Category: Mitovi i ritovi

Još otkad su ljudi probali da uvate zvuk i da ga puštaju kad im dođe i kad se sete da bi mogli. Bilo je tu i nevolja, ako bi se čulo nešto što se ne sme…

Sremci sa Fruške se navekčudekaddođu ode kodnas u Bačku, pa kad na astalu vide pokriven bokal a u njemu se žuti…

Kibicovalo se kadgod mlogo više neg sad. Kad je kogod teo da kibicuje, taj se pokazivo javno, da ga svi vide i da se zna šta taj il ta rade. Kibicovanje…

Fleka ume da bude i dobra i loša. One dobre traju od rođenja, neki štambir ima tamo negdi i ondak biraju kome će da udare taj beleg…

Bio jednom jedan Štele. I dok je bio tu, bili smo kod njega, moj drugar Braša Lapoš i ja. Nit je Štele – Štele, nit je Braša Lapoš – Braša Lapoš…

Kadgod je antena bila najglavnija ako je kogod teo da sluša radijo il da gleda televizor. Ode kod nas narod nije gledo TV program, neg se divanilo…

Imo je Pišta svašta i svakojakog. Sad ima frtalj od oni stari brkova, malko kraću i mlogo belju kosu, vole sve što je i navek volo i čuva uspomene…

ad je kogod bio malko drukčiji u glavi i kad je drukčije tero kosu i tero malko uz očin, ondak se za take divanilo da su luftike. Luftika nikad nije bio ni vredan…

Onomad je bio vašar u Žablju, a na vašaru bude svega. Bude svega i oko njega. Do vašara nisam ni stigo, ostali smo prid Menkinom pekarom…

Fijatov inženjer, gospon doktor Dante Đakoza, bio je glavni kad su napravili fićinog babu–topolina, 1936.godine…