Знате ли шта повезује песника Мирослава Антића, глумца Бранимира Брстину, астронаутичара Миливоја Југина, џез бубњара Бранислава Лалу Ковачева, новинара и публицисту Рашу Попова, театролога Јована Ћирилова… ? Верујем да претпостављате. Сви су рођени у Кикинди. Али једно смо име свесно прескочили. Име које нам се можда у животном и уметничком смислу чини најинтригантнијим.

Пада ли вам на памет о коме је реч?

Написао је око 300 песама, међу којима неколико антологијских. Уз то и двадесетак новела и четири драме. Говорио је мађарски, румунски, немачки, француски и руски језик. Свирао је клавир и виолину. Радио је и живео у Београду, Ковину, румунском Ченеју. Оженио се. Био је на фронту у Првом светском рату… Умео је и проживео, довољно тога да стане у два живота.
Шта мислите колико година је живео човек, који је све ово успео да уради: Рекло би се, без 70 никако. Одговор гласи – 24.

Зато, ако имате проблем са мотивацијом, са жељом и вољом, ако не знате шта би са данашњим даном, ако немате довољно самопоуздања да кренете у изазов о којем сањате… Когод да сте, сетите се Душана Васиљева! Песника кикиндског. Човека који је живот журно грабио великом банатском кутлачом.

Васиљев је 1900. године у Кикинди рођен. У њој је провео читаво детињство. У њој је сасвим млад и умро. Почива на Мелином гробљу. Као песник Васиљев је изашао на глас песмом „Човек пева после рата. Песма је објављена у часопису „Мисао“ 1920. године. И данас је по њој највише познат међу широм читалачком публиком. Она је изразила духовно расположење младих који, враћајући се из рата, своју стравичну визију европске ратне катастрофе суочавају са бесмислом прозаичне грађанске свакодневице у којој је требало започети нови живот. За живота није успео да објави књигу. А опет кикиндска Гимназија, као и многе улице и културне установе широм земље, данас носе његово име.

У својој чувеној „Кикинди“, Мика Антић је испевао: Под Кикиндом зелени се трава… Ту ми спава одваљена глава /обешена, па сабљом кошена / у пешкиру ко колач ношена… Из ровитог мозга штрика коло/ око цркве столећа од зла и злата. Одјахало небо као ајгир пô Банат /, па кида и гризе гриву иза врата. А из блата, са севера / у гаћама ветар тера / белог бога паорскога.
Ако би ико својим осећањем живота и талента, био способан да у ове стихове уметне своје, а да то нико не примети, био би то онај дечак од оца Косте и деде Кузмана, кујунџије кикиндског.
Онај Душан. Васиљев.

Ваљда зато, случајно или намерно, кикиндску главну улицу сече нешто што би се могло назвати његовом „алејом великана“. Од православне цркве, право изведена линија води до цветне стазе и споменика жртвама рата. Одмах иза њега, налази се песникова биста. Па Гимназија која носи његово име (и на којој скела наговештава неке будуће радове те нисмо могли сасвим да јој приђемо). Озрачје цркве, кикиндске главне улице, споменик жртвама рата, па песништву и на крају – Гимназија. Алеја Душана Васиљева. Људска… и вазда по мало банатска.

Текст: Нада Јокичић
Фото: Един Хоџић

Пројекат се суфинансира средствима из буџета Града Кикинда.
„ Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“

Članak Култура сећања – ЧОВЕК ПЕВА ПОСЛЕ РАТА se pojavljuje prvo na Vojvođanski Magazin.

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач и директорица “RC Europe RSB“, Бојана Кољеншић, потписали су уговор о продаји земљишта за изградњу првог „ритејл парка“ у Кикинди. Ритејл парк ће бити изграђен у Микронасељу, на локацији на којој је започета изградња станова 2000. Године. Простираће се на површини већој од 5.000 квадрата и у 14 малопродајних објеката биће запослено више од сто радника. Компанија “RC Europe“ послује у више држава централне Европе, а седиште компаније је у Чешкој Републици, имају осам тржних центара, по четири у Србији и Румунији. Изградња би требало да почне у октобру ове и да се заврши у јуну наредне године.

“У наредних годину дана ће на овој локацији бити изграђен изузетно леп и функционалан ритејл парк. Овај део града имаће нове садржаје, међу којима ће бити продавнице, ресторани, кафићи и простор за децу. Град Кикинда већ годинама интензивно ради на употпуњавању садржаја за грађане, како би они остали овде или се вратили у свој родни град. На нама је да сада инфраструктурно додатно уредимо овај део Кикинде, како бисмо довели још оних који желе да инвестирају у нашу средину“, рекао је градоначелник Никола Лукач.

Власници будућег „ритејл парка“ до сада су реализовали више од 100 пројеката, изградили су преко 250.000 квадратних метара различитог пословног и 50.000 квадрата канцеларијског простора, као и више од 300 модерних стамбених објеката. Град Кикинда ће продајом земљишта на којем ће бити изграђен парк, инкасирати око 30 милиона динара, док ће страна компанија инвестирати неколико милиона евра у сређивање локације и изградњу објекта.

Ваља нагласити да овај облик куповине постаје све популарнији у читавом свету. Уместо затворених тржних центара са вештачким светлом и клима уређајима, ритејл парк нуди шопинг на отвореном, у зеленилу и са доста пратећих садржаја за целу породицу. Ритејл паркови су позиционирани ван централних градских зона јер се простиру на већим површинама. Ритејл паркови су објекти на једном нивоу, без подрума и спратова, који се састоје из низа засебних локала спојених у једну целину. Та целина је најчешће у облику ћириличног слова „п“, у коју се улази директно из спољног окружења, кога чине приступне саобраћајнице са паркинг местима и плато са зеленим површинама и шеталишним зонама дуж улаза у локале. Месечни закуп у ритејл парку у односу на тржни центар је доста јефтинији, а ниже су и цене одржавања.

С обзиром да концепт убрзаног живљења, који подразумева максималну рационализацију личног времена доминира светом, ова врста понуде не само да је популарна међу потрошачима, већ постаје императив у привлачењу људи који треба да се одлуче за живот у једној средини. Већ од наредне године, Кикинда ће и овај адут држати у својим рукама.

Текст: Нада Јокичић
Фото: Един Хоџић i ekipa VM

Пројекат се суфинансира средствима из буџета Града Кикинда.
„ Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“

Članak Трговина – ШОПИНГ НА НАЈСАВРЕМЕНИЈИ НАЧИН se pojavljuje prvo na Vojvođanski Magazin.

Јавно предузеће Кикинда започело је овог лета санацију појединих саобраћајница у граду, али и најфреквентнијим путевима ка оближњим селима. Град Кикинда је за прву фазу реконструкције путева определио око 40 милиона динара. С обзиром на то да се ради о једном од најфреквентнијих и најоптерећенијих путева на територији града, предвиђена је санација више хиљада квадратних метара. Осим те локације, крпљење ударних рупа обављено је у појединим улицама у Кикинди, али је и обновљен коловоз у Банатском Великом Селу. Исти посао започет је у Мокрину, Накову и Банатској Тополи. За прву фазу реконструкције и санације саобраћајне инфраструктуре Град Кикинда определио је око 40 милиона динара. Увелико се изводе радови на санацији саобраћајница, настављено је са реконструкцијом паркинг места, тротоара и обнављањем каналске мреже. Посао одржавања путева поверен је зрењанинској фирми „Екоградња“, а у овој години је за целокупне радове опредељено око 70 милиона динара.

Управо ових дана требала би да буде завршена рехабилитација деонице пута Башаид – Меленци у дужини од пет километара. У оквиру радова, врши се стругање похабаног и оштећеног завршног слоја, израђује се нови, а потом је предвиђено асфалтирање. Радовима, које изводи суботичко предузеће “Војпут“ предвиђено је и ојачавање банкина слојем туцаника у ширини од једног метра са обе стране коловоза. Пројекат вредан 244 милиона динара води Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

„Започета је рехабилитација једне веома фреквентне саобраћајнице која нас од Кикинде води ка Зрењанину, Новом Саду и Београду. За Град Кикинду ово је веома важна инвестиција јер смо већ неколико година радили на томе да реконструишемо ову деоницу. Поред овога, са Путевима Србије биће изграђен кружни ток на улазу у Башаид чиме ћемо комплетирати ову целину и тако унапредити квалитет живота наших суграђана“, рекао је тим поводом градоначелник Кикинде Никола Лукач.

Изградњом кружног тока на улазу у Башаид из правца Меленаца, уклониће се једна од ретких преосталих црних тачака у овом делу Баната.

Текст: Нада Јокичић
Фото: Един Хоџић

Пројекат се суфинансира средствима из буџета Града Кикинда.
„ Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“

Članak Путна инфраструктура – ЕМ ЛАКО, ЕМ БРЗО… se pojavljuje prvo na Vojvođanski Magazin.

Академско друштво за неговање музике „Гусле“ организовало је, у дворишту Курије, 22. Међународни фестивал народних оркестара „Фенок“, као и Етнокамп, који је ове године окупио ученике средњих школа и студенте из Кикинде, Новог Сада, Београда, Бањалуке, Темишвара и других места. “Фенок“, који су подржали Град Кикинда и Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама, ове године окупио је уметнике из: Бугарске, Турске, Румуније, Пољске, Босне и Херцеговине и Србије. Етно-камп је сабрао студенте етномузикологије из Београда, Новог Сада, Бањалуке и Темишвара, студнете ВШССОВ из Кикинде, као и ученике средњих музичких школа из Суботице и Сомбора.

А да ли сте знали да се у овој вести, крију бар три чиниоца од немерљивог значаја за нашу културу и неговање баштине. Посегнимо најпре за историјском грађом. Из ње сазнајемо да је др Јован Пачу, син адвоката и општинског бележника Јована, а унук трговца Арсенија Пачуа, рођен 1847. у суботичком приградском насељу Александрову (Шандору), био лекар, композитор и пијаниста. Као лекар радио је у Кикинди, а потом, осамдесетих година 19. века у Сомбору. Као врхунски пијаниста често је држао концерте по Аустро-Угарској, али и у Србији и Русији. Вратимо се сада само на период којег је провео у Кикинди.

У време убрзаног економског развоја Велике Кикинде, јача и културни круг др Јована Пачуа у коме су др Милан Петровић, Ђорђе Влаховић, Ђока Радак, др Живко Богдан… Из овог круга интелектуалаца рођена је идеја да се покрене певачко друштво „Гусле“. На иницијативу Јована Пачуа основан је 1873. године стални мушки хор који ће нешто касније, 1876. године, бити допуњен женским гласовима и прерасти у Певачко друштво „Гусле, које први пут наступа већ 14. фебруара 1876. године. Друштво 1877. године добија назив „ГУСЛЕ, Друштво за неговање музике“. Оснивач и први председник био је адвокат Милан Петровић Тутуров. Ове године дакле, мушки хор пуни 150 година постојања. А за наше услове, више него значајан јубилеј – век и по постојања, читаво Друштво обележиће за само три године.

Посебну вредност представља чињеница да „Гусле делују“ у оквиру 13 секција: Школу фолклора, дечји извођачки фолклорни ансамбл, извођачки фолклорни ансамбл, мешовити омладински хор, дечји хор, школу тамбуре, тамбурашки оркестар, секцију народних инструмената, велики народни оркестар, омладински народни оркестар, мушку и женску певачку групу, ветерански ансамбл и ансамбл за модерну музику. Друштво упоредо негује две манифестације. Једна је „Етнокамп“, студијско истраживање музичког традиционалног фолклора Баната, која се у континуитету одржава од 2002. године. „Етнокамп“ траје током целе године, када на терен одлазе мањи истраживачки тимови, да би се рад интензивирао у току летњег дела Кампа. Објекти теренских истраживања нису само традиционалне (народне) игре и свирка, него и савремене игре и мелодије, бројне светковине и догађаји којима су истраживачи често и присуствовали: игранке, славе, свадбе, крштења, покладе…

Међународни фестивал оркестара „Фенок“ кроз музичке радионице, презентације и концерте, афирмише музички традиционални фолклор, како наше земље, тако и земаља учесница. Врхунско извођење и представљање аутентичне народне (традиционалне) музике, стилизоване народне (традиционалне) музике, модерног стилизованог етно звука и квалитетне савремене музике, свакако представља добар начин да се популаризује и приближи бројној публици музика чија се вредност не мери комерцијалним ефектима. „Фенок“ представља праву драгоценост, не само за стручну, већ и за најширу јавност која нема често прилике да уживо чује банатске и македонске гајде, словачке хармонике, бугарске гадулке, мађарске цитре, старински начин свирања тамбура очуван међу кикиндским тамбурашима. Негде на почетку поменусмо, да би све ово ваљало сабрати у три, или бар једну монографију. Већ за три године, добићемо сјајан повод да се то и догоди.

Текст: Нада Јокичић
Фото: Panon foto и архива

Пројекат се суфинансира средствима из буџета Града Кикинда.
„ Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“

Članak Савремена традиција – МУЗИКОМ КРОЗ ВЕКОВЕ se pojavljuje prvo na Vojvođanski Magazin.

Grad Kikinda je, prigodnim programom, ozvaničio prolazak milionitog putnika na graničnom prelazu Nakovo – Lunga, računajući od dana njegovog trajnog otvaranja 2014. godine. Međunarodni granični prelaz Nakovo – Lunga trajno je zvanično otvoren 2014. godine i do početka pandemije korona virusa beležen je stalni porast broja putnika. Njegovim otvaranjem bitno je unapređena prekogranična saradnja Grada Kikinde sa susednim pograničnim mestima, a pogotovo sa Temišvarom, centrom Županije Timiš. Do sada je realizovano ili u procesu realizacije devet prekograničnih projekata, od kojih su najznačajniji upravo oni u vezi sa graničnim prelazom Nakovo – Lunga. Među njima su pored ostalog izgrađene nedostajuća infrastruktura na graničnom prelazu Nakovo, zatim biciklistička staza od Kikinde do graničnog prelaza na kojoj je postavljena i solarna rasveta i videonadzor, a rekonstruisano je i 1.800 metara državnog puta ka ovoj graničnoj međi. Zahvaljujući otvorenom međunarodnom graničnom prelazu Nakovo – Lunga, italijanska grupacija “Zoppas“, koja u Rumuniji posluje u Velikom Semiklušu i Temišvaru, otvorila je 2016. godine fabriku u Kikindi. U njoj sada na 13.000 kvadratnih metara radi oko 650 ljudi, a još oko 200 naših sugrađana je zaposleno u njihovoj fabrici u Velikom Semiklušu.

U skladu sa važećim međudržavnim Sporazumom, granični prelaz Nakovo-Lunga, otvoren je od 7 do 19 sati, i to za prolazak putničkih vozila, teretnih vozila nosivosti do 3,5 tone, kao i kombi vozila sa maksimalno 9 putnika. U saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova, kikindska Gradska uprava pokrenula je inicijativu za izmenu Sporazuma, kako bi taj prelaz radio 24 sata, uz mogući prolaz autobusa i svih teretnih vozila. Na taj način, ljudi sa obe strane granice imali bi slobodu dužeg zadržavanja u obavljanju svojih poslova. Tim pre što postoje svi tehnički uslovi da granični prelaz radi 24 sata i da preko njega saobraćaju autobusi. Drugi korak bilo bi proširenje za još jednu saobraćajnu traku na rumunskoj strani, zbog kamiona. Ti radovi su kod nas završeni pre dve godine. Uostalom, evo neoborive činjenice koja ide u prilog neograničenom radnom vremenu graničnog prelaza Nakovo-Lunga. Transport, privreda, prevoz radnika sa severa Banata obavljaju se preko prelaza u Srpskoj Crnji. To do Velikog Semikloša produžava put za 40 kilometara, u jednom pravcu. Računica je jasna.

Činjenice su tu. Preostala je samo dobra volja. Pozivajući se na dosadašnja iskustva, nema sumnje da će je biti.

Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić i ekipa VM

Projekat se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada Kikinda.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“

Članak Međunarodna saradnja – POGLED PREKO PLOTA se pojavljuje prvo na Vojvođanski Magazin.

To da je u Kikindi svečano otvoren 42. Internacionalni simpozijum skulptura u terakoti „Terra’“, neupućenima može zvučati kao obična vest. Zapravo, čvrsto stojimo iza toga da je reč o informaciji od svetskog značaja, kada su kultura i umetnost u pitanju. Pođimo redom… Centar za likovnu i primenjenu umetnost Terra, sa sedištem u Kikindi, predstavlja ustanovu kulture koja se sastoji iz tri celine: Galerije Terra, Ateljea Terra i Muzeja Terra. Osnovna delatnost Centra Terra je izlagačka, i ona se realizuje kroz samostalne i grupne izložbe koje se održavaju u prostoru Galerije Terra u Kikindi, kao i na drugim lokacijama u zemlji i inostranstvu, a u organizaciji ove ustanove. Osim izložbene delatnosti, Centar za likovnu i primenjenu umetnost Terra organizuje istoimeni internacionalni simpozijum skulpture velikog formata u terakoti, jedinstven umetnički događaj ove vrste. Ovog leta, na njemu su učestvovali vajari iz Albanije, Hrvatske, Španije i Srbije.

Na svečanosti koja je održana na Gradskom trgu, izložbom radova nastalih na prošlogodišnjem sazivu, još jednom je potvrđeno da je ‘’Terra’’ odavno prevazišla lokalne okvire i postavila Kikindu na svetsku kulturnu mapu. Sinonim čitavog „projekta“, u kojem je od nekadašnjeg dečijeg, tipično banatskog „topanja“ blatom, kikindska zemlja stupila u sazvučje sa umetnošću najvišeg reda, jeste Slobodan Kojić. Autor čuda. Recimo, da li ste znali da prema navodima Muzeja Terra, skulpture monumentalnih dimenzija izrađene u terakoti predstavljaju izuzetak u savremenoj umetničkoj praksi, budući da istorija umetnosti od praistorije, pa do 20. veka pamti samo dva takva primera: skulpturu Apolona iz Veia, glinene sarkofage…  nastale u periodu etrurske kulture (od 9-3. veka pre naše ere.) i kineske vojnike i konje iz dinastije Čin iz Lintanga (3.vek pre naše ere). Tek pojavom Terre na evropskoj i svetskoj umetničkoj sceni, ponovo se javljaju skulpture velikih formata od terakote!

I zato je prilikom otvaranja ovogodišnjeg Simpozijuma u Kikindi, Aleksandar Lipovan, direktor CLPU “Terra“ rekao: „Odgovornost je velika, mi smo spremni i gradimo jedan tim za budućnost, jer ono što je Slobodan Kojić postavio pre više od 40 godina, nalaže nam veliku odgovornost da to na isti način nastavimo“.

Jer nikako ne zaboravimo, pored ostalog, što predstavlja doprinos svetskoj umetnosti, tokom proteklih 40 godina, nastalo je preko hiljadu autorskih dela, od kojih je najveći deo, pored dvorišta samog Ateljea, izložen u Manježu stare kikindske kasarne, odnosno u Muzeju „Terra“. Lepota je uvek, ali baš uvek u oku posmatrača. Recimo, mi što hodamo po koritu Panonskog mora imamo samo ono najosnovnije: Vodu, nebo i zemlju. Najviše zemlju. Na pomen zemlje nekome se u zenice namah uvuče prizor dugih, jesenjih kiša, koje zemlju natapaju pa pretvaraju u blato koje je izvor stotinu muka. A postoje i oni kadri da u zemlji nađu izraz najviše lepote. „Žolnai“ porcelan u Pečuju ili vajari kolonije „Terra“ iz Kikinde pokazuju da se zemlja može pretočiti u dokaz najvišeg smisla. Za nekog blato i muka. Za drugog hleb i rađanje. Retkima blesak čiste lepote. Među tim, najređima, nalazi se Centar za likovnu i primenjenu umetnost Terra.

Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić i ekipa VM

Projekat se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada Kikinda.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“

Članak Umetnost – ZEMLJA… SVETSKA I UVEK BANATSKA se pojavljuje prvo na Vojvođanski Magazin.

Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, najrelevantnijeg takvog Instituta u nas, rađenom 2021. godine, kada je u pitanju kvalitet pijaće vode, situacija je bila veoma loša. Od ukupno 156 kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja u Republici Srbiji, 105 ili 67,3 odsto bili su ispravni. To bukvalno znači da ona preostala trećina gradskih naselja pije lošu vodu. Najveće muke muče stanovnici Vojvodine gde je u mnogim okruzima, a posebno u Banatu, voda zabranjena za piće. Najveći procenat neispravnih uzoraka je bio u Srednjebanatskoj oblasti gde od pet kontrolisanih javnih vodovoda -nijedan nije bio ispravan! Isti slučaj je zabeležen i u Severnobanatskoj oblasti gde je kontrolisano šest javnih vodovoda i rezultat je bio istovetan – nijedan nije bio ispravan. Stoga su nam nasušno potrebne vesti kakve stižu iz Kikinde. Građevinski radovi na Fabrici vode privode se kraju.
Podsetimo, reč je o najvećem kapitalnom projektu u Kikindi u proteklih 30 godina. Uporedo sa izgradnjom fabrike vode radi se i rekonstrukcija vodovodne mreže i najvažnijeg magistralnog cevovoda DN 500, što je takođe jedan od glavnih preduslova za korišćenje kvalitetne pijaće vode. A poznato je da decenijama veliki broj građana vodu iz vodovoda nije koristio za piće.

Mašinski sistemi Fabrike vode uveliko se instaliraju, a uskoro bi trebalo da počnu i elektro radovi na objektu. Novom fabrikom, za šta je opredeljeno oko 11 miliona evra, sistem snavdevanja vodom biće na vrhunskom nivou, zahvaljujući najmodernijoj tehnologiji koja bi trebalo da funkcioniše minimum 40 godina bez problema. Fabrika će zapošljavati 21 radnika, najvećim delom već zaposlenih u Javnom preduzeću Kikinda koji su radili u sektoru vodosnabdevanja, ali će tim biti pojačan sa još radnika koji će učestvovati u samom procesu proizvodnje. Do sada je obavljeno oko 95 odsto radova što se tiče same građevine. Tenološka oprema iz uvoza pristigla je na samo gradilište. Do kraja oktobra ove godine završiće se kompletni građevinski i tehnološki radovi, a potom će se pristupiti puštanju vode u sistem.

Najznačajniji deo jeste proba vodovodnog sistema. Kikindska „ulazna“ voda je karakteristična te je potreban složen proces da se ona pripremi do kvaliteta koji zadovoljava najviše standarde. Stoga je završni posao poveren stručnjacima koji raspolažu nivoom tehnologije, koja je recimo sposobna da od morske vode napravi vodu za piće. I to nije sve…

Kako bi se uspostavili uslovi za distribuciju kvalitetne pijaće vode iz postrojenja koje je u izgradnji, Grad prethodnih godina radi na faznoj rekonstrukciji neuslovne vodovodne mreže. Shodno tome, ovaj projekat teži rekonstrukciji dela distributivne mreže u Kikindi i povećanju kvaliteta pijaće vode. Projekat obuhvata rekonstrukciju mreže u 15 ulica u gradu, dužine oko pet i po kilometara. U oblasti vodosnabdevanja i zaštite vode u 2022. godini, Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine je na Javnom konkursu za finansiranje i sufinansiranje obezbedila 90 miliona dinara, a Grad Kikinda 20 miliona dinara. U 2023. godini Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine je u oblasti vodosnabdevanja i zaštite vode obezbedila 127 miliona dinara, te ukupna vrednost investicije iznosi 237 miliona dinara.

Na ovaj način, višedecenijski problem snabdevanja vodom u Kikindi preseliće se u sećanja i ostati samo kao trag u delima lokalnih hroničara. Biće to jedna od većih izvojevanih pobeda. A njih na ovom prostoru nikada manjkalo nije.

Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić i ekipa VM

Projekat se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada Kikinda.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“

Članak Kapitalne investicije – BISTRA KAO POTOK se pojavljuje prvo na Vojvođanski Magazin.

Pored svojih čuvenih žitelja, Sombor je nadaleko poznat po svom zelenilu i smatra se jednim od najzelenijih gradova u Evropi. Tokom najveće akcije ozelenjavanja grada, Sombor je dobio mladice bođoša (koprivića), koji su doneseni iz doline Misisipija još 1903. godine. Po ulicama i parkovima tek urbanizovanog gradskog jezgra posađeno je više hiljada sadnica ovog, za naše krajeve nesvakidašnjeg i ranije nepoznatog drveta iz porodice brestova, hrapavog i mesnatog lista i prepoznatljivih bobica.

U poslednje vreme, Sombor konkurenciju dobija tamo gde se to najmanje moglo očekivati. Ni manje ni više, nego – u Banatu. U najmanje pošumljenom području, najmanje pošumljene oblasti u Evropi, što Vojvodina nažalost jeste. Na najvećem glasu, svakako je kikindska ulica Generala Drapšina, dugačka oko dva kilometra. Kao što svi znamo, njen drvored je časopis „Arhitektura i dizajn“, stavio na 22. mesto, među 50 najlepših ulica na svetu. I zaista, ona jeste pravi zeleni tunel u najužem centru grada. Drvored je zasađen krajem Drugog svetskog rata i čini ga 389 stabala. Među njima je najviše američkog koprivića, javora i lipe. Predanje kaže, da su stabla dobijena kao uspomena na veliko prijateljstvo između američkog predsednika Ruzvelta i našeg proslavljenog naučnika Mihajla Pupina. O svakom stablu se pomno brine, te poseduje „lični zdravstveni karton“.

Ali to nije sve … Kikinda ima još mnogo zelenih aduta. Još bukvalno desetak ulica u centru grada, ide tragom najčuvenije ovdašnje ulice. Tokom proleća pa sve do Miholjskog leta i pozne jeseni, sve pršti od zelenila. Na mnogim mestima, gotovo je nemoguće sagledati arhitekturu grada od zelenila koje ju natkriljuje. Poslednjih godina naravno, posebna priča je činjenica da između “Starog jezera” i Sportskog centra u Kikindi, na prostoru od oko 15.000 kvadrata žitelji uživaju u pravoj zelenoj oazi, lepom i uređenom prostoru za odmor i rekreaciju. Sređivanje ovog prostora realizovano je zahvaljujući uspešnom prekograničnom projektu Kikinde i Žombolja – „ECOLAKES“. Izgrađene su pešačke staze, dužine oko 700 metara, postavljeni urbani mobilijari: klupe, kante za otpatke, česma. Radovi su podrazumevali i ozelenjavanje čitavog prostora, ukupno 34 vrste lišćarskog i četinarskog drveća i žbunja, uz sadnju travnjaka, izgradnju sistema javnog osvetljenja, sa 50 novih stubnih svetiljki, kao i formiranje nasipa-brda za sankanje i klizanje.  Projekat je predvideo i postavku pet aeratora i izradu studije o podizanju kvaliteta vode u samom jezeru i obodnim kanalima, što podrazumeva analizu kvaliteta vode, identifikaciju svih izvora zagađenja, geomorfološke analize, predlog administrativnih i tehničkih mera, odnosno investicija za trajno unapređenje kvaliteta vode.

I Kikinda se čak ni tu ne zaustavlja. Somboru svaka čast. Ali kada je ekologija u pitanju, Kikinda odavno svoje vrance za trku ima.

Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić

Projekat se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada Kikinda.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“

Članak Ekologija – ZELENO, VOLEM TE ZELENO se pojavljuje prvo na Vojvođanski Magazin.

Kako je krenulo “Dani ludaje” naći će se izloženi ozbiljnoj pretnji! Uz malo vedrog raspoloženja, možemo konstatovati kako ova neprikosnovena manifestacija, koja je umnogome postala sinonim Kikinde, od ove godine dobija dostojnu konkurenciju. Naime, poslednjeg vikenda u avgustu, održan je prvi „Kikinda open air festival“. U doslovnom smislu, Festival kulture pod otvorenim nebom. Ali ne bilo kakav festival. Reč je o spektaklu, kojeg se bez imalo preterivanja, ne bi postidela nijedna prestonica u ovom delu Evrope. Prvog dana manifestacije, na kikindskom Gradskom trgu, kod Spomenika žrtvama fašizma, nastupila je “Gudačka reprezentacija Srbije”, koju je formirao naš proslavljeni violinista Stefan Milenković. Bio je to međutim samo uvod.

Centralni deo manifestacije zbio se druge večeri u nesvakidašnjem ambijentu kikindskog Starog jezera. A ruku na srce i samo zbivanje je bilo itekako nesvakidašnje. U okviru  koncerta ’’Rok opera’’, pod upravom dirigenta Fedora Vrtačnika, publika je imala priliku da čuje rok hitove svih vremena u posebnom simfonijskom aranžmanu. Nastupili su hor i orkestar Srpskog narodnog pozorišta i novosadski ’’Big bend’’ uz Bojanu Stamenov, Danku Adamov, Zorana Šandorova, Nikolu Mijića i Matju Zanatu kao soliste. Bio je to pravi muzičko-scenski spektakl. Ne bi li kulturu približila građanima, Kikinda je u doslovnom smislu otvorila vrata. Pa je tako, osim niza pratećih događaja, tri sata pred početak velikog koncerta, počeo i “Noćni bazar”, koji je doprineo da onih nekoliko hiljada posetilaca može da se okupi i dobro provede čitavo popodne i veče. Tu priliku, iskoristili su ne samo domaćini, a uz njih stanovnici Novog Sada, Zrenjanina, Subotice… već i gosti pristigli iz susedne Rumunije, odnosno naših gradova poput Beograda, Smedereva, Valjeva… Osnovna ideja i jeste da „Kikinda open air festival“ postane sinonim Kikinde. Baš onakav, kakav već gotovo 40 godina čine “Dani ludaje”. Sada već ona naša “pretnja” sa početka priče, mnogo realnije zvuči. Čitav događaj organizovao je Kulturni centar Kikinda, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave. Svi programi u okviru festivala bili su besplatni.

I za kraj, u susret budućim festivalima, valja reći da je želja organizatora, da se kroz ovakve spektakle oživi potencijal čitave Kikinde, kojeg ona pre svega u kulturnom i turističkom smislu nesumnjivo ima. Ove godine recimo, hiljade ljudi prvi put su se uverile u lepotu ovdašnjeg Starog jezera. Ubuduće, na red će dolaziti druge atraktivne lokacije, kojih Kikinda ima, ali nisu dovoljno poznate i prepoznate. Sve u svemu, „Kikinda open air festival“ je mnogo više od obične priče u smiraj leta.

Tekst: Nada Jokičić
Foto: Edin Hodžić i ekipa VM

Projekat se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada Kikinda.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“

Članak Spektakli – VIŠE OD OBIČNE PRIČE se pojavljuje prvo na Vojvođanski Magazin.

Сва истраживања показују да је расположење грађана превасходно одређено оним вестима које најчешће остају „испод радара“ када је медијска пажња у питању. А то су најпре вести које се односе на побољшање квалитета свакодневног живота. Једна од таквих, када је о грађанима Кикинде реч, јесте она која каже да је у току постављање јавног осветљења од пружног прелаза према Башаиду до Светосавске улице. Планом је предвиђена уградња 91-ог стуба и реконструкција постојећих са поставком нових ормара за напајање. Иза ове наоко рутинске медијске информације, крије се чињеница да ће Кикинђани на овај начин добити комплетно осветљен пут и то савременом лед расветом. Уштеда електричне енергије биће значајна, а осветљеност ће бити знатно квалитетнија. Конкретно, ово ће значити безбеднији и квалитетнији долазак до градске индустријске зоне која је уређена прошле године, али и безбеднији улазак у сам град. Радови су вредни око 67 милиона динара, а обезбедили су их Влада Војводине и Град Кикинда. Градоначелник Никола Лукач, овим поводом истакао је:

„Захваљујући додатним улагањима Покрајинске владе, ово ће значити и привлачење нових инвеститора. Ради се о пројекту Секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу који нам је одобрен на основу инфраструктурног опремања индустријских и пословних зона у 2022. години. На тај начин ћемо унапредити безбедност грађана у саобраћају на потезу од индустријске зоне до самог улаза у град. Од поменутог Секретаријата припала су нам око 54 милиона динара, док ће Град Кикинда уложити још 13 милиона за комплетирање посла. Радови су у пуном јеку, тако да сам сигуран да ће на крају грађевинске сезоне грађани бити веома задовољни“, рекао је градоначелник Лукач.

Радови ће бити окончани половином септембра. Свакако, на овом месту треба додати то да су пре годину дана у Кикинди завршени радови на замени старих сијалица јавне расвете новим лед осветљењем. Постављено је нових 7.615 лед светиљки домаће производње. Важно је истаћи да ће позитивни ефекти за град, остварени уштедом електричне енергије на овај начин износити 450.000 евра на годишњем нивоу.

Текст: Нада Јокичић
Фото: Един Хоџић

Пројекат се суфинансира средствима из буџета Града Кикинда.
„ Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“

Članak Инфраструктура – И БИ СВЕТЛО! se pojavljuje prvo na Vojvođanski Magazin.