Category: Mitovi i ritovi

Bilo je to ono vreme kad su ljudima zubi služili da grizu a da ne ujedaju, da se smeju široko i da imaju čime da sažvaću sve…

Nije to sada ni tako davno bilo, kao što možda izgleda iz ove jurcajuće perspektive. Bilo je to doba kad se išlo uglavnom pešice…

Кола су се кадгод само тако звала. После су тек неуко крстили лумузине да су кола а колима покварили име па их прекрстили…

Ни свесни нису били наши шта нас чека. Ко би и помислио да ће нас напасти кључеви и то они наши, најрођенији и најважнији. Туђе нисмо дирали а своје нисмо…

Onda je i ovde kod nas počelo da se menja, ko u onoj Čorbinoj pesmici „Zajebali Rusi klimu, mesto leta šalju zimu“. Kad smo bili mali u velikoj…

Još otkad, kad je narod svatio da se u pomračini ništa ne vidi kad nema mesečine, trebala je svetu lampa. Da im sija noću. Češkali se ti stari…

Sve to što je bilo nekada a sada ga više nema, kaže svet da je izumrlo. Tako je, ako nije šćerdano digod. A taj izraz, da je šćerdano, kanda da je…

Ovo je priča o dve obavezne stvari koje je svaki dečak morao da ima. Oni derani što su bez njih bili, u ono doba imali su samo jednu želju…

Ovo je priča samo za nas, tuđima teško da možemo da prevedemo šta smo radili, a da bude u dve reči. Uz sva naša trojstva, ova dvojina…

U to doba su se samo muški brijali. Bilo je i onda brkatih žena, al’ su one nosile svoje brkove. Valda se tako znalo ko je gazda u kući. Sve drugo…