinica lokalne samouprave, konkursom koji je nedavno okončan.
Što se tiče oblasti privrede, sve što se u proteklih godinu dana dešava na svetskoj, a potom i na domaćoj sceni, otvorilo je mnogo pitanja i izazova, koje je potrebno prevazići adekvatnim institucionalnim odgovorom, putem mera podrške koje se odnose i na usmeravanje privrede na nove tokove koji joj mogu pomoći da se opet uspostavi. Razgovaramo sa privredom, sa turističkim radnicima, sa svim relevantnim institucijama i organizacijama, kako bi iznašli pravi odgovor, odgovor koji će zaista biti od pomoći, učinivši svoj rad dostupnijim široj javnosti.
Postoji jedno nažalost, gotovo večito pitanje. Plandište, Žitište, Sečanj ili Nova Crnja, deo su Vojvodine isto koliko i Novi Sad, Inđija ili Stara Pazova. Ipak osim geografskog ili administrativnog, ne postoji nijedan drugi parametar koji bi ih izjednačio i doveo u vezu. Imate li ovaj problem u fokusu vaših aktivnosti?
Cilj Pokrajinske vlade i njenih resornih sekretarijata je svakako ujednačen rast i razvoj svih vojvođanskih okruga i jedinica lokalne samouprave. Veliki, infrastrukturni projekti, od strateškog značaja, poput značajnih ulaganja u putnu infrastrukturu, otvaranja novih fabrika i proizvodnih pogona, značajno unapređuju sam kvalitet života stanovnika koji žive na teritoriji AP Vojvodine, utičući, pritom, na sama privredna i tržišna kretanja. Ukoliko posmatramo prethodni vremenski okvir od jedne decenije, ukupna ulaganja kroz strane direktne investicije u Republici Srbiji mere se u milijardama evra, pri čemu investicije na teritoriji AP Vojvodine čine više od trideset odsto svih investicija u Republici. U pogledu rada Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, značajna sredstva, čak preko 400 miliona dinara u tekućoj godini, plasirana su prema aplikantima i projektima u oblasti privrede i turizma, između ostalog i ka aplikantima iz nedovoljno razvijenih opština i to za razvoj preduzetništva, malih i srednjih preduzeća, koji su prevashodno poluga razvoja i pojedinaca i zajednice. U oblasti zapošljavanja, i to kroz tri vida – samozapošljavanje, zapošljavanje nezaposlenih lica i sprovođenje javnih radova na lokalu – opredelili smo 42 miliona dinara do kraja tekuće godine. Namera je da se nastavi sa kontinuiranim, ravnomerno distribuiranim ulaganjem u razvoj oblasti privrede.
Svi se slažemo da na razvijenost jedne opštine, presudno utiču njena lokacija i efikasnost putne mreže. Primer jednih Pećinaca ili Rume, o tome svedoči. Ipak, šta nam je činiti tamo gde ova dva faktora nema? U rubnim delovima Banata recimo.
Pokrajinski sekretarijat za privredu aktivno i afirmativno podržava mikro i malu privredu koja i jeste stub i okosnica privrede jedne zemlje. S tim u vezi, gore pomenuta sredstva namenjena su za subvenconisanje troškova nabavke mašina, opreme, softvera, repromaterijala, kao i za unapređenje poslovne delatnosti i konkurentnosti na tržištu, uključujući podršku inovacionim proizvodima i procesima, kreativnoj ekonomiji, ženskom preduzetništvu i socijalnom preduzetništvu, što je dalo vidljive i merljive rezultate u konkurentnosti privrednih subjekata, ali i u okviru ukupnog razvoja privrede i preduzetništva. Pored toga, za prosperitet i onih slabo razvijenih jedinica lokalnih samouprava jeste i pristup evropskim strukturnim i investicionim fondovima, povezivanje razvojnih agencija i jačanje kapaciteta naučno-tehnoloških parkova. Ovim merama se doprinosi razvojno-regionalnoj ujednačenosti, aktivno se radi na osnaživanju privrede, podrškom i bodrenjem preduzetnike na učešće u javnim konkursima, prilikom čega se aktivno umanjuju negativni populacioni trendovi vezani za demografsku strukturu.
Jedan od vaših u javnosti najvidljivijih projekata, jeste onaj pod nazivom „Najbolje iz Vojvodine“.
Veoma značajno ponovno uspostavljanje projekta i ustanovljenje oznake kvaliteta ,,Najbolje iz Vojvodine“, što predstavlja značajan korak ka ponovnoj upotrebi znaka koji puno govori o samom proizvodu i kvalitetu podneblja sa kog potiče. U nastojanju da pomogne nastup naše privrede i uključenje njenih subjekata u evropske i svetske trgovinske tokove, Vlada AP Vojvodine, 2004. godine, donela je odluku o ustanovljenju znaka ,,Najbolje iz Vojvodine“, kojom je regulisala i pravo na korišćenje ovog znaka , uz propisan postupak za ostvarivanje ovog prava. Udahnuli smo život ovoj izuzetnoj ideji, a u saradnji sa Turističkom organizacijom Vojvodine i Jugoinspektom, ovim projektom ćemo zasigurno pomeriti granicu ustanovljenja kvaliteta proizvoda i kontrole istog, fokusirajući se na domaću privredu i proizvodnju, kao i na uslužnu delatnost vojvođanskih privrednika. Na ovaj način se identifikuju najkvalitetniji proizvodi iz Vojvodine, a svi nagrađeni proizvodi zadovoljavaju evropske norme kvaliteta proizvoda – poseduju sertifikat NASSR i standard ISO.
Znak se upotrebljava za obeležavanje prirodnih, poljoprivrednih, zanatskih, industrijskih i proizvoda domaće radinosti. Znak ,,Najbolje iz Vojvodine“ dodeljen određenom proizvodu potvrđuje da je isti ušao u porodicu najkvalitetnijih proizvoda, a uz veoma stroge primene kontrole kvaliteta. Ipak, Sekretarijat nastoji da učini mnogo više na polju veće upotrebne i praktične vrednosti proizvoda koji ovaj znak nosi, te smo ga proširili i na sektor usluga, kao i na organizatore manifestacija na teritoriji AP Vojvodine.
Hoćemo da obuhvatimo celu lepezu svega onoga što jesu privreda i turizam u Vojvodini – proizvodi, manifestacije, ali i ugostiteljstvo i turistički objekti, a kada govorimo o proizvodima, osnovna sirovina bi morala biti proizvedena na teritoriji AP Vojvodine i to je jedan od važnih faktora. Ovim se jasno označava regija iz koje potiču pojedini proizvodi i jasno se ističe da je to kvalitet sa ovih područja.Oznaka za kvalitet se dodeljuje na tri godine i predstavlja priliku da se istakne ono što je najbolje u Vojvodini.
Iako nije deo problema koje direktno pokriva vaš resor, jedno pitanje nam se čini neizbežnim. A kao dugogodišni uspešan direktor Gerontološkog centra u Subotici svakako ćete ga razumeti. Koliko će nam negativan demografski trend, i disbalansi koje nam on nažalost nudi,uticati na sve naše dugoročne strateške planove? Pa i kada su u pitanju oblasti privrede i turizma.
U Autonomnoj pokrajini Vojvodini, posmatrajući svaki aspekt privrednog, socijalnog, demografskog, kulturološkog i istorijskog razvoja, najveći resurs ovog podneblja bio je i ostao čovek, sa svim svojim osobenostima, čovek specifičnih kvaliteta i mentaliteta, koji gaji poseban odnos prema svom bogatom kulturno-istorijskom nasleđu. Ovih 22.000 kvadratnih kilometara čini je konkurentom evropskoj kulturi. Povezivanje pomenutih polazišta, doprinosi poboljšanju sopstvenih kvaliteta mladih naraštaja. Vojvodina, u okviru svojih nadležnosti, podstiče i pomaže očuvanje i razvijanje pomenutih vrednosti i ostvarivanje prava nacionalnih zajednica, a posebnim merama i aktivnostima pomaže međusobno upoznavanje i uvažavanje različitosti, te otud i inicijative i podrška svim neophodnim merama koje će omogućiti podsticanje daljeg rasta i razvoja svih aspekata privrede, ali i drugih relevantnih sektora.
U pogledu turizma, većina pokazatelja i indikatora uslovljeni su aktuelnom situacijom, što je posebno evidentno u oblasti turizma, gde je osetan pad noćenja stranih turista, koji su generisali značajan finansijski priliv. Sa druge strane, razvijali smo domaće destinacije, tako da je turizam ipak na neki način prihodovao od domaćih turista, unutrašnjim migracionim turizmom. U tom domenu, najveći teret pada na pleća gradskih hotela, jer su izostala veća okupljanja, veće manifestacije, kongresi, konvencije, koncerti. Ideja Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam jeste da upravo lokalne turističke organizacije budu nosioci turizma na lokalu, u okviru sopstvenih mikrodestinacija, a u saradnji sa krovnom Turističkom organizacijom Vojvodine i resornim Sekretarijatom, koji će, kao sastavni deo mreže lokalnih turističkih organizacija u Vojvodini, predstavljati ozbiljan mehanizam za privlačenje stranih, ali i domaćih turista.
Otvoreno je mnogo pitanja i izazova, koje je potrebno prevazići adekvatnim institucionalnim odgovorom, putem mera podrške koje se odnose i na usmeravanje privrede na nove tokove koji joj mogu pomoći da se opet uspostavi. Razgovaramo sa privredom, sa turističkim radnicima, sa svim relevantnim institucijama i organizacijama, kako bi iznašli pravi odgovor, odgovor koji će zaista biti od pomoći, učinivši svoj rad dostupnijim široj javnosti.
Na funkciji Pokrajinskog sekretara nalazite se od prošle godine. Pomenuli smo niz rezultata koji su u međuvremenu postignuti. Imate li viziju krajnjeg cilja kojeg ste sebi postavili?
Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam je isplanirao i sada sprovodi pružanje sistemske podrške socijalnom i ženskom preduzetništvu i starim zanatima, kao i građevinskoj industriji, koja pored svoje zastupljenosti, upošljava mnogo lica, te masovnije generiše nova radna mesta. Jedan od strateških stubova Sekretarijata jeste i smanjenje stope nezaposlenosti. Stremimo ka kreiranju efikasnog, ispravnog i funkcionalnog modela podrške kojim je moguće ostvariti održivost u privredi, uz posebnu podršku turizmu, kao ugroženijoj grani privrede na koju je pandemija i neminovno zatvaranje granica neminovno uticalo. Važan je i prosperitet nedovoljno razvijenih jedinica lokalnih samouprava, pristup evropskim strukturnim i investicionim fondovima, povezivanje razvojnih agencija i jačanje kapaciteta naučno-tehnoloških parkova, uz neizostavno povezivanje akademske zajednice sa potrebama privrede, kao i kontinuirana saradnja sa međunarodnim i mešovitim komisijama, kako iz pograničnih zemalja, tako i zemalja Dunavskog regiona.
Zasigurno će se resursi Sekretarijata u pogledu turizma usmeravati ka i dalje nedovoljno iskorišćenim potencijalima u Vojvodini, a to su različitost, multikulturalnost, multietničnost i multikonfesionalnost, ovaploćeni u mentalitetu njenih žitelja. Nadaleko čuvene vinarije, čarde, salaši, versko i kulturno nasleđe, Fruška gora i njeni manastiri, Grad Novi Sad sa Petrovaradinskom tvrđavom i Podgrađem, Sremski Karlovci, Grad Vršac sa Vršačkim bregom, okolnim belocrkvanskim jezerima i Deliblatskom peščarom, i dalje predstavljaju turističke destinacije od izuzetnog značaja, dok su reke Dunav, Tisa, Sava i mreža unutrašnjih kanala, koji čine vaskularni sistem Vojvodine, jedinstveni doživljaji svakog domaćina i gosta.
Pored toga, Sekretarijat se aktivnije uključio u trendove upotrebe digitalnih tehnologija ili popularno rečeno ,,digitalizacije” ali na praktičnim primerima što će značiti bolju dvosmernu komunikaciju sa privredom ali i građanima. Korišćenjem resursa i mogućnosti koje pružaju društvene mreže, mobilna telefonija, aplikativni softver, želimo da pružimo primer svim organizacijama i javnosti kako da koriste savremenu tehnologiju u svrhu sopstvenog poslovanja, ali i što boljeg prikupljanja svih relevantnih informacija u vezi sa dostupnih podsticajima. Pored oglašavanja svih informacija, događaja i aktivnosti Sekretarijata putem internet prezentacija i društvenih mreža, otvorena je usluga pod nazivom ,,Besplatan poziv“ koja se pruža putem javne telefonske mreže Telekoma Srbija uz upotrebu broja iz Plana numeracije (800), te su korisnici po prvi put mogli da pozivaju i informišu se i putem broja 0800 021 027 o svim pojedinostima vezanim za konkurse koji su nedavno zatvoreni, a reakcije su veoma pozitivne. Ovim je pri Sekretarijatu formiran kontakt centar besplatan za korisnike sredstava po konkursima Sekretarijata iz oblasti u nadležnosti Sekretarijata, tačnije konkursima iz oblasti privrede, preduzetništva, turizma, rada i zapošljavanja. Zamisao na kom počiva ova inicijativa i projekat da svi privredni subjekti koji posluju u domenima privrede i turizma, kao i u okviru sektora zapošljavanja, mogu da dobiju sve informacije ne samo vezane za konkurse, već i za sve druge oblasti iz nadležnosti Sekretarijata. Ideja jeste, a to je jedan samo jedan u nizu primera dobre prakse, koji je uveden u poslovne procese Sekretarijata, a to je njegova maksimalna transparentan i otvorenost, te dostupnost široj javnosti.
